Igre 
Sve o Bijenalu u Veneciji: "Olimpijske igre u svetu savremene umetnosti" sa tradicijom dugom 130 godina
Komentari19/04/2024
-07:41
Ministarka kulture Maja Gojković otvoriće u petak u podne Paviljon Srbije na 60. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji, koja se ove godine održava od 20. aprila do 24. novembra.
Reč je o jednoj od najvećih umetničkih smotri na svetu, koju nazivaju i "Olimpijskim igrama u svetu umetnosti", a koja se - uz nekoliko prekida - održava od 1895. godine.
Očekuje se da će je ove godine posetiti više od 800.000 ljudi, kao i da će iznedriti nove zvezde umetničke scene.
Iako je reč o jednom od najpoznatijem događaju na svetu, vredi podsetiti se važnih činjenica o Venecijanskom bijenalu:
Šta je Bijenale u Veneciji?
Međunarodna izložba savremene umetnosti, poznatija kao Bijenale u Veneciji, je umetnički festival koji se poslednjih godina sastoji iz tri segmenta: centralne izložbe koju organizuje umetnički direktor u Centralnom paviljonu izložbenog prostora "Đardini" (Giardini, odnosno u prevodu sa italijanskog "bašta" ili "vrt"), izložbi u nacionalnim paviljonima brojnih zemalja sveta, kao i nezavisno organizovanih, ali zvanično odobrenih izložbi poznatih kao "Kolateralni događaji".
Tanjug video
Organizaciju Bijenala nadgleda aktuelni predsednik i novinar Pjetranđelo Butafuoko. Svako izdanje festivala ima novog umetničkog direktora koji kreira selekciju centralne izložbe. Praksa je započeta 1980. godine, sa legendarnim švajcarskim kustosom Haraldom Zemanom, koji se u toj ulozi našao još dva puta - 1999. i 2001. godine. Do sada su samo tri Bijenala organizovale žene.
Kustos ovogodišnjeg izdanja koje se održava pod sloganom "Stranci svuda" je Adrijano Pedroso, umetnički direktor Muzeja umetnosti u Sao Paolu u Brazilu. Prvi latinoamerički kustos u 130-godišnjoj istoriji Bijenala, osmislio je tu temu kao provokaciju usmerenu na talas antiimigrantske agende u mnogim zemljama Evrope i Sjedinjenim Američkim Državama u poslednjih nekoliko godina.
Povezane vesti
Kako je nastalo Bijenale?
Italijanski kralj Umberto I oženio je Margaritu Savojsku 21. aprila 1868. Gotovo 25 godina kasnije, gradske vlasti Venecije obeležile su godišnjicu braka kraljevskog para tako što su ustanovile nacionalnu dvogodišnju izložbu 19. aprila 1893.
Iako su se velike izložbe i sajmovi u Evropi održavali od 18. veka, smatra se da je glavna inspiracija za Bijenale bila nacionalna umetnička izložba održana 1887. upravo u Veneciji.
Prvo Bijenale svečano su otvorili kralj Umberto i kraljica Margarita, a na njemu je predstavljeno 516 radova, od čega 188 italijanskih, dok su ostalo bila dela umetnika iz 14 zemalja. Procenjuje se da ga je posetilo više od 225.000 posetilaca.
Koje izložbe su "preskočene"?
Iako se Bijenale obično održava na svake dve godine, povremeno se dešavalo da dođe do promena rasporeda zbog neuobičajenih okolnosti. Tako 1916. i 1918. izložba nije održana zbog Prvog svetskog rata, dok je Drugi svetski rat sprečio održavanje 1944. i 1946. Isto tako, 1974. održano je nekoliko kolateralnih događaja, ali je glavna izložba izostala zbog solidarnosti sa Čileom, gde je godinu dana ranije došlo do puča i dolaska generala Pinočea na vlast.
Iako Bijenale u kasnijim godinama nije ukazalo takvu solidarnost drugim državama, usvojeno je pravilo da se za svako izdanje bira jedna ujedinjujuća tema. Tako su učesnici 37. izdanja izložbe 1976. radili na temu "okruženja, učešća i društvenih struktura".
Ko sve učestvuje ove godine?
Ove godine će na Bijenalu u Veneciji biti izložbeni radovi 331 umetnika. Centralni paviljon biće posvećen "kvir umetnicima", "autsajderima", "folk umetnicima" i "autohtonim umetnicima".
Na fasadi dvorane biće oslikan mural brazilskog kolektiva "Indigenous Movimento dos Artistas Huni Kuin", dok će novozelandski kolektiv koji čine četiri Maorke postaviti instalaciju u ulaznoj prostoriji. Veliki deo paviljona posvećen je LGBTQ+ umetnicima.
Povezane vesti
Šta se nalazi u nacionalnim paviljonima?
Bijenale podstiče države učesnice da učestvuju i prestavljaju izložbe u svojim paviljonima. Svaka država je odgovorna za troškove postavke, održavanja i programa svojih izložbi.
Prva zemlja koja je otvorila svoj paviljon na Bijenalu je Belgija i to 1907, dok su joj se dve godine kasnije pridružile i Nemačka, Britanija i Mađarska.
Unsplash
Srbija izložbu organizuje u paviljonu Jugoslavije, podignutom 1938. godine, čiji je autor venecijanski arhitekta Breno del Đudičeo.
U "Đardiniju" je u budućim godinama ukupno podignuto samo 30 paviljona, dok su druge države počele da izlažu u "Arsenalu" i drugim izložbenim prostorima grada.
Poslednji paviljon izgrađen u "Đardiniju" je paviljon Južne Koreje (1995).
Ko je ove godine predstavnik Srbije?
Srbiju u Veneciji ove godine predstavlja autorska izložba Aleksandra Denića "Exposition Coloniale".
Izložba ukazuje na posledice kolonijalne ere i ovaj istorijski kontekst predstavlja polaznu tačku za Denićevo istraživanje njenih tekovina i njihovog trajnog uticaja na kulturne podele i društvena raslojavanja.
Kroz svoja umetnička iskustva u pozorištu, Denić koristi sposobnost da upotrebom vizuelne naracije kroz strukture simbola dopre do kompleksnih i neuralgičnih pitanja. Koristeći se Brehtovim efektom distanciranja (V efekat), on nudi sliku realnosti, a ne realnost kakva zapravo jeste.
Tanjug video
On izaziva posmatrače, stavljajući ih u položaj da preispitaju svoje razumevanje dinamika moći, konzumerizma i mnoštva gorkih stvarnosti, ne uslovljavajući ih da samo kritički promišljaju, već izazivajući empatiju i osećajnost".
Komesarka srpskog paviljona u Veneciji je Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda a realizator nastupa je Muzej grada Beograda.
Žiri konkursa činili su članovi Stručnog saveta za pripremu nastupa Srbije na 60. Bijenalu umetnosti u Veneciji, na čelu sa Radošem Antonijevićem, umetnikom i redovnim profesorom i dekanom Fakulteta likovne umetnosti (FLU) Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Članovi su bili: istoričarka umetnosti i direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini Ivana Bašičević Antić, istoričar umetnosti i redovni profesor FLU Nikola Šuica, kustos nastupa Srbije na 57. bijenalu u Veneciji 2017. godine, umetnik i profesor Akademije umetnosti Mileta Poštić i umetnik Dragan Zdravković, jedan od predstavnika Srbije na 57. Bijenalu u Veneciji 2017. godine, vanredni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu.
Kakve nagrade se dodeljuju na Bijenalu?
Tri glavne nagrade su "Zlatni lav za najboljeg nacionalnog učesnika", "Zlatni lav za najboljeg učesnika glavne izložbe" i "Srebrni lav za mladu nadu" u okviru glavne izložbe. Pobednike bira međunarodni žiri.
Tu su i dve dodatne nagrade, koje se takođe dodeljuju za učesnike glavne izložbe i jedna za zemlje učesnice.
Dodeljuje se i "Zlatni lav" za životno delo i to na svečanoj ceremoniji otvaranja. Laureati ove godine su Ana Marija Majolino i Nil Jalter.
Nagrade se nisu uvek dodeljivale. Između 1968. i 1986. nije bilo nikakvih priznanja, a u nekim delovima istorije Bijenala dodeljivane su i tematske nagrade.
Komentari (0)