"Rat je mir, sloboda je ropstvo, neznanje je snaga": Predstava "1984" na sceni BDP-a oslikava strašni Orvelov svet

Komentari

Autor: Euronews Srbija

19/12/2023

21:05

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Predstava "1984" nastala prema istoimenom delu Džordža Orvela, s velikim uspehom igra se na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Kao i uvek aktuelan roman nastao davne 1949. godine, komad predstavlja distopijsko društvo budućnosti u kom više ne postoje države ni narodi. Svet je u predstavi podeljen na tri velesile i superdržave - Okeaniju, Istaziju i Evroaziju.

Glavnog protagonistu Vinstona (Pavle Pekić) upoznajemo u "zemlji mira i obilja, harmonije i nade" - Okeaniji, koja je u neprekidnom je ratu s "mračnim silama" Evroazije. Povremeno, rat se vodi protiv Istazije. U svakom slučaju, rat se vodi neprekidno.

Vinston u tom i takvom svetu živi jednolično, kao službenik iz Londona čiji je posao prerađivanje ranijih izdanja novina, što je u suštini stalni rad na prepravljanju istorije. On uviđa da nešto nije u redu, ali kako nema s kim da podeli svoje sumnje, počinje da se pita da li je poslednji razuman čovek na svetu ili je lud. A onda niz slučajnih, naizgled beznačajnih događaja (koji možda i nisu sasvim slučajni), počinju da mu otkrivaju pravu stvarnost, skrivenu iza političkih manipulacija vladajuće klase i njenog navodnog diktatorskog vođe, Velikog brata.

"On počinje da piše dnevnik i da u tom dnevniku – možda čak i na nesvesnom nivou – izlaze rečenice kao što je: 'Dole Veliki brat'. On zna konsekvence tih rečenica, čak i kad se na njih pomisli, a nekmoli kad su zapisane. Mislim da postaje spreman u trenutku kada se zaljubi u Juliju", objašnjava za Euronews Srbija glumac Pavle Pekić.

Vinstonova saveznica u potrazi za istinom je devojka koja isprva deluje kao lojalna članica Partije – Julija, a njen lik tumači glumica Nataša Marković.

"Julija je, u stvari, najsmelija. Mlađa je od ostalih, ali ona je smela da živi neki slobodan život, i osvaja slobode na najrazličitije načine, ali mora da ih osvaja tako da ne sme da krši zakone. Ona je jedna vrlo preduzimljiva, živa, smela i može se reći – lukava devojka, jer ne uspevaju baš da je uhvate u te njihove ralje", kaže Marković.

Potraga za istinom Vinstona Smita vodi u krajeve gde žive "proli" (proleteri), suštinski obični ljudi, koji nisu članovi Partije. To je zapostavljena i neobrazovana masa koja služi kao jeftina radna snaga. Pokušava da iz prve ruke sazna kakva je bila prošlost pre Revolucije, ali od starijih ljudi dobija samo nepovezane pojedinosti koje ne daju punu sliku nekadašnjeg života.

Vinston Smit je bio i ostao pod stalnim nadzorom i na kraju završava u "Ministarstvu ljubavi", koje prema svima i svemu ugrađuje mržnju, dok u isto vreme ugrađuju ljubav samo prema Velikom bratu.

Inostrana rediteljka Alia Luke je postavila svoju dramatizaciju antologijskog romana u stilu filmskog jezika, trudeći se da scene budu dinamične za publiku, premda je sam početak bio znatno usporenijeg tempa.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Glumci su imali zahtevan zadatak da zamisle svet u kojem su ljudi smireni, poput zombija. Takav je i scenski pokret, nastup, način govora: svi deluju kao roboti koji retko izražavaju ma kakve emocije. Život Vinstona i Julije se odvija u svetu u kojem nije poželjno pokazivati previše empatije, niti se za bilo koga dubinski emotivno vezivati. To društvo je pod kontrolom, nadzorom i kazna za neprimereno ponašanje uvek preti.

"Ima neke slobode, koja je minimalna. Teško da ima individualizma. To bi bilo neko kolektivističko društvo sa svojim jako striktnim pravilima", kaže Marković.

Unutrašnji monolog i misli Vinstona kao odlomci iz romana glumac (Pavle Pekić) ne izgovara naglas, već se te reči ispisuju u digitalnom formatu na pravougaonom panelu - ekranu. Dok piše svoj dnevnik, takođe reči se ispisuju na ekranu. „Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je snaga”, zapisao je britanski književnik Džordž Orvel u svom romanu koji se žanrovski nalazi između naučne fantastike i futurizma.

Na kraju predstave, neočekivano nema poklona glumaca, jer je tako zamislila rediteljka. Međunarodnu autorsku ekipu čine još - scenograf Kristof Rufer, kostimograf Elen Hofman, video rad - Andrea Gabriel, glasove pozajmljuju - Pol Marej, Kejt Strong, Marija Stojanović, uz klavirsku pratnju Kristofa Vebera.