Pirotski ćilim gostuje u Parizu: Hoće li raskošno tkanje iz Srbije biti upisano na Uneskovu listu nasleđa Meklorin Salvant u susret nastupu na Beogradskom džez festivalu: "Najvažnije je da me pesma iznenadi"

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Aktuelno iz kulture

Muzej filma u Los Anđelesu otvara vrata 30. septembra: Magija sedme umetnosti i svi gresi Holivuda pod jednim krovom

Komentari

Autor: The Guardian, Hollywood reporter, Euronews Srbija

25/09/2021

17:50

Muzej filma u Los Anđelesu otvara vrata 30. septembra: Magija sedme umetnosti i svi gresi Holivuda pod jednim krovom

Muzej filma - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ajkula iz kultnog Spilbergovog filma, bade mantil iz "Velikog lebovskog", cipelice iz dobro znanog "Čarobnjaka iz Oza", ali i "glasovi autsajdera" i priče o rasizmu i seksizmu kroz istoriju Holivuda, sve to i još mnogo toga stalo je u 28.000 kvadrata, na koliko se prostire Muzej filma u Los Anđelesu.

Devet godina je prošlo od kada je najavljeno da će muzej posvećen sedmoj umetnosti biti otvoren u Los Anđelesu i četiri od predviđenog datuma otvaranja. Ali o postavci koja će slaviti film i filmske stvaraoce, Američka filmska akademija sanja još od dvadesetih godina 20. veka i taj san konačno postaje stvarnost 30. septembra, za kada je najavljeno svečano otvaranje muzeja.

"Svi znamo da se filmovi snimaju svuda u svetu, i da su to divni filmovi. I da ima drugih gradova sa filmskim muzejima, ali uz svo dužno poštovanje, ovaj muzej u Los Anđelesu mora da bude Partenon takvih mesta", reči su legendarnog glumca Toma Henksa.

Spilbergova "junakinja" dočekuje posetioce

Na samom ulazu, viseći s plafona, posetioce dočekuje 548 kilograma teška, sedam i po metara duga i 46 godina stara ajkula iz čuvenog Spilbergovog filma "Ajkula" (Jaws), a potom se pruža pogled, kako navodi novinar Guardiana, na postavku koja se sigurno danima može istraživati.

Prostor je zapravo bivša robna kuća iz tridesetih godina prošlog veka, koju je rekonstruisao čuveni arhitekta Renzo Piano (Centar Pompidu, modernistički kompleks u centru Pariza, između ostalog, je njegovih ruku delo). Galerije su opremljene "čarobnim svetiljakama" 18. veka, ali i savremenim tehnologijama.

Rasizam u prvom katalogu Holivuda

Ali ono što je već mnogim novinarima, koji su imali priliku da zavire u ovaj prostor, posebno skrenulo pažnju jeste deo postavke koji se odnosi na rasizam i seksizam.

"Davne 1939. Akademija filmskih umetnosti je prvi put objavila katalog o glumcima, u kom su oni bili grupisani u kategorije, kao što su glavna ženska uloga i komičari, ali je posebno odvojen odeljak bio namenjen `obojenim` i `orijentalnim` izvođačima. Akademija je nekoliko godina kasnije izbacila taj deo, ali mnogi od `obojenih` glumaca nisu grupisani u druge kategorije. Bili su eliminisani", piše novinar Guardiana.

Među njima je i Ena Mej Vong (Anna May Wong), američka glumica kineskog porekla koja je devedesetih godina 20. veka odbijana za glavne uloge.

Upravo je ovaj rasistički katalog izložen u novom muzeju, koji slavi neke od najvažnijih filmskih stvaraoca u istoriji, dok istovremeno pokušava da se suoči sa mračnom zaostavštinom isključivosti i diskriminacije u filmskoj industriji.

Kako navode kustosi, njihova želja je bila da ispričaju tačnu i ujedno komplikovanu istoriju Holivuda.

"Slavimo stvaranje filmova, ali isto tako želimo da ozbiljno razgovaramo o onim segmentima industrije na koje ne možemo biti ponosni", kazao je Bil Kramer (Bill Kramer), direktor muzeja.

Pogledaj galeriju

Zbrkano i skupo putovanje do otvaranja muzeja odvijalo se paralelno sa promenama u Holivudu izazvanim pokretima, kao što su #OscarSoWhite, #MeToo i "Black Lives Matter". Otud i postavka koja, za mnoge ipak iznenađujuće, vrlo kritički posmatra i nabraja "holivudske greške" iz prošlosti. Deo izložbenog prostora posvećen je i raznom vrstu nasilja koji se mogao videti u animiranjim ostvarenjima, a mali izložbeni prostor odnosi se i na gore pomenute pokrete - njihov uticaj i refleksiju.

Hoćemo da ljudi "odlepe" kad vide postavku

"Napravili smo nešto što je vredno muzeja, a to je veliki kompliment. Živimo u Los Anđelesu, gradu različitosti i hteli smo da ljudi na ovom mestu vide sopstveni odraz, da vide doprinose svojih predaka, i znaju da nisu zaboravljeni. Takođe, hteli smo da ‘odlepe’ kad vide stvari koje su ih pokretale kada su ih gledali na velikom ekranu“, reči su Efi Braun (Effie Brown), koja predsedava savetodavnim odborom za inkluziju Američke filmske akademije.

Pred posetiocima će se naći i originalni zapisi i portfolije sa kastinga na kojima su učestvovali glumci, poput Al Paćina, Kritijana Bejla i Hoakina Finiksa, kao i kostimi iz "Drakule", "Gospodara prstenova", "Ratova zvezda", protetika koja je stavljana Šarliz Teron, Deniju DeVitu, Arnoldu Švarcenegeru...

Prva privremena postavka muzeja slavi dela legendarnog japanskog stvaraoca animiranih filmova Hajao Mijazakija, kao i američkog reditelja Spajka Lija i čuvenog Španca Pedra Almodovara.

Glavna postavka muzeja nosi naziv "Priča o filmu" i prostire se na tri sprata, a posebna galerija je posvećena značajnim filmovima i stvaraocima - počevši od "Građanina Kejna".

U "Sobi Oskar" mogu se ponovo čuti i videti značajni govori onih koji su ušli u istoriju kao prvi, među njima je i Rita Moreno (nagrađena 1962. kao prva latinoamerička glumica koja je ponela zlatnu statuu). Među prikazanim "Oskarima" uočljivo i simbolično nedostaje onaj za glumicu Heti Mekdanijel (najbolja ženska sporedna uloga, za film "Prohujalo s vihorom", 1939), Afroamerikanku koja je tokom ceremonije bila primorana da sedi za odvojenim stolom.

Muzej će biti otvoren 30. septembra za posetioce

Uz zgradu muzeja je metalna kupola, u kojoj je smešten bioskop Dejvid Gefen sa 1.000 mesta koji izgleda kao da lebdi iznad muzeja, a kako navodi Hollywood reporter u ceo projekat uloženo je 484 miliona dolara