Odlazak beskompromisne rokerke koja je srušila mnoge tabue: Život i dela večne Slađane Milošević

Umetnica i pevačica Aleksandra Slađana Milošević preminula je danas u 69. godini posle kraće bolesti. 

Ikona novog talasa osamdesetih u bivšoj Jugoslaviji ostavila je neizbrisiv trag u najrazličitijim sferama stvaralaštva - muzici, dokumentarnom filmu, književnosti, modi - ali i u humanitarnom radu, a njen duboki uticaj vidljiv je i danas u delima mlađih generacija.

Svestrana umetnica

Slađana je rođena u Beogradu 3. oktobra 1955. godine kao Aleksandra Milošević. Već u petoj godini primljena je u muzičku  školu na odsek klavira. Nekoliko godina kasnije, školovanje je nastavila na odseku violine koju nikada nije napuštala, a u dvanaestoj godini pevala je u tinejdžerskim bendovima sa svojim vršnjacima.

Sa 15 godina, kao violinista i vokal, snima prvu ploču sa grupom "Ganeša" čija je inspiracija bila, tada u svetu veoma moderna, indijska muzika.

Slađanina interesovanja se proširuju i na druge oblike umetničkog izražavanja. Glumila je, svirala i pevala u neformalnim, eksperimentalnim pozorištima i kino-klubovima.

E-Stock/Časlav Vukojčić

Bila je član radikalne umetničke grupe Ex-Art, pozorišta Doma Omladine Beograda. Trupa je tokom 1973/74. godine, izvodila predstavu Ljubiše Jocića "Doživljeno kao…" koja je počinjala tačno u ponoć. Ova mešavina eksperimentalnog i teatra happening-a, sa prvim body paintom koji je po licima i telima glumaca slikao tada još anonimni slikar Cile Marinković, uključivala je i aktivno učešće publike.

Uporedo sa umetničkim stvaralaštvom, Aleksandra Milošević nastavljala je vredno da uči i na kraju osnovnog obrazovanja, nagrađena je Vukovom diplomom. Neprestano je učila i iznova pronalazila nova interesovanja, pa je tako studirala veterinarsku medicinu, muziku, ali i izučavala ekonomske nauke i u kasnijim godinama psihologiju i to u dalekoj Americi.

"Zadatak svakog od nas je svakodnevno popravljanje. Ja sam jedna od onih koji veruju da se uči do kraja života. Svakog dana treba da saznamo nešto novo, kako bismo postojali u sadašnjem trenutku, jer vreme prolazi i donosi određene zahteve i zakone, a ako ga ne pratite, onda jednostavno ispadate iz igre. Postajete osušena ljuštura, koja čeka svoj krajnji sud", govorila je Slađana Milošević.

Rušenje tabua

Svojim pesmama, estetikom i nastupima, Slađana je od samog početka izazivala burne reakcije javnosti.

"Moda je u mom životu i karijeri imala značenje potrage za lepotom, umetničkim izrazom i pre svega slobodom. Bila je težnja za autentičnošću koja nije isključivala ni anti-estetiku. Kroz govor simbola, predstavljala je sredstvo komunikacije. Umetnošću mode, odražavala sam svoju životnu filozofiju, bunt, neprihvatanje loših pravila. Upotrebljavala sam modu kao oružje protiv nazadnjaštva i retrogradne kulture", rekla je jednom prilikom.

Bila je prva žena na prostoru bivše Jugoslavije koja je tako glasno iskoračila u uspavani medijski prostor i srušila mnoge tabue. Zbog toga je često cenurisana, ali je njen glas ipak dopirao do ljudi.

Njeni koncerti bili su izuzetno posećeni i osvajala je top liste hitovima kao što su "Sexy dama", "Gorim od želje da ubijem noć", "Amsterdam" i mnogim drugim.

"Kad god ste prvi u nečemu, snosite sve posledice tog svog prednjačenja. I kada rušite postojeće koncepte u bilo kojoj oblasti, morate da snosite kritiku svih onih koji su podržavaoci uobičajenog načina mišljenja, viđenja, umetnosti, nauke...", govorila je Slađana.

Međunarodna priznatost

Njen glas čuo se širom sveta. Sredinom sedamdesetih nastupala je na oko četristo koncerata u tadašnjem Sovjetskom Savezu kao violinistkinja i glavi vokal grupe "Ansambl Saše Subote". Tamo je snimila LP ploču, singl i veći broj televizijskih emisija. Pomenuti album, izdat za sovjetsku diskografsku kuću "Melodija" 1976. godine, prodat je u prvom tiražu od milion primeraka. Doštampan je sa milion primeraka koji su bili prodati u roku od mesec dana.

U čast rođendana tadašnjeg predsednika Leonida Brežnjeva, Slađana je na ruskoj televiziji, interpretirala pesmu Marine Cvetajeve.

Od tada je često nastupala izvan granica Jugoslavije, pa je tako u decembru 1978. godine snimila i jednočasovni Novogodišnji šou za mađarski javni servis. Iste godine, u Frankfurtu potpisuje menadžerski ugovor, a usledio je niz nastupa širom sveta.

U Minhenu je 1983. osnovala grupu "Neutral Design", a u tamošnjem "Westend" studiju snimila istoimeni album koji je koproducirala sa čuvenim Ulijem Rudolfom, saradnikom Done Samer. 

Kako je za Tanjug povodom njene smrti ocenio muzički kritičar Branimir Lokner, "iako u diskografskom smislu sigurno nije ostavila onoliki broj tragova, koliko je to mogla tokom godina delovanja njene često isprekidane karijere, njena autorska šarenolikost, suočavanje sa različitim stilskim izazovima, te umetnička i modna ekstravagantnost, razlikovale su je od većine koleginica i kolega sa scene".

On je podsetio da je "prvi solo album Slađane Milošević "Gorim od želje da ubijem noć" objavljen za "PGP RTB" 1980-e godine, najviše je bio okrenut nekoj njenoj ovdašnjoj varijanti nazovimo to tipično beogradskog rocka. 

"Izlasku tog albuma prethodili su izlasci singlova 'Au-Au', 'Sexy dama', 'Simpatija', koji su potvrđivali njen veliki talenat i autorsko uklopljavanje kroz formu nadolazećeg ovdašnjeg novog talasa. Sledeći album  'Neutralni Design', snimljen sa nemačkim sastavom istog naziva, realizovan 1983-e godine, po mom mišljenju i njeno najkvalitetnije izdanje, pokazivalo je  autorsko prihvatanje postulata pomenutog žanra i izuzetno dobro snalaženje sa brojnim sviračkim i aranžmanskim izazovima. Muzika sa albuma išla je u korak sa vremenom i tadašnjim trendovima", rekao je Lokner. 

Za njega nema dileme da je Slađana je volela da se u umetničkom smislu menja i ogleda u različitim formama, suočavajući se sa raznim uticajima, konstantno istražujući granice svojih mogučnosti. 

Pevala je pesme Darka Kraljića i 1988-e godine, snimila album sa svojim interpretacijama muzike ovog poznatog našeg kompozitora. Ogledala se i u heavy metalu, postavši tokom vremena izuzetno tehničko - zanatski kvalitetna gitaristkinja, i 2000-e godine snima album naziva "Animal Tested".

"Njen duet sa Dadom Topićem i pesma 'Princeza', s kojom su nastupili na Evroviziji, predstavljali su takođe deo priče koja je što se komercijalnosti i masovnosti 'uvukla' u velikom obimu u domove naših sugrađana. Bila je direktna, konkretna, nikada se nije libila da kaže šta misli, i do kraja je ostala u potpunosti svoja i jedinstvena. Da je njena karijera mogli ići drugačijim tokom, to je takođe tačno, ali ima puno pozitivnih i neizbrisivih razloga, po čemu će njen umetnički izraz i karijera ostati zapamćeni", rekao je muzički kritičar Branimir Lokner.

Uspeh i u dalekoj Kini

Prema tradicionalnom izboru čitalaca "Bazara", uz Desanku Maksimović i Slobodana Miloševića, proglašena je za ličnost 1988. godine. Iste godine dobija poziv za gostovanje na Takmičenju pevača međunarodnih prijateljskih gradova sa susretom u Pekingu u Kini, na kom je izvela pesmu na kineskom jeziku i osvojila "Srebrni kup". 

Nakon velikog uspeha, pozvana je da nastupa na mnogim koncertnim scenama i televizijskim šou programima, a kineska diskografska kuća "Hundred Flowers Records" izdala je kompilaciju njenih hitova, za svoje tržište 1989. godine. 

U to vreme postala je i deo projekta "7 Veličanstvenih" mladih kompozitora Beogradske Muzičke Akademije, sa kojima snima par, kasnije nagrađivanih dela eksperimentalne ozbiljne muzike. Na poziv doajena svetskog modernog teatra, Mire Trailović, 1989. godine učestvuje u otvaranju Bitef Teatra, gde izvodi i prvo muzičko-scensko delo na repertoaru, “Obredni san”, kompozitora Vuka Kulenovića, uz akustične skulpture Vlade Labata. 

Posle jednog od gostovanja u Kini, Aleksandra putuje iz Pekinga za Ameriku. Našavši se u Los Anđelesu, priključuje se bendu "Baby Sister", headlajnerima losanđeleske klupske scene na Sanset Stripu. 

Ubrzo je produbila svoju saradnju sa američkim muzičarima i napravila svoj produkcijski tim u kom su bili kompozitor "Guns ‘n’ Roses" – Vest Arkin, Leri Vilkens (grupa "Little Feat"), Džef Bakli, Derek Dejvies, Džon Bakster i mnogi drugi.

U Los Anđelesu je bila prvi osnivač "Koalicije za mir i pravdu u Jugoslaviji" koja je američkim medijima pružala sveže i sažete inoformacije o zbivanjima u Jugoslaviji  i organizovala dobrotvorne aktivnosti.

Pored rada na muzičkoj karijeri, upisuje se na biznis školu, specijalizira u oblasti investicija i postaje licencirani, berzanski broker, ali 1995. godine ipak odlučuje da se vrati u Jugoslaviju.

Istaknut trag u književnosti

Prvo veće književno delo pod nazivom "Adame, ne ljuti se" objavila je sa Jasminom Malešević 2001. godine. Ipak, najviše pažnje privukla je njena dvotomna knjiga "Civilizacija i žena - Muška žena" u izdanju Službenog glasnika.

Prinstscreen YouTube/K1 Televizija

O toj knjizi je rekla: "Rađanje 'muške žene' i buđenje arhetipa koji sam nazvala 'Muška žena' čine osnov novog civilizacijskog mita. Muška žena je nada čovečanstva. Na osnovama mita o novoj ženi stvara se novo civilizacijsko jezgro. Njene osobine su esencijalne za naš opstanak".

Dugo je najavljivala zbirku poezije "Bol je moje prirodno stanje", kao i roman "Mehanička sveštenica", na temu odnosa čoveka i veštačke inteligencije, ali nije stigla da ih objavi.

Nije ostavila potomstvo, ali je jednom prilikom izjavila da je imala mnogo dece.

"Neverovatan je broj muških i ženskih Slađana koji su se rodili od početka moje karijere. Više stotina, možda hiljada njih, širom stare Jugoslavije zovu se Slađane i Slađani. Često mi pišu i objašnjavaju kako su ime dobili upravo po meni. To su moja deca. Takođe, dela koja umetnik, naučnik ili bilo koji stvaralac kreira, služe intelektualnom i duhovnom podizanju dece. Ne možete se samo biološki reprodukovati. Uz dela književnosti, muzike, likovne i drugih umetnosti i nauka, deca će se učiti kulturi, nauci, svetu. Ako im ostavite knjige, muziku, otkrića, uz koje će razvijati svet ideja, vi ste takođe preuzeli odgovornost odgajanja", govorila je umetnica.