Aktuelno iz kulture

Dejmijen Herst ponovo optužen za "prevaru": Umetnik predstavljao svoje slike kao starije nego što zaista jesu

Komentari

Autor: Euronews / Guardian

25/05/2024

-

11:09

Dejmijen Herst ponovo optužen za "prevaru": Umetnik predstavljao svoje slike kao starije nego što zaista jesu
Dejmijen Herst ponovo optužen za "prevaru": Umetnik predstavljao svoje slike kao starije nego što zaista jesu - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Britanski umetnik Dejmijen Herst ponovo je optužen za falsifikovanje svojih dela, nakon što se ispostavilo da je najmanje hiljadu slika iz njegovog projekta "The Currency" stvoreno kasnije, nego što je na njima naznačeno.

Herst je 2022. privukao veliku pažnju javnosti eksperimentalnim umetničkim projektom "Valuta" u kom je prodao 10.000 slika kupcima, koji su imali priliku da biraju hoće li da uzmu radove u fizičkom obliku ili kao NFT, odnosno nezamenljivi token.

Svi originali slika koje su kupljene u NFT formatu, spaljene su na javnom događaju održanom u oktobru 2022, kada je Herst lično spalio 4.851 svoju sliku A4 formata, sa motivoima tački u različtim bojama.

"Instinktivno, imam osećaj da nije dobro spaljivati umetničko delo. Ali kad razmislim o tome, znam da to moram da učinim, jer je to deo procesa", rekao je umetnik tada.

profimedia

 

Svaka od slika prodavana je po ceni od oko 2.000 dolara, a na njima je stajao Herstov potpis, kao i ispisana godina 2016. 

Međutim, različiti izvori, uključujući i slikare koji su zaposleni u Herstovoj kompaniji "Science Ltd" otkrili su za Guardian da je najmanje 1.000, a možda i nekoliko hiljada više, stvoreno u periodu između 2018. i 2019. Štaviše, veliki broj njih nije naslikao sam Herst, nego njegov tim, a proces njihovog nastanka uporedili su sa fabričkom proizvodnjom "na traci".

Tradicionalno u umetničkom svetu, datum ispisan na slici označava dan završetka dela, međutim iz Herstove kompanije tvrde da je došlo do zabune zato što su oni navodili godinu u kojoj je projekat zamišljen, a ne onaj kada su slike završene. Ipak, Guardian piše da nisu dobili odgovor na pitanje zašto je umetnik eksplicitno govorio da su radovi "nastali 2016".

Sporna i tri dela iz "devedesetih"

Ovo nije prvi put da se Herst suočava sa optužbama za netačno datiranje svojih dela. U martu je Guardian otkrio da su još tri velika dela, za koja je umetnik tvrdio da potiču iz devedesetih, zapravo nastala 2017. 

Problematični su bili "Kain i Avelj" datirani na 1994. godinu, "Golubica" iz 1999. i projekat "Mit istražen, objašnjen eksplodiran" navodno iz perioda između 1993. do 1999. 

Reč je delima koja prestavljaju mrtve životinje uronjene u formaldehid - golubicu, ajkulu i dva teleta, koja su i najpoznatija u opusu ovog umetnika.

"Fizička nemogućnost smrti u umu nekoga ko je živ" jedno je od njegovih najpoznatijih radova za koji je 1995. osvojio "Tarnerovu nagradu", a predstavlja ajkulu u akvarijumu ispunjenog formaldehidom.

profimedia

 

Taj rad izložio je ponovo 2017. u honkonškoj umetničkoj galeriji "Gagosian" i to na izložbi "Visual Candy and Natural History", gde je predstavljeno kao rad "iz početka i sredine devedesetih". Međutim, pored njega izloženo još tri "Herstova rada", pripisana istom periodu, za koje se ispostavilo da su ih napravili njegovi zaposleni u radionici u Dabridžu u Glosterširu početkom 2017. 

Reč je o "Golubici, 1999" i delima "Myth Explored, Explained, Exploded, 1993-1999" i "Cain and Abel, 1994" koja se oduvek čuvaju u Muzeju urbane i savremene umetnosti u Minhenu.

Na zahtev lista "Guardian", Herstova kompanija objavila je da nije reč ni o kakvoj prevari, nego o postulatima konceptualne umetnosti. 

"Datum koji im Demijen Herst dodeljuje, je datum osmišljavanja dela. On je tokom godina bio vrlo jasan kada je upitan šta je važno za konceptualnu umetnost, a to nije fizičko pravljenje predmeta ili obnavljanje njegovih delova, nego namera iza umetničkog dela", stoji u njihovom odgovoru.

Euronews je tada citirao medije, koji su kontaktirali pravnike i utvrdili da "datiranje umetničkih dela, a naročito konceptualnih, ne kontroliše nijedan standard industrije" i da su umetnici potpuno slobodni da radovima dodele bilo koju starost.

Međutim, istraživanje je takođe ukazalo da su njegovi zaposleni praktično nove skulpture patinirali tako da deluju starije. Herstovi advokati tvrde da je to samo bio deo umetničkog procesa.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Kultura