Preminuo Nenad Nenadović
Komentari23/09/2021
-08:29
Glumac Nenad Nenadović preminuo je sinoć, 22. septembra, u 57. godini, potvrđeno je Tanjugu.
Mediji su ranije preneli da je Nenadović bio hospitalizovan u bolnici "Batajnica" zbog komplikacija izazvanih Kovidom-19.
Nenad Nenadović je rođen 20. oktobra 1964. godine u Beogradu, a u glumačke vode uplovio je još kao dečak, kada je zaigrao u "Vagi za tačno merenje".
"Po profesiji sam jedinac, ali nisam rastao kao klasičan jedinac, jer je u našoj kući stalno bilo još nekoga. Tako sam naučio da delim i navikao da se stalno s nekim družim. Bio sam jako nemirno dete, na samoj granici pristojnosti. Na svašta su me nagovarali, i svašta sam radio i govorio. To ponekad čak i jeste prelazilo granicu, ali ja sam video da to okolinu ipak zabavlja, pa sam nastavljao, sve dok me nisu opomenuli. Tako sam prešao tu prvu barijeru da se nekom obraćam i da me neko sluša", reči su Nenadovića, koje je ispisao u predstavljanju na zvaničnom sajtu Pozorišta "Boško Buha" čiji je bio stalni član.
Zbog Moljca nastavnice plakale
Sa "nekih devet godina" upisao se u Dramski studio Bate Miladinovića, gde su i dolazili da traže decu glumce.
"U to vreme idol mi je bio Dragan Nikolić, koji je sa Acom Đorđevićem došao da traži decu glumce za `Povratak Otpisanih`. Dobio sam ulogu Moljca. `Ubili` su me na kraju, nastavnice su plakale", sećao se Nenadović, koji je u to vreme imao svesku u kojoj je skupljao autograme glumaca.
"Tražio sam i od Dragana Nikolića (autogram), koji mi je rekao: `Čekaj, to znači da i ja treba da imam svesku i da tražim od tebe autogram? Igrali smo zajedno u filmu, kako može kolega kolegi da traži autogram?`. I to je bio kraj te moje sveske", podelio je sećanje Nenad.
Rekorded po broju odigranih predstava
Posle "Otpisanih", život mu se "odjednom obrnuo naopačke". Dobijao je preko 100 pisama dnevno, iz cele Jugoslavije. Snimao je mnogo, a onda je ostao u Dramskom studiju sve do upisana na Akademiju, gde je "upao" na poslednju klasu Minje Dedića. Po završetku studija, zaposlio se u "Buhi".
Rekorder je "Buhe" po broju predstava u 2015. godini - u prvih pet meseci odigrao je 77 predstava. Dobitnik je više nagrada, između ostalih i tri "Buhine" nagrade za predstave “Tri musketara" i "Princ - arkadna avantura".
Inače, prvi susret s profesijom je imao baš u "Buhi", u predstavi "Sve je dobro što se dobro svrši", posle druge godine fakulteta.
"Igrao sam i homoseksualce i svašta. Jedna uloga koja mi je super legla je bila uloga Mitra Šumadinca u `Carevom zatočniku`, nisam se mnogo mučio, koristio sam iskustva iz svog života, jer su moji iz tih krajeva. Eto, do tog rezultata sam došao lako, a bilo je onih do kojih sam malo teže došao. Nekad dođem skoro do samog kraja, a onda vidim da moram sve ispočetka", reči su Nenadovića, kog publika kraj malih ekrana ima priliku trenutno da gleda u seriji "Igra sudbine", u kojoj igra "opasnog" lika Brunera.
Nenadović je tokom karijere ostvario oko 40 uloga na velikom i malom ekranu, a u srcima publike, ostaje upamćen sigurno i po ulogama Laleta ("Boško Buha") i Miće ("Priče iz majstorske radionice") .
Vodio je školu glume, pisao je i režirao za televiziju, vodio više od hiljadu emisija - od "Zooteke" do "Pet show" i "Fazaona i fora".
"Sećam se svog prvog intervjua koji sam morao da obavim. To je bilo strašno. Mislio sam da ću pasti u nesvest. Imao sam toliku tremu, a imao sam pre toga i filmova, i serija... Televizija nije nimalo naivna. Ona za mene predstavlja jednu veš-mašinu u koju vi uđete, i ona vas vrti, vrti, i ako nemate vremena da izađete iz te mašine, posle nekoliko godina budete isceđeni, i ne znate gde se nalazite", opisao je svojevremeno Nenadović svoje iskustva vezana za rad na televizijskim emisijama.
Privatno, kako je sam govorio, najveće dostignuće su mu deca.
Iza sebe je ostavio suprugu Snežanu, takođe glumicu i s kojom je vodio školu glume, i ćerke Janu - mladu i uspešnu balerinu koja karijeru gradi u Nemačkoj i Minu - mladu glumicu, koja je ove godine postala stipendiskinja Beogradskog dramskog pozorišta, a igrala je već u serijama "Moj rođak sa sela" i "Žigosani u reketu".
Komentari (0)