Reditelj Nikola Zavišić o predstavi "Uobraženi bolesnik": Molijer je svoj život ugasio zbog ogromnog, samoprekornog rada

Molijerov komad "Uobraženi bolesnik" u režiji Nikole Zavišića premijerno se igra večeras u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Zavišiću je to peta režija u Narodnom pozorištu, a sada radi francuskog pisca, koji ovde neko vreme nije bio na repertoaru.

Prema njegovim rečima, ovo je drugačija predstava, estetika i poetika, i u njenoj pripremi su imali apsolutnu autorsku slobodu.

Kao svoj najveći uspeh, Zavišić je istakao poverenje glumaca, među kojima su Anastasija Mandić, sa svojim "glumačko-baroknim gledanjem na svet" i Ivan Bosiljčić, "koji toliko suvereno i primereno vodi kolektiv ispod sebe, da to zaista teško može da se opiše".

Zavišić je požrtvovanost Bosiljčića uporedio sa Molijerom, koji je iako bolestan nastupio kao glumac na četvrtom izvođenju "Uobraženog bolesnika" 1673. godine, i nekoliko časova potom umro.

Tanjug/Strahinja Aćimović

"Imamo izuzetan ansambl, spoj mladosti i iskustva, Sonju Kolačarić, koja ima poseban dijapazon glumačkih mogućnosti, mladu, izuzetnu talentovanu Ivu Milanović, tu je Nikola Vujović, moj stari saradnik, Zoran Ćosić, ima ih mnogo", napomenuo je Zavišić.

Kada radi nešto poznato iz istorije pozorišta, Zavišić uvek razmišlja o tome da je to nekad bilo savremeno, a istakao je da je svako delo preživelo "upravo zbog toga što u njemu postoji nešto univerzalno, što je za sve epohe".

Prema njegovim rečima, u predstavi "Uobraženi bolesnik" tema je hipohondrija, a hteli su da pokažu kroz nju i ljubav prema pozorištu. Zavišić je dodao da su kroz Bosiljčića pokušali dobiti "Molijera i poslednje, fatalno izvođenje 17. februara 1673. godine", odnosno da se vidi šta se "fiktivno dokumentarno desilo sa Molijerom".

Prema njegovim rečima, to "nije prenaglašeno, nije narativno sprovedeno tako da je to suštinska tema", ali postoji kroz neke suptilne delove predstave.

Zavišić je dodao da je Molijer bio bolestan danima pre predstave, ali nije želeo da odustane od izvođenja, jer je bilo sve mnogo skupo, a scenski radnici, muzičari, dekorateri, rekviziteri i ostali su od njega zavisili za dnevnice.

"Tako da nije želeo da prekida, da ne igra taj dan, nego je zbog njih izašao na scenu i svoj život ugasio zbog ogromnog, samoprekornog rada", naveo je Zavišić.