"Do poslednjeg takta": Beogradska filharmonija ambicioznim programom hrabro zakoračila u drugi vek

Beogradska filharmonija ove godine proslavila je 101. rođendan, a u drugi vek postojanja ulazi koncertnom sezonom koja nosi naziv "Do poslednjeg takta".

"To znači da je Beogradska filharmonija namerena da i u drugom veku ostane na neki način kontroverzna, da neguje simfonijsku muziku na najvišem nivou, da ne spušta svoje kriterijume nikada i da gleda, ne samo da se prilagođava, nego da pomera uslove u kojima radi i celu zajednicu edukuje jednim lepim jezikom, a to je jezik klasične muzike", kaže za Euronews Srbija predstavnica Filharmonije za odnose s javnošću Jelena Milašinović. 

"Amadeus Amadeus"

Novu sezonu obeležiće 25 koncerata, od kojih je jedan već održan. Reč je o maratonu Mocartovih kompozicija pod nazivom "Amadeus Amadeus", koji je trajao punih pet sati.  

"Filharmonija je stvarno neustrašivo počela sezonu i vidi se - vrlo u formi", kaže naša sagovornica. 

Tanjug/Marko Đoković

Ona dodaje da se uz ime njihovog šefa dirigenta Gabrijela Felca često pominju različiti iskoraci i maratoni, budući da su već "dugoprugaški" izvodili dela Betovena, Bramsa, Rahmanjinova.

"Sada sa Mocartom je zaista bila posebna atmosfera jer smo izveli niz različitih kompozicija, stilski i žanrovski, ali ono što je interesantno je da se koncert završio u atmosferi partija. Imali smo kao jednu malu dramaturšku predstavu i dokazali koliko je Mocartova muzika uzbudljiva. Publika nas je zaista pratila do poslednjeg daha u ovom našem svečanom otvaranju sezone", ističe Milašinović, dodajući da je koncert bio posvećen uspomeni na Ivana Tasovca. 

"Živeti s neprijateljem"

Samo što je maraton završen, filharmoničari se spremaju za novi spektakl - ovog puta pod nazivom "Živeti s neprijateljem". 

Intrigantan naziv program duguje tome što obuhvata dela Prokofjeva i Šostakoviča, stvaralaca koji su živeli i pisali muziku u vreme Staljinove diktature. S Filharmonijom je prvi put Hajme Martin, šef-dirigent Simfonijskog orkestra iz Melburna, muzički direktor Kamernog orkestra Los Anđelesa, kao i šef-dirigent Simfonijskog orkestra Radio-televizije Irske. 

Tanjug/Marko Đoković

"To su dela koja smo mi već imali na našem repertoaru, ali kad imate različitu kombinaciju na jednom koncertnom programu sa novim dirigentom, sa novim solistom vi praktično krećete ispočetka. Kao kada pogledate Hamleta u pozorištu mnogo puta i vi svaki put pamtite različito čitanje, različito izvođenje", objašnjava predstavnica Filharmonije.

U životima Sergeja Prokofjeva i Dmitrija Šostakoviča, stvaralaštvo je često bilo opterećeno cenzurom, koja je uticala na stilski izraz kompozitora. Kada je nakon šesnaest godina života u inostranstvu, Prokofjev odlučio da se vrati u domovinu, znao je da će morati da promeni svoj stil kako bi bio prihvatljiv za sovjetsku vlast. U tu svrhu smanjio je upotrebu duhovitih, sarkastičnih i grotesknih elemenata i okrenuo se naglašenom lirizmu i melodičnosti.

Beogradska filharmonija

Tako će razigrani Violinski koncert br. 2 Prokofjeva predstaviti mlada švedsko-norveška zvezda u usponu, Johan Dalene. Sa svoje 23 godine, već je nastupao sa vodećim orkestrima i u prestižnim koncertnim dvoranama kako u domovini, tako i u inostranstvu. Sposobnost da pod njegovim prstima "Stradivarijus zapeva" (Le Mond), u kombinaciji sa osvežavajuće iskrenom muzikalnošću i povezanošću sa muzičarima i publikom, osvojila je mnogobrojne obožavaoce. 2022. godine, časopis "Gramophone" proglasio ga je Mladim umetnikom godine.

Publika će čitati između redova Petu simfoniju Šostakoviča, koju je kompozitor napisao kao odgovor na oštre kritike njegovih ranijih dela. Tako je nastalo jedno od najpoznatijih disidentskih dela na svetu, a kompozitor je partituri dao kratak podnaslov – "dugačka duhovna borba, krunisana pobedom".

Zubin Mehta - "anđeo" Filharmonije

U novi vek postojanja Filharmonija ulazi sa dugogodišnjim prijateljem orkestra Zubinom Mehtom, sa kojim će izvesti koncerte 11. i 12. oktobra. 
 
Danas 88. godišnji maestro, aktivni je dirigent nemerljive veličine. Na svetskoj muzičkoj sceni prisutan je gotovo sedam decenija sa nastupima koji su postali istorijski. Na veliku radost Beogradske filharmonije, maestru se ostvaruje želja da ponovo predvodi orkestar sa kojim je imao svoj debi i započeo profesionalnu karijeru koja je još uvek intenzivna.

Beogradska filharmonija

"Ja sam obožavatelj Beogradske filharmonije još od 1958. godine kada sam sa ovim orkestrom u Beogradu imao jedan od prvih koncerata u svom životu. Zadivljujući je njihov razvoj i napredak do danas i jedva čekam da ponovo dirigujem orkestrom, već razgovaramo o budućnosti i jedva čekam da se vratim", izjavio je maestro prošle godine nakon rođendanskog nastupa i uspešne turneje u Albaniji i Republike Severne Makedonije.

Ljubav je obostrana, objašnjava Milašinović.
 
"On je stvarno kao neki anđeo u odnosu na naš orkestar, uvek rad da da savet i da nam kaže šta je ono što ga je iznenadilo, šta je bolje i vrlo je ponosan na to što radimo sa šefom dirigentom Gabrijelom Felcom i smatra da je on za ovih 7-8 godina napravio jedan fantastičan napredak u Beogradskoj filharmoniji", objašnjava PR-ka orkestra.

Vizija Ivana Tasovca

Ovog septembra navršene su tri godine od smrti Ivana Tasovca, jednog od najplodonosnijih direktora Beogradske filharmonije, koji je imao posebnu viziju kada je reč o tom orkestru.

"Tasovac je našao svoj način da pokaže zbog čega je naša misija važna, neustrašivo je pomerao granice, a najviše uživao kada su se one ticale publike. Mislim da su naš omiljeni iskorak definitivno naši muzički piknici i koncerti na otvorenom, na lokaciji koja je planirana za buduću koncertnu dvoranu Beogradske filharmonije koja je ultimativni Tasovčev san. On ga, nažalost, nije do kraja dosanjao, ali je nama ostavio toliko planova i ideja i saveta, da mi komotno za narednih sto godina možemo da razvijamo tu strategiju", kaže Milašinović.

Tanjug/Jadranka Ilić

Koncertna dvorana je od suštinske važnosti za Beogradsku filharmoniju, dodaje naša sagovornica, podsećajući da je reč o izvanrednoj lokaciji u Bloku 13, gde su Filharmoničari, nekad i pred 40.000 ljudi, održavali svoje koncerte na otvorenoj, baš kao da je reč o rok nastupima.

"Uz dužno poštovanje, naš dragi Kolarac koji je biser i ne samo arhitekture, nego i naše istorije, važno je da idemo ruku podruku uz nove tehnologije, da se ne plašimo, nego da pokažemo šta sve možemo zajedno sa velikim umećem sviranja i izvođenja klasične muzike.
Za to su zaista neophodni drugi prostori, prostori koji imaju jednu širu namenu i mogu da prime dovoljan broj ljudi koje filharmonija već ima", kaže Milašinović.