Da li se raspada čuveni rediteljski duo? Džoel Koen na jesen premijerno predstavlja film, prvi koji potpisuje bez brata

Jedan od najvećih filmskih događaja ove jeseni, Filmski festival u Njujorku, otvara premijera novog filma Džoela Koena "The Tragedy of Macbeth", prvi koji ovaj reditelj potpisuje sam, bez svog brata Itana.

Filmski dvojac koji je do sada snimio 18 filmova, od kojih je većina ovenčana najprestižnijim nagradama, nalazi se trenutno na raskrsnici svog stvaralaštva: Džoel je i dalje zainteresovan da snima filmove, dok je Itan više usredsređen na pozorište. Ovo je u podkastu "Score" Los Anđeles Magazina ispričao Karter Barvel, dugogodišnji kompozitor za ostvarenja braće Koen, naglašavajući da to ne znači da se Itan više nikada neće vratiti kinematofrafiji, nego da jednostavno "filmove stavlja na pauzu".

"Itan je pisao i producirao sam, ali ovo je prvi put da je Džoel samostalno režirao. Itan jednostavno više ne želi da pravi filmove. Srećan je s onim što radi, a nisam siguran šta Džoel planira da uradi posle ovoga. Imaju gomilu scenarija koje su napisali zajedno, a koji im stoje na policama. Nadam se da će možda proći kroz njih. Pročitao sam neke i mislim da su odlični. Svi smo u godinama kad više nismo sigurni... svi možemo da se penzionišemo. Ovo je divno nepredvidljiv posao", rekao je Barvel, prenosi Indi Vajer.

AP/Joel Ryan

On je prošle godine za Kolajder izjavio da mu je snimanje "Makbeta" bez oba brata delovalo malo čudno.

"Bilo je drugačije. A ja znam Itana, video sam ga krajem prošle godine, a Džoel se spremao da snima u Los Anđelesu, on je rekao da se oseća čudno što je Džoel spreman da snimi film. Ali Itan nije želeo da ga radi. Želeo je da se posveti drugim stvarima", ispričao je kompozitor.

Braća koja su promenila istoriju kinematografije

Braća Koen obezbedila su sebi mesto u istoriji kinematografije svojim upečatljivim i jedinstvenim filmovima. Pošto Asocijacija reditelja Amerike propisuje da samo jedna osoba može biti potpisana kao režiser, braća Koen godinama nisu potpisivala reditelja u svojim filmovima, a onda su odlučili da Džoel slovi za reditelja, Itan za producenta, dok su se zajedno potpisivali kao scenaristi. Uprkos takvoj formalnoj podeli, oni su sve do sada na svim filmovima radili zajedno.

Interesantno je da su radili i montažu mnogih svojih filmova, ali da se nikada nisu potpisivali. Odabrali su pseudonim Roderik Džejns, koji je dva puta nominovan za Oskara. 

Ipak, samo je Džoel odabrao da se formalno usavršava na tom polju i završio je bečelor studije filma na Univerzitetu u Njujorku, dok se Itan opredelio za studije filozofije na Prinstonu. Zajedno su počeli da pišu scenarija, dok je Džoel radio kao asistent montaže i stvarao kontakte sa drugim filmadžijama.

Tako je učestvovao u montaži niskobudžetnog horora "Zli mrtvi" (The Evil Dead) reditelja Sema Rejmija, s kojim su braća delila sličan senzibilitet i humor.

Usledio je niz zajedničkih projekata, uključujući i Raimijevu kameo ulogu u "Milerovom raskršću" koji su režirala braća Koen, kao i filmu "Crimewave" koji je režirao Rejmi, a za koji su svi zajedno pisali scenario. Jedno vreme su čak živeli zajedno. 

Prepoznatljiva lica

Braća Koen su od samog početka favorizovali neke glumce i čak pisali uloge specijalno za njih. Među njima su Stiv Busemi, Džon Gudman, Džon Turturo i Fransis Mekdormand. 

Prvi film "Blood Simple" (prevedeno kao "Krvavo prosto") snimili su kada su imali 29 i 32 godine, iako su se još kao tinejdžeri, odrastajući u Minesoti, igrali Super 8 filmskom kamerom. Svoj prvenac snimili su zahvaljujući privatnim investitorima kao niskobudžetno ostvarenje koje za razliku od većine ostalih njihovih filmova nema elemente humora. Sve do "Nema zemlje za starce" iz 2007. bio je to njihov "najozbiljniji" film.

Nakon što je debitantsko ostvarenje osvojilo kritiku, braća Koen dobila su ugovor sa jednom nezavisnom producentskom kućom, koji im je omogućio da zadrže kreativnu kontrolu nad svojim filmovima. Usledila su raznolika ostvarenja, poput "Podizanje Arizone", "Milerovo raskršće" i "Barton Fink", nakon kojih su bili prepoznati kao kinematografska sila koja se ne može zauzdati tradicionalnim okvirima žanra.

"Barton Fink" nominovan je u tri kategorije za nagradu "Oskar", a na Kanskom festivalu osvojio je nagrade za najboljeg glumca, režiju i veliku nagradu (Zlatnu palmu), čime je postalo prvo ostvarenje koje je dobilo priznanje u sve tri kategorije.

Fenomen zvani "Fargo"

Nakon lošeg prijema njihovog filma "Veliki skok" (The Hudsucker Proxy) kod publike i kritike, vratili su se korenima u filmu "Fargo", crnoj komediji/trileru koji su smestili u svoju rodnu Minesotu i naravno, gradić Fargo u Severnoj Dakoti. 

Film je postigao ogroman uspeh i doneo im prvog Oskara za najbolji originalni scenario, a nominovan je i za režiju i montažu. Takođe, u "Fargu" su učvrstili svoj stil režije i posle njega osigurali da publika, mnogo pre odjavne špice zna da je reč o braći Koen.

Taj film dobio je status kultnog, zahvaljujući univerzalnosti tematike kojom se bavi, poput borbe dobra i zla, sebičnosti i žrtve, kao i savesti i morala. Prema njemu je snimljeno četiri sezone istoimene serije koja se idejno i žanrovski u velikoj meri oslanja na filmove braće Koen, a u pripremi je i peta.

Povodom 25. godišnjice od premijere filma "Fargo", od 11. juna ove godine u bioskopima širom Amerike ponovo se prikazuje ovaj klasik u remasterizovanom izdanju.

Posebnu pažnju zaslužuje i "Veliki Lebovski", koji ima ogroman broj obožavalaca i koji, uprkos oprečnim ocenama kritičara, ima status kultnog.

U društvu najboljih

Najmračniji film braće Koen usledio je posle šašavog "Zapaliti posle čitanja". Za ostvarenje "Nema zemlje za starce" legendarni reditelji konačno su dobili Oskara za najbolji film, nakon što su prethodno tri puta bili nominovani i to za "Fargo", "Ozbiljnog čoveka" i "Čovek zvani hrabrost".

Takođe, dobili su nagradu za najbolji adaptirani scenario, obrađujući roman Kormaka Mekartija. 

Braća su napisala i mnoga scenarija za druge, među kojima su "Gambit", "Nepokoren", "Most špijuna" i "Predgrađe", a producenti su filmova "Romansa i cigarete" i "Bad Santa".

Bez obzira na to da li će Džoel i Itan Koen ikada više raditi zajedno na filmu, ostaće upamćeni kao jedni od najboljih reditelja ne samo svoje generacije, već i svih vremena, autori koji su se neustrašivo igrali filmom i zaslužili kovanicu "koenovski", a koja opisuje njihovu prepoznatljivu estetiku, tematiku i likove.