Merima Isaković o Branislavu Lečiću i zlostavljanju: Nakon takvog čina postoji samo bol i strah

U ispovesti za Nedeljnik Merima Isaković je u aprilu navela da ju je tadašnji kolega Branislav Lečić pre 43 godine ugurao u stan i skinuo joj haljinu, upozorivši je da ne vrišti jer je niko neće čuti i oborio je na pod. U današnjem uključenju uživo iz Australije, za Mikser Festival kaže da je uspela da se spase samo tako što ga je nadmudrila.

“Jedini način kako sam mogla da ga pobedim je intelektualno. Ja sam ga nadmudrila i tako sam uspela da preživim. Da je uspeo da ode do kraja, ja ne znam da li bih bila živa. Ja ne znam da li bih mogla da prebrodim ono što je Danijela prebrodila“, rekla je Merima.

Nju je navelo da progovori o svom iskustvu to što je čula za slučaj Danijele Štajnfeld, koja je Branislava Lečića optužila za silovanje.

"Kada sam videla stravičan linč koji je Branislav Lečič besomučno vodio protiv nje, ne razmišljajući tada o ljudskim pravima, odlučila sam da pružim ruke i da obgrlim Danijelu i da je na neki način zaštitim od tog medijskog linča koji je bio stravičan, ružan i nefer", rekla je Merima Isaković u intervjuu za Mikser Festival.

Intervju možete pogledati ovde:

Jedna od najčešćih reakcija je što tek sad i nipodaštavaju žrtvu, ali glumica koja je u međuvremenu postala klinički psiholog i ima aktivnu praksu u Australiji, kaže da trauma u početku blokira ljude da deluju.

 

"To je kratak spoj. Ugasimo se i ne postojimo. U takvom trenutku se desi da smo bez daha, iščupani iz korena, da smo negde ugašeni i paralizovani u trenutku. Postoji samo bol i strah. I kada se završi šta god se desilo, oni ne znaju ni ko su ni kuda će. Naročito ako je to situacija kada nije neko iskočio iz prazne ulice pa vas napao. Nego je to uradio neko u koga ste imali poverenja. Čak neko koga ste doživljavali kao oca, dedu. Što se tiče Lečića i Danijele, mogao je deda da joj bude", rekla je Merima.

Glumica je istakla da se žrtve često suočavaju sa još jednom traumom, kada u svom okruženju ne dobiju podršku da javno kažu šta im se dogodilo.

"Ono što je zabrinjavajuće je to što Danijela nije išla u medije da napadne Lečića. Ona je išla legalnim putem, ali je informacija procurila i onda je krenuo medijski linč zato što se usudila da upre prstom u nekoga za koga ona kaže da ju je silovao“, kaže Merima, dodavši da je paradoks što su u takvoj situaciji ljudi tražili razloge da krivca vide u Danijeli.

Ona postavlja pitanje kako je došlo do toga da je Lečić postao uticajan svojim političkim angažmanom.

Prinstcreen YouTube/MIKSER

"Čula sam da je Danijela kada je rešila da se suoči sa Lečićem, probala da nađe advokata i dugo nije mogla da nađe zastupnika koji bi uzeo njen slučaj zato što bi svi advokati odmahivali rukom, kada bi čuli da je reč o njemu", kaže Merima dodajući da žrtve ponekad ne mogu da dobiju pomoć ni od onih koji su pod zakletvom da je pruže.

Upitana šta misli o tome kako se Lečić sada oseća i da li je bio svestan šta čini, smatra da je i njemu potrebna pomoć.

"Mislim da bi bilo jako dobro da porazgovara o tome kako se oseća sa nekim dobrim, iskusnim terapeutom. Bitno je da on, kao i svi koji su činili neko nasilje, istraže šta ih je to dovelo da zadovolje svoje nagone na način na koji su to uradili i tako da su povredili neku drugu osobu. Ta priča da oni ne znaju da je to nasilje, to nije tačno. Da ne znaju, oni bi to uradili javno. Zašto smo u situaciji da ne možemo da nađemo svedoka, zato što znaju da moraju da se kriju?", rekla je Merima. 

Devojkama su profesori govorili: "Čuvajte se Lečića"

Merima Isaković ispričala je da su joj se nakon potresnog svedočenja u intervjuu javile devojke koje su joj ispričale kako im je Lečić prilazio na razne nedostojne načine. Ona je prikupila njihove iskaze i maskirala im glas i voljni su da daju iskaze u Tužilaštvu, pod uslovom da njihov identitet bude tajan.  Upitana kako u slučaju sličnih optužbi teče procedura pred tužilaštvom u Australiji, gde sada živi, kaže da se sve odvija mnogo efikasnije.

"Moj predlog Tužilaštvu bio je da za svedoke pozovu, ne samo ove devojke koje su se meni javile, nego i svi direktori pozorišta, svi producenti sa kojima je Lečić radio, reditelji, kolege sa kojima je radio i studirao i to bi bila jedna temeljna istraga. Ne treba im više svedoka", rekla je Merima.

 "Meni su svedoci rekli da su ih kolege i upravnici pozorišta, producenti i reditelji upozoravali i na pozorišnoj sceni i na filmovima: 'Čuvaj se Lečića, ne smeši se u njegovom pravcu. Pusti ga. Nemoj slučajno da mu daš telefon, izbegavaj ga...' Koji je to način da se reguliše bezbednost mladih koleginica? Da li je moguće da je jedini način reći im to tako? To nije fer ni prema Lečiću, jer on ne dobija tačan fidbek od svojih kolega, ako mu se oni smeju i sklanjaju. U inostranstvu bi se intervjuisali svi ovi ljudi koje sam navela", rekla je Merima.

Nekadašnja najveća mlada zvezda jugoslovenskog filma Merima Isaković, koja je ostvarila nezaboravne uloge u filmovima “Jovana Lukina” i "Neka druga žena", dospela je osamdesetih godina prošlog veka na sve naslovne strane jugoslovenske štampe kada je doživela saobraćajnu nesreću i tek što je kročila na scenu, završila u invalidskim kolicima. Javnost je pratila njen put izlečenja od Rusije do Kine, a nakon toga Merima je nestala sa ovih prostora. Živela je na Novom Zelandu, a poslednjih desetak godina je u Australiji.