Počeli Beogradski međunarodni književni susreti: Gosti sa raznih meridijana u Narodnoj biblioteci Srbije

U Narodnoj biblioteci Srbije otvoreni su 61. Beogradski međunarodni književni susreti, kojima prisustvuju literarni predstavnici iz Mađarske, Turske, Slovačke, Poljske, Austrije, Rusije, Italije, Crne Gore, Rumunije, Kipra i Severne Makedonije, kao i iz Republike Srpske i sa Kosova i Metohije. 

Uprkos letošnjim poplavama u zgradi u Francuskoj 7 i izostanku gradskih  konkursnih budžetskih sredstava, rukovodstvo Udruženja koje dogodine obeležava 120-ogodišnjicu postojanja, uspelo je da spasi ovu tradicionalnu manifestaciju, najstariju u regionu,  koju su pokrenuli velikani srpske književnosti poput Andrića i Crnjanskog i da okupi pisce iz inostranstva čime je Beograd sačuvao poziciju na mapi međunarodnih književnih dešavanja. 

U ispunjenoj sali Narodne biblioteke u prisustvu Lava Pajkića, državnog sekretara Ministarstva za kulturu i Vladimira Pištala, direktora Narodne biblioteke, svečano otvaranje je otpočelo spletom tradicionalnih srpskih pesama u izvođenju hora "Kraljica Marija". 

Promo/Božidar Vitas 

Besedio je Bratislav Milanović, glavni i odgovorni urednik "Književnih novina", a nakon što su poimence predstavljeni  inostrani gosti,  Susrete je proglasio otvorenim Miloš Janković, predsednik Udruženja, koji je pored ostalog rekao: "Umetnost, a u okviru nje i literatura, ne zna za granice, te stoga želim da naša reč, pesnička, književna reč, izgovarana tokom ovih Susreta na našim programima, bude lekotvorna, bude reč razumevanja, tolerancije i ljubavi, reč koja će se čuti i u Ukrajni i na Bliskom Istoku, i na svim mestima gde danas ljudi pate, reč ljudska – ljudima upućena, reč mira. Kultura i umetnost su univerzalne, civilizacijske tekovine i, jednovremeno, vanvremene i svevremene kategorije kojima ljudski rod potvrđuje, objašnjava, usmerava i vrednuje svoje bivstvovanje, svoje postojanje. Pisana, književna reč, kao jedna od tih tekovina, nadilazi, prevazilazi i poništava sve naše razlike, ali nas, ujedno, i zauvek spaja, čini nas boljima i mudrjima, ljudskijima, punijima smislom. Verujem da će ta reč, kao i svih ovih godina, književna, literarna, pesnička reč, izgovarana na svim jezicima sveta na našim susretima, i ovog puta nadjačati sve ružno i ulepšati stvarnost u kojoj obitavamo". 

Promo/Božidar Vitas 

Kao i svake godine, i ovogodišnji Susreti imaju svoj načelni tematski okvir, kojim se obeležavaju značajni datumi. Ova godina je posvećena dvestotoj godišnjici od rođenja velikog srpskog pesnika Branka Radičevića,  100-toj godišnjici od kako je naš veliki naučnik Mihajlo Pupin dobio Pulicerovu nagradu za književnost i 100-toj godišnjici od smrti nobelovca Anatola Fransa. Tim povodom predviđen je tribinski program. 

I ovogodišnji Susreti uključuju manifestacije u Sremskoj Mitrovici, na Zlatiboru i u Mrčajevcima gde je dodeljena nagrada "Povelja Morave", gruzijskoj pesnikinji Niniji Sadrobelašvili. Nagrađeni srpski književnici su Majo Danilović i Borivoje Rašuo.