Igre 
Umetnošću protiv trauma: Kako kreativno izražavanje pomaže ljudima da izađu na kraj sa negativnim emocijama
Komentari11/10/2021
-07:19
Period pandemije, a naročito vreme provedeno u izolaciji, mnogi ljudi širom sveta koristili su da se vrate kreativnim hobijima - štrikanju, pravljenju slatkiša, crtanju...
Na Zapadu, gde je terapija umetnošću zastupljena još od četrdesetih godina prošlog veka, mnogi ljudi su se obraćali i stručnjacima koji pomažu svojim klijentima da se kroz kreativno izražavanje oslobode negativnih osećanja, trauma i ograničavajućih uverenja, o čemu su pisali mnogi mediji poput Njujork tajmsa, Vašington Posta i Smitsonijan magazina.
Naime, nauka već odavno zna da ljudi prirodno teže kreativnosti u periodima ekstremne nesigurnosti, a terapeutsko dejstvo crtanja i ručnih radova dokazano je u brojnim studijama. Jedno istraživanje sprovedeno na Dreksel univerzitetu pokazalo je da bavljenje čak i najjednostavnijim kreativnim aktivnostima, poput bojenja bojanke, može da dovede do spuštanja povišenog krvnog pritiska.
Pored toga, umetnička terapija ima svoje mesto i u psihijatriji i pokazala se korisnom za različite vrste mentalnih oboljenja, kao i vid rehabilitacije osuđenika u zatvorima.
Protokoli lečenja su fleksibilni i zavise od samog pacijenta, pa se tako jedno mentalno stanje može tretirati različtim umetničkim medijumima. Princip je, međutim, uvek zasnovan na teoriji, da određeni medijumi evociraju određene tipove emocionalnog izražavanja.
Vodene boje za emocije, kolaži za kognitivne reakcije
Iako taj aspekt umetničke terapije još nije naučno dokazan, Džulijet King, docent terapije umetnošću na Univerzitetu "Džordž Vašington" i profesor neurologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Indijani, kaže da prema hipotezi, vodene boje izazivaju primarno senzornomotorni odnosno, odgovor zasnovan na osećanjima, dok bojice ili kolaž izazivaju jake kognitivne reakcije.
Pixabay
Voštane boje i krede lako se lome, što može da izazove nezadovoljstvo i anksioznost kod ljudi koji žele više kontrole nad svojim životom, a s druge strane, isecanje i uređivanje slika iz magazina mogu pružiti strukturu i preciznost klijentima kojima je potrebna takva podrška.
Povezane vesti
"Lekarima se savetuje da ne koriste tehnike umetničke terapije, ako ne razumeju kako određeni materijali i intervencije deluju u kombinaciji. Ako neko radi sa klijentom koji se 'otvara' kroz akvarel, to može postati opasno za njega, jer se može naći u situaciji da je potpuno preplavljen emocijama", upozorava King.
Zato je za terapeute neophodno da imaju završen barem osnovni kurs iz crtanja, slikanja i vajanja, iako pacijenti ne moraju da znaju ništa o umetnosti.
Na primer, jedna studija iz 1990. koju su sprovele terapeutkinje Ketrin Koks i Karen Prajs pokazala je da brzosušeća tempera na papiru može da pomogne u lečenju adolescenata sa različitim oblicima zavisnosti. Pacijenti su se okupljali po dva puta nedeljno na sesijama od po 45 minuta, tokom kojih su imali zadatak da nacrtaju incident koji se dogodio tokom vremena kada su pili ili koristili narkotike.
Tempera, čija je upotreba nešto komplikovanija od crtanja olovakama i markerima, pomogla je pacijentima da se na simboličkom nivou suoče sa tim da teško kontrolišu svoje zavisničke porive. Ideja je bila da oni reflektuju osnovni princip gubljenja kontrole, što je mladim ljudima pomoglo da osveste impulse koji njima upravljaju.
Papir-maše za prihvatanje promena
Terapija umetnoću se takođe pokazala vrlo korisnom kod ljudi koji pate od postraumatskog stres poremećaja. Američki vojnici koji su bili u misijama u različitim ratnim zonama u svetu, uspevali su da izraze svoje traume kroz papir-maše tehniku, u okviru programa na "Volter Rid" Vojnom medicinskom centru.
Pexels
Na početku svake sesije, vojnici su dobijali praznu masku od papir-mašea i dva sata da je dekorišu, a rečeno im je da kroz to istražuju sebe i svoju emocionalnu traumu. Ispostavilo se da su se veterani često vraćali da rade na maskama čak i u slobodno vreme.
"Pravljenje maski je koristan način da istražite svoj identitet, jer vam omogućava da ciljano i distancirano izražavate i na posletku diskutujete o sebi. Uspeh ovog pristupa potiče od ciljanog bavljenja potisnutim osećanjima otuđenosti, tuge, gubitka i menjanjem samog materijala", kaže King.
Povezane vesti
Ta metamorfoza materijala pomaže klijentima da prihvate promene, objašnjava ona.
"Čitanje" priče iz žvrljotine
Nekada umetnički terapeuti koriste ekspresivne vežbe žvrljanja, u kojima terapeut na velikom papiru povlači linije, koje klijent "prati" svojim markerom. Kada je celi papir prekriven, terapeut podstiče klijenta da pronađe oblike u toj žvrljotini i osmisli priču na osnovu scene koju je video u toj apstrakciji.
Pixabay
Sve češće se u umetničkoj terapiji koriste i savremene tehnike, poput uređaja za virtuelnu realnost, koji omogućavaju kreiranje scena u 3D prostoru.
"Svaki umetnički terapeut ima nešto drugačiji način rada. Mnogim ljudima je potreban specifičan vizuelni jezik, u ranim fazama terapije, jer možda nisu imali priliku da se kreativno izraze još od detinjstva", kaže Keti E. Malčiodi, osnivač Instituta za ekspresivnu umetničku terapiju.
Ona se često bavi traumatizovanim žrtvama i svedocima nasilja.
"Ponekad im kažem da naprave neku gestikulaciju ili barem ispuste glas, a onda koriste boje, oblike i linije kako bi mi objasnili kako to izgleda. Tokom vremena, većina ljudi se navikne na medijum, kao da uče novi jezik", kaže ona.
Komentari (0)