Aktuelno iz kulture

"Održiva arhitektura – energetska efikasnost": Eminentne svetske arhitekte predavači na međunarodnom kongresu u Beogradu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

20/09/2024

-

11:53

"Održiva arhitektura – energetska efikasnost": Eminentne svetske arhitekte predavači na međunarodnom kongresu u Beogradu
"Održiva arhitektura – energetska efikasnost": Eminentne svetske arhitekte predavači na međunarodnom kongresu u Beogradu - Copyright Promo/KomunikArt

veličina teksta

Aa Aa

Najuglednije svetske arhitekte iz oblasti održive arhitekture gostovaće u Beogradu kao predavači na sedmoj međunarodnoj manifestaciji i kongresu "Održiva arhitektura – energetska efikasnost", od 4. do 6. oktobra 2024. u Jugoslovenskoj kinoteci. 

Beograd će posetiti devet inostranih arhitekata: Max Hacke (Nemačka), Christina Seilern (Engleska), Andrija Rusan (Hrvatska), Ashild Vangensteen Bjørvik (Norveška), Cécile Brisac (Francuska), Marcel Ferencz (Mađarska), Rahel Belatchew (Švedska), Stig Mikkelsen (Danska), i Boštjan Vuga (Slovenija). Ugledni arhitekta, predavač iz Srbije, biće Goran Vojvodić. 

Max Hacke (1986) je arhitekta iz Berlina. Njegov rad pokriva širok spektar aktivnosti, od projektovanja stambenih zgrada do istraživanja i nastave. Ne samo u praksi, već i u nastavi i istraživanju, fokusira se na ulogu arhitekture u oblikovanju nove društvene i kolektivne dinamike. Zajedno sa Gustavom Dusingom, Maks Hake je dobio Nemačku nagradu za arhitekturu 2023. i nagradu DAM 2024. i prestižne grade EUmies 2024 kao najmlađi dobitnik u istoriji ove nagrade za paviljon studentske čitaonice pri TU Braunšvajg. 

Christina Seilern je osnivački direktor STUDIO SEILERN ARCHITECTS, svetski cenjene prakse sa sedištem u Londonu i Njujorku.  Njen raznovrstan portfolio sadrži proslavljene projekte kao što su Gota House u Zimbabveu, Ansdell Street u Kensingtonu, Andermatt Concert Hall i Restaurant Gutsch u Švajcarskoj i Boksto Skveras u Litvaniji. Christina je proglašena za arhitektu godine na VAN Female Frontier Award 2022. 

Andrija Rusan živi i radi u Zagrebu i od 1986. vodi vlastiti atelje Rusanov ured i osnivač je najveće arhitektonske manifestacije u regionu ORIS DAYS. Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka bio je urednik časopisa Udruženja hrvatskih arhitekata Čovjek i prostor i Arhitektura. Od 1998. godine izdavač je i urednik časopisa Oris, koji je dvaput nagrađen Nagradom Udruženja hrvatskih arhitekata Neven Šegvić. Andrija Rusan dobitnik je Nagrade Drago Galić Udruženja hrvatskih arhitekata za najbolju stambenu arhitekturu 1997. godine, nagrade Dedalo Minosse za kuću Lumenart u Puli, 2007. godine.  

Åshild Vangensteen Bjørvik je norveška arhitektkinja, partner i izvršni direktor kompanije Mad Arkitekter sa sedištem u Oslu. Mad je interdisciplinarni arhitektonski biro koja broji preko 100 zaposlenih na četiri različite lokacije. Biro ima veliki broj završenih radova, a poslednjih godina njihov pristup održivoj arhitekturi je bio u prvom planu, sa projektima kao što su KA13, projekat ponovne upotrebe nominovan za nagradu EU Mies 2022, ili Voho kula, visoka drvena zgrada u Krojcbergu u Berlinu.  

Goran Vojvodić (1959, Beograd) diplomirao na Arhitektonskom fakultetu (1986) Univerziteta u Beogradu. Profesionalno je bio angažovan u IMS-u, Energoprojektu, CIP-u od 1989. godine, u arhitektonskom birou prof. W. J. Krings u SR Nemačkoj; 2007. sa dr Jelenom Ivanović Vojvodić osniva BIRO.VIA. Od 2014. angažovan je u profesorskom zvanju na Univerzitetu u Beogradu – Arhitektonski fakultet. Član je upravnih odbora Društva arhitekata Beograda i DOCOMOMO Srbija, član Udruženja arhitekata Srbije (UAS), Inženjerske komore Srbije (IKS) i Akademije Arhitekture. Dobitnik je Borbine nagrade za arhitekturu, Aprilske nagrade grada Beograda za arhitekturu i urbanizam, kao i Velike nagrade arhitekture Saveza arhitekata za životno delo. 

Cécile Brisac je osnovala Atelier Brisac u Londonu i Parizu 2019. Studirala je na Arhitektonskom fakultetu u Londonu, a 1999. postala je suosnivač studija Brisac Gonzalez, u kome radi više od 20 godina. Dobitnica je nekoliko nagrada, kao što su NAJA Young Architects nagrada u Francuskoj, ARHVA nagrada za žene arhitekte u Francuskoj i AJ 40 under 40 Award u Velikoj Britaniji. Redovni je predavač i gostujući kritičar na raznim univerzitetima. 

Marcel Ferencz, redovni član Mađarske akademije umetnosti, vlasnik je studija NAPUR Architect Ltd od 2007. Od 2015. godine je univerzitetski profesor. 2010. i 2023. bio je vodeći arhitekta izložbe organizovane u Mađarskom paviljonu 12. i 18. međunarodne izložbe arhitekture - La Biennale di Venezia. Autor je projekta za izgradnju Duna Arene, gde je u Budimpešti održano Svetsko prvenstvo u plivanju 2017. i 2019. godine. Glavni projektant Novog Etnografskog muzeja u Budimpešti, koji je pobedio na međunarodnom konkursu za dizajn 2016 za koji je dobio brojne svetske nagrade u 2024. godini. Od predaje zgrade 2022. godine, osvojio je više od dvadeset međunarodnih nagrada. Pobedio je na konkursu za dizajn Nacionalnog atletskog stadiona u Budimpešti. Glavni je projektant stadiona izgrađenog za Svetsko prvenstvo u atletici 2023. godine. 

Rahel Belachew je osnovala studio Belatchew u Stokholmu 2006. nakon decenije provedene u inostranstvu, gde je kombinovala studije arhitekture u Parizu i Amsterdamu sa radom u Francuskoj, Japanu i Luksemburgu. Rad biroa Belachew karakteriše proaktivnost i inovacija u okviru održive arhitekture i  smatra se jednom od vodećih arhitektonskih firmi u Švedskoj. Rahel takođe vodi eksperimentalni studio Belatchew Labs, gde se istražuju inovativna rešenja za budućnost održivog urbanog razvoja.  

Stig Mikkelsen, kao osnivački partner kompanije Mikkelsen Architects, osnovane 2012. godine, neguje studijsku kulturu koju karakteriše skroman, ali ambiciozan pristup dizajnu. Među njegovim novijim projektima izdvaja se zgrada laboratorije i logistike koja se nalazi u staroj bolnici Bispebjerg u Kopenhagenu, kao i veliki zdravstveni centar Steno Diabetes Center Copenhagen od 24.000 m2 koji je osvojio brojne nagrade od završetka izgradnje 2021. godine i nekoliko zgrada za neke od najpoznatijih i najpriznatijih obrazovnih institucija u Danskoj i na međunarodnom nivou. 

Boštjan Vuga je arhitektonski praktičar, istraživač, edukator i urednik. Zajedno sa Jurijem Sadarom osnovao je arhitektonski biro SADAR+VUGA 1996. godine. Od 1998. predaje na arhitektonskim školama i učestvuje na konferencijama i simpozijumima. Godine 2021. imenovan je za redovnog profesora arhitekture na Arhitektonskom fakultetu u Ljubljani. Od 2014. do 2019. bio je predsednik Saveta MAO Muzeja arhitekture i dizajna. Od 2022. godine je predsednik Upravnog odbora Fonda arhitekata Jože Plečnika. Takođe je autor brojnih članaka o savremenoj arhitekturi i urbanizmu objavljenih u domaćim i međunarodnim publikacijama. 

Kongres “Održiva arhitektura – energetska efikasnost” će obuhvatiti značajne teme sa fokusom na održivi i ekološki pristup u arhitekturi i dizajnu uz korišćenje obnovljivih izvora energije. Kroz recentne projekte i studije, domaćoj javnosti će se približiti svetski savremeni tokovi u arhitekturi, nove metode i zelene tehnologije, korišćenje i primena svih vidova obnovljivih izvora energije u arhitektonskom projektovanju i gradnji, kao i odabir odgovarajućih energetski efikasnih i inteligentnih sistema, nezagađujućih i recikliranih materijala, proizvoda, aparata i opreme, pa sve do krajnje realizacije objekata i njihovog održavanja. 

Kongres organizuju Udruženje EKOKULT+, ARHISOLAR i Magazin za eko arhitekturu i kulturu EKO KUĆA, a suorganizatori su Arhitektonski fakulteti Univerziteta u Beogradu, Zagrebu, Podgorici i Banja Luci. Realizaciju Kongresa sufinansira Ministarstvo kulture Republike Srbije. 

Komentari (0)

Kultura

Najskuplja voćka u istoriji: Kontroverzna instalacija sa bananom zalepljenom za zid prodata za preko šest miliona dolara
Aktuelno iz kulture

Najskuplja voćka u istoriji: Kontroverzna instalacija sa bananom zalepljenom za zid prodata za preko šest miliona dolara

Konceptualno delo Mauricija Katelana kupio je kineski investitor u kriptovalute Džastin San za četiri puta veći iznos od procenjenog.

21/11/2024

10:43

pročitaj celu vest
"Virdžina" u novom ruhu: Digitalno restauriran kultni film Srđana Karanovića o devojčici koja je odrastala kao dečak