Cane Kostić uoči koncerta na Tašu: Ajde da sat i po, dva, neku iluziju života doživimo, da se podsetimo da smo živa bića

Rok bend Partibrejkers održaće veliki beogradski koncert 4. septembra na stadionu "Tašmajdan", jer žele da podsete da nam u ovom trenutku svima treba muzike, provoda, druženja, solidarnosti, jedinstvo i ljubav, izjavio je danas frontmen Zoran Kostić Cane.

"Ajde da sat i po, dva, neku iluziju života doživimo, da se podsetimo da smo živa bića. Ono, gde ste ljudi? Jeste živi? Kako smo? Je l' možemo da idemo dalje?", rekao je Kostić agenciji Tanjug.

Partibrejkersima pevača Kostića i gitariste Nebojše Antonijevića Antona biće ovo u karijeri treći samostalni koncert na Tašmajdanu, gde su bili 1996. i dve decenije kasnije, 2016. godine, kada je slogan bio "Taš je naš".

Prvi veliki beogradski koncert Brejkersa nakon 2019. godine u Hali sportova i od početka pandemije Kovid-19, sada je najavljen uz jednostavan poziv "Dobro došli", za koji Kostić kaže da znači da na Taš treba da "dođu svi i da se lepo osećaju".

"Da se ne delimo, da budemo zajedno. Da se ne oduzimamo, da se saberemo", naglasio je pevač.

Kostićeva tadašnja grupa Radnička kontrola ostala je upamćena po buntovničkom nastupu u septembru 1981. na Tašmajdanu, na dvodnevnoj smotri novotalasanih bendova ABRS, nakon čega su se ubrzo raspali i godinu dana kasnije su nastali Partibrejkers.

Kostić kaže da 40. godišnjica nastupa Radničke kontrole - kada je njegovo provociranje publike na Tašu izazavalo i moralno političke rasprave u novinama - sada nije povod za svirku Partibrejkers na istom stadionu.

"Nema to veze. Što si stariji sve više jubileja ima. Sledeće godine će biti 40 godina Brejkersa. Taš je super mesto. Na mapi našeg kretanja je uvek bio Tašmajdan, Cepelin diskoteka... Na Tašu sam od 15. godine. Koncert Riblje čorbe 1. septembra 1979. godine. Neviđen koncert! Ne možeš opisati onom ko nije bio. Toliko zajedništvo ljudi... Tu smo, pa smo tu. Taš je naš i vaš!", istakao je Kostić.

Romana Slačala

Od sirovog i bučnog debija "Partibrejkers" (1985), sa pesama poput "Hiljadu godina" , "Ulični hodač" i "Ona živi na brdu", preko sledeća dva albuma na kojima su zabeleženi "Put", "Prsten", "Kreni prema meni" i "Ono što pokušavam sad", Partibrejkers su se nametnuli kao jedno od najautentičnijih i najuticajnijih imena jugoslovenske i srpske rok scene.

Prepoznatljiv po Kostićevoj posebnoj boji glasa i načinu pevanja, njegovim stihovima ispunjenim uličnom i životnom mudrošću, kao i bluzičnoj gitari Antonijevića, bend je objavio i albume "Kiselo i slatko" (1994), "Ledeno doba" (1997), "Gramzivost i pohlepa" (2002), "Sloboda ili ništa" (2007) i "Sirotinjsko carstvo" (2015).

Partibrejkers su u vreme kada nije bilo koncerata održavali probe "da se ne bi ugasili, da bi se upalili", a pandemijske mesece Kostić je proveo pitajući se "koliko će ovo da traje, šta uzima i šta daje".

Ljudi ne mogu da poveruju u krajnji ishod, a to je: zarobiti ljude i oduzeti im ljudskost

Globalno Kovid-19 vreme ipak nije bilo previše kreativno inspirativno za Kostića: "Gledaš šta si do sada uradio...Škrte su teme, oskudno je vreme. Šta ćeš sad da izmišljaš toplu vodu, a već si sve napisao 100 puta".

Upitan o planovima za budućnost, pogotovo pošto će iduće godine bend proslaviti 40 godina postojanja, Kostić je rekao: "Budućnost je da svakog dana ostaneš živ na nogama, u procesu života... to sve daje snagu, znaš", pa dodao:

"Veliko je uznemirenje. Svima je sve jasno, a nikome ništa nije jasno. Ljudi ne mogu da poveruju u krajnji ishod svega ovoga. A to je zarobiti ljude i oduzeti im ljudskost, da bi mogli sa njima dalje da manipulišu, pretvarajući čoveka u jeftinu radnu snagu, sirovinu za profit".

Partibrejkers su se konačno vratili živim svirkama ovog leta na festivalima u Kragujevcu, Zagrebu, Aranđelovcu i Vršcu.

Kostić nakon tih iskustava kaže da sada "bend funkcioniše kao sat", i zaključuje: "Ljudi! Dođite 4. septembra na koncert Brejkersa da budem zajedno. Da pripadnemo jedno drugom. Čekamo vas! Dobro došli! Vole vas vaši Paritbejkers".