Grčka pesma za Evroviziju izazvala polemike: Dominacija "vulgarnog" Balkana u zaraznom ritmu koji oduševljava Evropljane

Marina Sati predstavljaće Grčku na ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije sa kompozicijom "Zari" (kockica), koja je privukla veliku pažnju javnosti i izazvala polemike u Grčkoj.

Grčka pevačica poznata je po tome što kombinuje tradicionalne grčke, arapske i balkanske zvukove ukomponovane u urbane elemente, ritmove i produkciju.

Tridesetsedmogodišnja Marina rođena je u Atini od majke Grkinje i oca Sudanca. Proslavila se pesmom "Koupes", da bi joj sledeći hit "Mantissa" doneo i svetsku slavu i više od 56 miliona pregleda na Jutjubu, a često su ga nazivali i "grčkim Despasitom". Premda su mnogi očekivali da će i evrovizijska pesma biti u sličnom stilu, premijera kompozicije 7. marta na javnom servisu ERT, doslovno je podelila javnost.

Dok je neke uvredilo to što Marina igra tradicionalni ples na Akropolju, ali "ne uz grčke zvukove", drugi pak, smatraju da je pesma pun pogodak kada je u pitanju privlačenje pažnje, čemu svedoče i reakcije stranaca. A čini se da je to bila i namera.

Usledio je niz analiza pesme "Zari", a jedna od najboljih je možda ona objavljena na poartalu "Lifo". Navodi se da pesma "flertuje" sa balkanskim regetonom i romskim trepom, ali i Mineiro fankom, zvukom brazilske favele, koji jedva dolazi do izražaja jer pesmom dominira, kako navode, "vulgarni" Balkan.
 
"Međutim, činjenica da pesmu pevaju grčki pseudolevičari je dokaz da će dobro proći na takmičenju", komentar je sa Fejsbuka koji je naveden u analizi.

Talava na Evroviziji

Zapravo, najpribližnije objašnjenje muzičkog stila kojem pripada ova pesma jeste talava. U pitanju je muzički žanr koji je nastao u zajednicama Albanaca na Kosovu i Metohiji i u Severnoj Makedoniji, da bi u međuvremenu prerastao u najpopularniju romsku muziku u Albaniji. Zatim se ovaj stil proširio po celom Balkanu i obuhvatio celokupno romsko stanovništvo, ugrađujući gomilu elemanta iz lokalne narodne muzike svake zemlje - srpski turbo-folk, bugarsku čalgu, rumunsku manele, kao i grčki skiladiko.

"To što će Sati ići na Evroviziju sa talavom je njena zasluga i svaka joj čast što je imala petlju da to uradi jer je to žanr koji ignorišu upravo oni koji pričaju o pravima Roma, ali zapravo dobiju žuljeve na mozgu kada čuju tu muziku", komentar je novinara.

screenshot/Youtube/Eurovision Song Contest

Upravo zato što se takav muzički stil smatra muzikom "kulturno osiromašenih", a često definiše i kao "propast muzike", predstavnici "visoke" kulture u Grčkoj smatraju "Zari" kompozicijom koja "kontaminira grčku kulturu".

Drugi komentatori pak, smatraju da i pesma i spot najbolje opisuju "haos grčke države i društva", što uz zarazni melos ne mora biti tako loše, štaviše.

"Folklorna projekcija grčke turističke realnosti"

Profesor sociologije na Aristotelovom univerzitetu u Solunu Vasilis Vamvakas u analizi za list "Kathimerini" nazvao je pesmu koja kombinuje mnogo različitih tokova savremene popularne muzike i dominaciju grčkog stiha, "zanimljivim eksperimentom".

"Inovacija koju su jedni videli kao poseban izazov, a drugi kao svedočanstvo dekadencije muzike koja preovladava u domaćim i međunarodnim popularnim standardima. Iako će 'biračko telo' proceniti da li je eksperiment Marine Sati uspešan ili ne, zanimljivo je videti zašto je pesma izazvala toliku diskusiju"

Vamvakas kaže da ova pesma, bar u vizuelnom delu, koristi turističku i folklornu egzotiku Grčke ne da bi ih idealizovala, već da bi se sa njima na podrugljiv način pozabavila.

screenshot/Youtube/Eurovision Song Contest

Vasiliki Peca, autorka i istraživač na Univerzitetu u Tesaliji kaže za "Kathimerini" da pesma opisuje dvosmisleni odnose mržnje i strasti Grčke i Evrope.

"Namerna ili nehaotična parodija moderne grčke stvarnosti?", pita se Peca.

Bilo kako bilo, nijedan predstavnik Grčke u poslednjih nekoliko godina nije izazvao ovoliko pažnje ali i komentara. Pesma je uveliko prva na svim lokalnim top listama, a nema sumnje da će biti zapažena i na samom takmičenju.