Igre 
"Morate je voleti želeli to ili ne": Naučnici konačno otkrili u čemu je magija Vermerove "Devojke sa bisernom minđušom"
Komentari04/10/2024
-07:12
"Devojka sa bisernom minđušom" Johanesa Vermera jedna je od najpopularnijih slika na svetu, a naučnici smatraju da su otkrili i zašto je to tako.
Maurichuis muzej u Hagu, koji čuva dragoceno remek-delo iz 17. veka angažovao je stručnjake za neurologiju, da analiziraju reakcije koje u mozgu izaziva pogled na Vermerovu sliku i druge poznate radove.
Otkrili su da su posetioci muzeja pred "Devojkom sa bisernom minđušom" "uhvaćeni" u jedan poseban neurološki fenomen - "trajnu petlju pažnje" koji je prema njihovom mišljenju jedinstveno vezan upravo za tu sliku.
Naime, oko posmatrača najpre privlači oko devojke na slici, zatim njene usne, nakon toga biserna minđuša, a zatim pažnju ponovo privlači njen pogled i ciklus se tako nastavlja.
Zbog toga tu sliku gledamo duže nego ostale, objašnjava Martin de Munik iz istraživačke kompanije "Neurensics" koja je sprovela ovu studiju.
"Morate da obratite pažnju na nju, želeli to ili ne. Morate je voleti želeli to ili ne", skaže De Munik.
Njegove kolege su mereći moždane talase učesnika studije otkrili da je pred Vermerovom slikom najviše stimulisan deo mozga zadužen za svest i lični identitet.
Povezane vesti
"Bilo je očekivano da je 'Devojka' posebna. Ali ono 'zašto' nas je iznenadilo", dodaje naučnik.
On ističe da je to prva poznata studija u kojoj su EEG i MRI skeneri korišćeni kako bi se merila reakcija ljudi na neko umetničko delo.
"Što nekoga duže gledate, to vam ta osoba postaje lepša i privlačnija", istakao je De Munik, dodajući da to objašnjava i popularnost ovog dela.
"Mozak ne laže"
Naučnici su takođe poredili neurološki odgovor koji su ljudi imali prilikom gledanja reprodukcije slike i ispostavilo se da je njihova emocionalna reakcija bila deset puta snažnija pred originalom, nego pred posterom.
profimedia
Kako bi sproveli ove testove, oni su pratili pokrete očiju i merili moždane talase kod deset ispitanika pred kojima je bila prava slika, ali i reprodukcije.
Direktorka "Maurichuisa" Martin Goselink u rezultatima vidi značaj posećivanja muzeja.
"Važno je dolaziti u dodir sa umetnošću, bilo da je to fotografija, ples ili dela starih majstora iz 17. veka. Važno je i zaista pomaže da se razvije vaš mozak. Mozak ne laže", kaže Goselink za AFP, prenosi France24.
Povezane vesti
Ona objašnjava da je Vermer obično imao jednu tačku fokusa na svojim radovima, dok bi okolno detalje zamaglio. Međutim, "Devojka sa bisernom minđušom" ima tri tačke fokusa i to je razlikuje od svih drugih dela tog slikara.
"Ovde vidimo nekoga ko vas zaista posmatra, dok na svim drugim Vermerovim slikama vidite nekoga ko piše, bavi se šivenjem, odnosno osobu zaokupljenu nekim poslom. Ali ova devojka je drugačija. Ona vas gleda", kaže Goselink.
De Munik ističe da bi bilo interesantno sprovesti slične studije i sa drugim poznatim slikama, poput Da Vinčijeve "Mona Lize". Na to se nadovezala direktorka muzeja, koja je ukazala na čuveno prijateljsko rivalstvo između dva čuvena rada.
Povezane vesti
"Ljudi nekad 'Devojku sa bisernom minđušom' zovu 'Mona Lizom severa', ali ja mislim da se vremena menjaju, pa je tako Mona Liza možda 'Devojka juga'", našalila se Goselink.
Komentari (0)