Igre 
Majstor trilera i fantazije Kristofer Nolan snima ratnu dramu o čoveku koji je imao vodeću ulogu u izradi atomske bombe
Komentari12/09/2021
-10:20
Kristofer Nolan, jedan od retkih autora u Holivudu koji sam piše scenarije, režira i producira svoje filmove, planira ponovo da se vrati periodu Drugog svetskog rata (2017. snimio je ratnu dramu "Dunkirk"), a prema prvim informacijama tom projektu bi trebalo da se priključi Kilijan Marfi, zvezda serije "Birmingemska banda" i glumac s kojim je pomenuti reditelj već više puta sarađivao.
EPA/NIGEL RODDIS
Nolan će se u novom filmu, piše Deadline, baviti ulogom američkog fizičara Roberta Openhajmera (1904-1967) u izradi prve atomske bombe. Prema pisanju ovog uglednog medija, autor je već poslao scenario na adrese više velikih studija, što bi moglo da znači da prvi put neće sarađivati sa "Vorner Brosom".
Sve je počelo od Betmena
"Tenet" iz 2020. godine je poslednji blokbaster koji je potpisao Kristofer Nolan. Iako je premijera odlagana zbog pandemije, film je među prvima osvojio bioskope pošto su se vrata sala ponovo otvorila. Ukupna zarada na blagajnama, na svetkom nivou, iznosila je 363 miliona, što je u to vreme bilo najviše od početka pandemije.
Reditelj je rođen u Britaniji, ali već decenijama živi u Americi. Diplomirao je englesku književnost pre nego što se posvetio filmu. Svetsku slavu stekao je filmom "Betmen počinje", prvim delom trilogije o Betmenu, a onda su usledili nastavci "Mračni vitez" i "Uspon mračnog viteza".
Kako se navodi, karijeru je izradio snimajući mešavinu trilera i fantazije. Potpisuje režije i ostvarenja "Memento", "Nesanica", "Prestiž", "Međuzvezdani", ali i filma "Početak" koji mu je doneo dve nominacije za prestižnu nagradu "Oskar" i brojne druge.
Oženjen je producentkinjom Emom Tomas, sa kojom ima četvoro dece. Prema njegovim rečima, uzori su mu Stenli Kjubrik i Ridli Skot, kao i Borhes, kome najviše i duguje u svom istraživanju metafizičkih tema i tretiranju vremena.
Ko je bio Openhajmer?
Openhajmer je bio profesor Univerziteta u Kaliforniji, koji je u Drugom svetskom ratu imao vodeću ulogu u izradi prve atomske bombe. Na poziv Ministarstva rata SAD, 1942. napustio je Univerzitet i do 1945. rukovodio je laboratorijom za izradu atomske bombe u Los Alamosu, a potom nastavio posao "u primeni nuklearne energije u vojne svrhe", koji mu je poverilo isto ministarstvo. Od 1953. bio je pod sumnjom da održava veze s komunistima i zabranjen mu je rad u atomskim programima, jer se protivio proizvodnji hidrogenske bombe i zalagao za korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Vlada predsednika Džona Kenedija rehabilitovala ga je 1963. a Komisija za atomsku energiju SAD dodelila mu je Fermijevu nagradu.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)