Jugoslav Pantelić: Budućnost domaćih filmova je u ogoljenom pristupu, kao u "crnom talasu"

Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke, koja je nedavno proglašena najboljim muzejem 2020. godine i umetnički direktor Festa, u intervjuu za Filmski centar Srbije (FCS) razgovarao je o istoriji i budućnosti najdugovečnijeg filmskog festivala u zemlji, domaćoj kinematografiji i društvene angažovanosti filmskih stvaralaca.

Upitan kakav je nekada bio Fest, a kakav je danas, Pantelić je ocenio da je nekada zahvaljujući ogromnom budžetu bilo moguće gledati najbolja svetska ostvarenja na tom festivalu, ali da danas stvari funkcionišu drugačije.

"Fest se zatim dosta menjao, a i sama publika oscilira, odnosno ljudi koji ne prate dešavanja na svetskoj filmskoj sceni od Festa očekuju jednu stvar, a filmski zaljubljenici i profesionalci očekuju nešto potpuno drugačije. Fest je morao da nauči da spoji te dve, ne pod obavezno nespojive stvari. Mislim da je ono što je programski FEST danas da je to njegova prava sadašnjost i budućnost", smatra on.

Upitan koji strani film sa Festa bi prema njegovom mišljenju trebalo da se nađe u bioskopima u Srbiji, Pantelić ističe "Enfant Terrible" Rajnera Vernera Fasbindera.

"Film je, inače, dobitnik nagrade (Festa) za najbolju režiju, ali i da nije, on pruža nešto što ni najveći aktivisti ne očekuju kad uđu u salu sa željom da pogledaju film o životu jednog umetnika. Poznajući Oskarovo stvaralaštvo očekivao sam da će film biti okej, ali nisam mislio da je tako dobar film o Fasbinderu moguć, međutim ispostavilo se da jeste", rekao je on.

Razbijanje tabua

Pantelić smatra da su izuzetno važni filmovi koji se bave društveno relevantnim temama, bez obzira na njihovu umetničku vrednost, kao i da zaslužuju da se nađu na festivalima.

"Možda će zvučati čudno, ali kao direktor Kinoteke moram da kažem da mi koji se svakodnevno suočavamo sa istorijom pokretnih slika, potpuno drugačije gledamo na filmove koji su imali upravo tu svrhu, da pokreću nova pitanja i otvaraju tabu teme, i ma kakav kvalitet da je u pitanju, njihova važnost je neverovatna", smatra Pantelić.

"Funkcija tih filmova čak podrazumeva i razbijanje tabua pri tretiranju teme kojima se kasnije okreće i mainstream kinematografija, a između tih početaka i mejnstrima ta tema se uglavnom tretira od strane onih autora koji su najviše učinili kada je filmska umetnost u pitanju. Dakle, u istoriji kinematografije jasno možemo da uočimo značaj tih filmova. Dela koja se bave savremenim trenutkom dvadesetih, tridesetih, četrdesetih godina nam nude toliko informacija i gledano iz ove perspektive njihova važnost je izuzetna. Tako da jesam u stanju da pogledam kroz prste kada je u pitanju kvalitet zarad izbora teme koja je goruća ili jako bitna za sredinu u kojoj se film prikazuje", rekao je on u intervjuu.

Idemo u dobrom pravcu

Prema njegovom mišljenju, srpski film ide u dobrom pravcu, iako u međunarodnom kontekstu, naročito na festivalima, nema tretman koji kod inostranih selektora imaju rumunski i mađarski film.

"Savremeni srpski film ide u nekom u pravcu, a ova distributerska sezona je veoma dobra. Imamo 'Oazu' (Ivan Ikić, 2020) koja ma koliko god bila specifična ne samo za srpsku kinematografiju, nego i šire, ulazi u taj jedan korpus autorskog pogleda na lokalni život i preživljavanje. Iste tendencije postoje i u filmovima 'Živ čovek' (Oleg Novković, 2020) i 'Kelti' (Milica Tomović, 2021). Svi ovi filmovi prikazuju stvarnost na jedan ogoljen, iskren način, bilo da se radi o aktuelnom trenutku ili bližoj prošlosti. Taj talas započet je pre više godina filmovima Maje Miloš i Nikole Ležaića, a ako se ovo što sada prepoznajem nastavi, kao nagoveštaj te jedne energije, imaćemo identitet i mislim da je to budućnost kada je naša kinematografija u pitanju. Dakle, to su filmovi bez kalkulisanja, sa jednim iskrenim autorskim pristupom i realizmom koji je krasio Crni talas", kaže Pantelić.

Kalkulisanje se uvek vidi u bioskopskoj dvorani

On smatra da se kalkulisanje, posebno ono koje se tiče odabira teme, uvek prepozna u bioskopskoj dvorani.

"U vreme političke korektnosti verovatno i sami scenaristi beže od određenog pristupa i onda me raduje kad pogledam, na primer, film 'Živ čovek', za koji je scenario pisala Milena Marković", dodaje Pantelić. 

"Tu nema kalkulisanja, a publika to prepoznaje i ako je nekome nešto u tom filmu, u toj umetnosti problematično, neka mu bude. Kodeksi su štetni po umetnost i to u istoriji filma najbolje vidimo na primeru američkog filma, a država treba da bude ta koje će podsticati projekte u kojima se zaista prepoznaje autorski kredibilitet", kaže on.

Govoreći o načinu na koji se pravi selekcija za mesečne programe u Jugoslovenskoj kinoteci, ističe važnost balansa između podsećanja na svima omiljene filmove i prezentovanja malo poznatih dela, koja bi možda mogla da podstaknu neke nove stvaraoce ili kritičare. Tu je, prema njegovom mišljenju, naročito važan Festival nitratnog filma, koji bi i ove godine trebalo da počne na Dan kinoteke 6. juna.

E-Stock/Dušan Milenković

"Ovaj festival okuplja filmove koje nemamo u arhivu, ali izuzetno su važni, tako da filmski profesionalci iz čitavog sveta dolaze kako bi ih gledali na velikom platnu", dodaje on.

"Selektor festivala Aleksandar Saša Erdeljanović koji je inače i upravnik filmskog arhiva zaista konstantno radi na izboru filmova, a to što dobijemo na kraju je zaista 'best of the best' od te godine. U pitanju su filmovi kompletirani nakon mnogo godina, od rolni koje su pronađene širom sveta. Pored takve ekskluzivnosti Festival uvek ponudi i nešto što se tiče ovih naših prostora, a što do sada mi i naši savremenici nismo mogli da vidimo na domaćem terenu. Tako da ako mene pitate ovo su sedam najznačajnijih dana kada je film na našim prostorima u pitanju, to je prilika da određene filmove pogledate tad i možda nikad više", kaže Pantelić za FCS, a intervju u celosti možete pročitati ovde.