Žrtvenik drevnih Minojaca: Na Kritu pronađeni ostaci misteriozne građevine koji podsećaju na mit o Minotauru

Arheolozi su na Kritu otkrili 4.000 godina staru strukturu, koju je najverovatnije izgradila Minojska civilizacija. Kružni temelji sačinjeni od osam koncentričnih krugova ispresecani malim zidovima, tako da podsećaju na lavirint, pronađeni su na vrhu brda na grčkom ostrvu, a predstavnici tamošnjeg Ministarstva kulture u svom saopštenju nagovestili su da je to možda lavirint iz mitova sagrađen za kralja Minoja.

Smeštena na vrhu brda, građevina koja ima 48 metara u prečniku, pronađena je pedesetak kilometara od Irakliona dok su građevinski radnici instalirali radarski sistem za budući aerodrom. 
Na osnovu fragmenata grnčarije koji su pronađeni tokom iskopavanja, arheolozi su zaključili da potiče iz perioda između 2000. i 1700. godine pre nove ere, odnosno u srednjem periodu Minojske civilizacije, koja je bila jedna od prvih kompleksnih evropskih kultura. 

Minojci su iza sebe ostavili grnčariju, figurine, nakit i freske, ali njihovo pismo nikad nije u potpunosti dešifrovano, piše Live Science.

Nakon urušavanja civilizacije, Minojci su vekovima bili potpuno zaboravljeni, sve dok ih ponovo nije otkrio arheolog ser Artur Evans, koji je i skovao njihov naziv, po mitskom kralju Minoju. Drevna palata Knosos najbolji je primer minojske arhitekture.

Tanjug/AP/Greek Culture Ministry

Novootkrivena građevina kod mesta Kasteli najverovatnije nije imala stambenu namenu. Najverovatnije je reč o nekom žrtveniku, o čemu svedoči i veliki broj životinjskih kostiju pronađenih na tom mestu, ali nema velikih sličnosti ni sa jednom drugom monumentalnom građevinom epohe kom je pripadao.

Istraživački radovi su u toku, a arheolozi se nadaju da će uskoro otkriti svrhu misteriozne građevine, kao i više podataka o tome kako je izgledala. 

Mit o Minotauru

Jedan od najpoznatijih mitova koji se vezuje za Minojsku civilizaciju je mit o Minotauru. Reč je o biću sa ljudskim telom i glavom bika, koje je bilo Posejdonova kazna Minoju zato što je odbio da žrtvuje svetog belog bika kog mu je on poslao.

Rodila ga je kraljeva žena Pasifaja, a kralj Minoj užasnut njegovom ružnoćom, na predlog proročice u Delfima, napravio je lavirint u koji ga je zatvorio. 

Minotaur je lutao lavirintom i hranio se mladićima i devojkama iz Atine koje je na Krit svakih devet godina slao atinski kralj Egej kao iskupljenje, pošto je na Olimpijskim igrama u Atini ubio Minojevog sina Androgeja. Od tog danka u krvi Atinu je spasio Egejev sin, princ Tezej koji se javio dobrovoljno da bude poslat u lavirint zajedno sa drugim mladićima. U njega se zaljubila kraljeva ćerka Arijadna, koja mu je dala klupko konopca, kako bi mogao da se snađe u lavirintu i izbegne smrt.

Prema predanju, lavirint je izgradio najveći arhitekta i izumitelj tog vremena - Dedal, koji je i prvi letač. Međutim, dokazi o postojanju takvog mesta nikada nisu pronađeni.