Igre 
Lekcije čovečanstvu u "Sagi o Prometeju" čuvenog slikara Oskara Kokoške
Komentari23/11/2021
-08:35
Oskar Kokoška je prvu polovinu 1950. godine proveo u jednoj sobi, slikajući svoj veliki triptih. U svoj dnevnik je 15. jula zabeležio: "Juče sam povukao poslednji potez četkicom (a osećam da treba da kažem sekirom) na mojoj slici za tavanicu. To je možda i moja poslednja velika slika, a možda i moja najbolja".
Slika o kojoj govori zapravo je triptih - "Saga o Prometeju" - koju je naslikao za grofa i kolekcionara Antoana Zilerna. Ovo monumentalno delo, čija ukupna dužina iznosi osam metara, posle višegodišnjeg boravka u skladištu, izložena je u sveže obnovljenoj zgradi galerije Korto u Londonu, zajedno za drugim poznatim radovima ovog umetnika, piše BBC.
Apokaliptična vizija
"Saga o Prometeju" prikazuje živopisne ali zastrašujuće scene apokalipse i večne kazne, inspirisane biblijskim motivima i grčkom mitologijom.
Levo platno prikazuje Hada koji oslobađa Persefonu, mladu devojku koju je oteo iz sveta živih, a tog boga podzemlja slikao je prema sopstvenom liku. Persefonina majka Demetra prikazana je kako pravi luk ispod kog njena ćerka prolazi, kako bi izašla u svet i dočekala proleće. Međutim, godišnja doba se smenjuju i ona mora da se vrati u senke mrtvih pored Hada.
Na srednjem platnu, jahač apokalipse spušta se sa neba prošaranog munjom, na osunčanu padinu, na kojoj ljudi obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti, ne sluteći šta se dešava. Jedna žena svira, druga se kupa, nekoliko njih skuplja vodu... Jahač ih hvata nespremne, dok smrtnici na vrhu brda stoje pred raspećem, raširenih ruku ili u molitvi. Slika nagoveštava da će njihov mir i vedro nebo na sredini platna, uskoro nestati.
Na posletku, desno platno prikazuje Prometeja, titana koji je ukrao vatru bogovima i dao je ljudima. On je zbog toga osuđen na strašnu kaznu da provede večnost na steni Kavkaza dok mu jetru kljuje Zevsov orao. Prema nekim drevnim izvorima, besmrtni Prometej proveo je u mukama 30.000 godina, tokom kojih mu je jetra obnavljana, samo da bi se njegove muke produžavale.
Nevaljali Prometej
U drevna vremena, Prometej je nekad predstavljan kao heroj čovečanstva, koji je ukrao vatru, jer je želeo da ljude učini samostalnim. Međutim, grčki pesnik Hesiod, koji je živeo u sedmom veku nove ere, otprilike u isto vreme kada su nastali Homerovi epovi, smatrao je Prometeja nevaljalcem, koji je pokušao da prevari Zevsa tako što mu je dao kosti umotane u mast, zadržavši meso za sebe. Kokoška, koji je voleo grčku mitologiju i skupljao drevne novčiće, posmatrao je Prometeja isključivo negativno, kao simbol intelektualne arogancije.
Povezane vesti
Prometej je bio ključna figura u njegovom triptihu, jer je predstavljao sve što je Kokoška smatrao pogrešnim u modernom svetu.
Prometejeva kazna za njega je simbolisala opasnosti težnje čovečanstva da prevazilazi prirodne granice i "igra se" Boga.
U vreme kada je nakon svega što se dogodilo u Drugom svetskom ratu čovečanstvo za sebe pripremalo još sofisticiranija oružja, ne učivši ništa iz svoje prošlosti, mit o Prometeju bio je za Kokošku aktuelniji nego ikad. Jer, nakon što je Prometej prikovan za stenu, završeno je Zlatno doba, u kom su ljudi živeli u stalnoj komunikaciji sa bogovima. Nastupili su siromaštvo i bolest, jer bogovi više nisu bili na strani smrtnika. Isto tako, nuklearne pretnje Hladnog rata nagoveštavale su apokalipsu.
Manifest za budućnost
Kokoška je kao umetnik osećao moralnu odgovornost da objavi ovu sliku kao upozorenje, a o svom triptihu napisao je i esej.
profimedia
"Dolazimo do tačke u kojoj svaki pojedinac u svojoj intelektualnoj aroganciji misli da je njegov zadatak da gura motore destrukcije do krajnjih granica", napisao je on. Svoju "Sagu o Prometeju" namenio je naročito mladim ljudima, u nadi da će naučiti lekcije i zaštititi "duhovno nasleđe Evrope".
Njegovi egzistencijalni strahovi poklapali su se sa bečkim ekspresionizmom, koji se razvijao početkom dvadesetog veka, ali i hladnoratovskim periodom.
I Klimt i Šile izgubili su živote tokom epidemije španskog gripa, koji je harao Evropom. Iako je Kokoška izbegao smrt, nosio je ratne rane zadobijene na Istočnom frontu svuda sa sobom. Nakon što se preselio u Prag i zaljubio u svoju buduću ženu Olgu, Nacisti su njegovu umetnost proglasili za "degeneričnu" i bio je primoran da pobegne u Englesku.
Povezane vesti
Zato je u slikama odlučo da prenese svoj manifest za budućnost ispunjen upozorenjima iz drevne prošlosti. Kako direktor galerije Korto dr Barnabi Rajt kaže za BBC: "Uklanjanjem ramova, platna izgledaju kao da su naslikana juče. Kokoška zaista govori na savremen način".
Komentari (0)