Aktuelno iz kulture

Dejvid Homel o serijalu "Putovanje moje porodice": Knjige nastaju na mnogo načina, ovi romani su nastali iz nostalgije

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Tanjug

07/10/2021

-

09:46

Dejvid Homel o serijalu "Putovanje moje porodice": Knjige nastaju na mnogo načina, ovi romani su nastali iz nostalgije
Dejvid Homel o serijalu "Putovanje moje porodice": Knjige nastaju na mnogo načina, ovi romani su nastali iz nostalgije - Copyright Arhipelag/Promo

veličina teksta

Aa Aa

Izuzetno popularni serijal romana "Putovanje moje porodice", o jednoj zanimljivoj i radoznaloj porodici i njihovim putovanjima po svetu, nagrađivani kanadski romansijer, scenarist, novinar i prevodilac Dejvid Homel piše i oblikuje zajedno sa suprugom, poznatom kanadskom ilustratorkom Mari-Luiz Gej.

"Knjige nastaju na mnogo različitih načina, a serija romana `Putovanja moje porodice` nastala je iz nostalgije. Moja supruga i koautorka Mari-Luiz Gej sedela je u našoj kući u Montrealu i osećala se tužno. Naša deca su napustila kuću i nismo znali šta da radimo sa sobom u tom velikom, praznom prostoru. Tako smo počeli da se sećamo vremena kada su deca bila mala, a mi bili mladi, i zajedno smo išli na izlete", tako Dejvid Homel opisuje nastanak svojih knjiga za decu i mlade, koje na srpskom objavljuje Izdavačka kuća "Arhipelag".

Nakon "Putujućeg cirkusa", "Puta pod noge" i "Leta u gradu", "Arhipelag" bi uskoro trebalo da objavi i četvrti roman iz pomenutog serijala, a sve pomenuto bilo je povod da Homel boravi u Beogradu, na poziv svog srpskog izdavača i Beogradskog festivala evropske književnosti.

Sa decom, kako je naveo Homel, putovali su supruga i on svuda, od Kanade i Sjedinjenih Američkih Država preko Meksika do Francuske i Balkana.

"Jedan od najboljih načina da putuješ jeste kad imaš mladu decu koja istražuju stvari. A i ljudi obično pozitivno reaguju na njih, posebno ako su stranci. Postoji prirodna raznalost kod dece. Kakva je to zgrada? Ljudi jedu puževe? Možemo li i mi?", primetio je Homel, pa dodao da je zapravo prvobitno bila planirana samo jedna knjiga, ali je ona na kraju imala poglavlje viška koje se nije uklapalo.

Obično je teško sarađivati sa suprugom, napisati knjigu skoro nemoguće...

"Od viška" je nastao nastavak, koji se ljudima dopao, a kako je sve bilo zabavno, stigli su i treći i četvrti delovi serijala. Sa suprugom, objašnjava Homel, pronašao je odgovarajući način saradnje, u kome ne sede jedno pored drugog "zajedno za pisaćom mašinom kao dva pijanista za istim klavirom", već rade nekoliko kilometara odvojeno, pisac u svom studiju, a ilustratorka na svom poslu.

"Obično je teško je sarađivati sa suprugom, napisati knjigu skoro nemoguće. Ali oboje znamo kako da sarađujemo sa drugim ljudima. Odlučili smo u početku da se oslobodimo ega i kažemo: `'U redu, važna je knjiga, a ne šta ko od nas misli`", istakao je Homel.

Prema njegovim rečima, posebno je korisno što Mari-Luiz pravi crteže kao svojevrsni dnevnik njihovih putovanja, "nalik fotografisanju, samo što kroz crtež već postoji umetnički pogled". Međutim, od kako su njihova dva sina odrasla i otišla iz roditeljske kuće, Homel priznaje da im na putovanjima nedostaje njihova radoznalost.

"Pre neku godinu bio sam u Istanbulu, i sa mosta sam ljude kako trguju posmatrao kao lik iz priče, jer i ja tako gledam na svet. Pišem i za odrasle, ali mi je dodatno zadovoljstvo pisati za decu, jer tako nađem novi način gledanja na stvari, da odmorim oči", rekao je pisac.

Homel podseća da u romanu "Leto u gradu" radoznala porodica zbog nedovoljno novca ne putuje nigde, već dva dečaka istražuju svoj rodni grad Montreal kao da je to neka nepoznata zemlja, dok u "Putujućem cirkusu" stižu do Balkana i u tom romanu se dotiču i pitanja "prohujalog rata".

"Putujući cirkus" - uputstvo kako pričati sa decom šta je to rat

Posećujući prostor bivše Jugoslavije od 1999. godine, Homel kaže da je i u Beogradu stekao dobre prijatelje, i čak napisao roman "Govorna terapija" (2003), koji prati ljubavnu dramu glavnog junaka beogradskog psihijatra Aleksandra Kovića u turbulentnim devedesetima, a za koju je dobio Hju Meklinenovo priznanje i Nagradu Jevrejske javne biblioteke za prozu. 

S druge strane, poznanstvo sa jednim starim Riječaninom i njegovom suprugom bilo je nadahnuće da smesti radnju "Putujućeg cirkusa" u Hrvatsku.

"Posetili smo ih sa porodicom, davno posle rata, i tako se dobro proveli da smo odlučili da ćemo napisati knjigu koja će se dobrim delom dešavati u Hrvatskoj, ali doticaće se rata. Moj prijatelj i njegova žena su dramatično iskusili rat. Bili su Srbi u Rijeci", prisetio se Homel.

Pisac primećuje da "nema mnogo knjiga za decu tog uzrasta, osam, 10 ili 12 godina, gde se priča o ratu, posebno u istoj zajednici".

"Delikatno smo dirnuli tu temu. Reakcije u SAD, gde niko ništa ne zna šta se ovde dešavalo, bili su vrlo dobre. Neke novine su rekle: 'Ako treba da pričate sa decom šta je to rat, evo knjige za vas'. Bio sam srećan zbog toga", rekao je Homel.

Poslednja objavljena knjiga iz popularnog serijala nosi naziv "Travels In Cuba" (2021).

"Amerikanci se boje Kube. Vole njihovu muziku, ali im vlada ne da tamo da idu. Pitao sam se kako će se Amerikancima dopasti kubanska knjiga, ali dosad je dobro. Prikazi su dobri, kao i komentari u medijima. Možda se više ne boje Kube? To je ionako ostatak Hladnog rata", ocenio je Homel.

Rodom iz Čikaga, Homel odavno živi u Montrealu. Autor je deset romana, među kojima je i nedavno objavljen "Ptići", ali je i autor nekoliko dokumentarnih filmova. Za prvodilaštvo je dva puta dobio Guvernerovu nagradu. U statusu je novinara od kraja sedamdesetih godina, a predaje i kreativno pisanje i prevođenje na Univerzitetu Konkordija.

Homel je nedavno objavio i svoje memoare "Lunging into the Underbrush: A Life Lived Backward", za koje se nada da bi ih "Arhipelag" mogao objaviti i u kojima, između ostalog, govori o tome kako nije otišao u Vijetnamski rat i kako se slučajno povredio i zamalo izgubio život 1970. godine.

"Bio je dug postupak mog oporavka i raznih medicinskih horor priča, ali taj događaj mi je pomogao u odrastanju. Načio sam da se borim. Isto je i sa starenjem. Iako starenje ne možeš pobediti, možeš se boriti. Kao što svi to i radimo", zaključio je Homel.

Komentari (0)

Kultura

"Virdžina" u novom ruhu: Digitalno restauriran kultni film Srđana Karanovića o devojčici koja je odrastala kao dečak