Preminuo Šejn Mekgauen, frontmen legendarnog sastava "The Pogues"

Šejn Mekgauen, pevač i tekstopisac vrhunskog pank benda "The Pogues", preminuo je u 65. godini nakon duge bolesti. U saopštenju porodice, u kom je opisan kao "naš najlepši, najdraži i najdraži", navodi se da je preminuo u 3.30 ujutro 30. novembra, preneo je Guardian.

Njegova supruga Viktorija Meri Klark napisala je u izjavi na društvenim mrežama: "Šejn će uvek biti svetlo koje držim ispred sebe, merilo mojih snova i ljubav mog života… Blagoslovena sam neopisivo što sam ga upoznala, što sam ga volela i što sam bila toliko beskrajno i bezuslovno voljena".

U decembru 2022. godine, Mekgauen je hospitalizovan zbog virusnog encefalitisa zbog kog je proveo nekoliko meseci ove godine na intenzivnoj nezi.

Ostaće upamćen kao muzičar koji je uspeo da snagu irske narodne muzike prenese na rok scenu, crpeći inspiraciju iz književnosti, mitologije i Biblije. 

"Postalo je očigledno da je sve što je moglo da se uradi sa standardnim rok formatom urađeno - obično prilično loše. Samo smo hteli da muziku koja ima korene i koja je generalno moćnija i ima više istinskog besa i emocija, gurnemo u grlo pop publike", rekao je Mekgauan u jednom intervjuu osamdesetih.

Prvi "nastup" imao kao trogodišnjak

Često je pisao o irskoj kulturi, nacionalizmu i iskustvima irske dijaspore, a na početku karijere, često je nastupao u sindikalnom odelu. 

Čuvena je njegova izjava u dokumentarcu Džulijena Templa iz 2020, "Crock of Gold: A Few Rounds With Shane MacGowan: "Bilo me je stid što nisam imao hrabrosti da se pridružim IRA-i, a 'The Pogues' je bio moj način da to prevaziđem.”

Sa grupom je snimio pet albuma, a imao je i niz solo izdanja.

Mekgauen je rođen 25. decembra 1957. u blizini Tanbridž-Velsa. Njegovi roditelji su bili irski imigranti, a cela porodica je bila muzikalna. Muzičar je jednom prilikom ispričao da je od svakog od članova porodice sa majčine strane učio po pesmu svakog dana, a da je prvi put nastupao kada je imao tri godine. 

"Stavili su me na kuhinjski sto da pevam i pesma je prošla veoma dobro", rekao je za Gardijan. "Posle toga sam redovno imao javne nastupe".

Bezvremeni kvalitet Šejnove muzike

Još u mladosti se isticao darom za pisanje i čak dobio stipendiju za Vestminstersku školu, ali je izbačen u drugoj godini zbog posedovanja narkotika.

Zanimljivo je da je kao tinejdžer razmišljao da postane sveštenik, ali je onda pronašao pank. 

"Bio sam srećan dok sam se bavio pankom. Neverovatno srećan. Vi to nazivate haosom, ali ja to ne smatram haosom, nego prirodnim životom", rekao je jednom prilikom.

Mekgauen je smatrao da je "bezvremeni" kvalitet njihove muzike u osnovi njihove privlačnosti. 

"Ne morate da budete deo omladinske subkulture da biste se povezali (sa pankom) – nema tinejdžerske anksioznosti ili bilo čega tako glupog", rekao je za NME 1983. 

Bend je izazvao oduševljene kritike za svoj debi album iz 1984. "Red Roses for Me". Izdali su još dva albuma - "Rum Sodomy & the Lash" (1985) i " If I Should Fall From Grace With God" (1988).

Hell’s Ditch, objavljen 1990. godine, bio je peti album benda i poslednji na kojem je radio Mekgauen.

"Odbio sam da pokleknem i postanem profesionalac"

Nakon što je kolabirao pred nastup 1988. godine, dijagnostikovan mu je hepatitis i rečeno mu je da će umreti ako ne prestane da pije žestoka pića. Otpušten je iz benda 1991. nakon što se nije pojavio na nastupima uživo tokom turneje po Japanu.

"Pred kraj sam mrzeo svaku sekundu", rekao je za Telegraf 1997. "Oni su se toliko udaljili od onoga što smo radili. Više mi se nije dopalo ono što smo izvodili. Odbio sam da pokleknem i postanem profesionalac", ispričao je muzičar.

Kasnije je osnovao grupu "Shane MacGowan and the Popes" s kojom je snimio dva albuma, ali se starim saborcima pridružio na okupljanju 2001. godine i s njima ostao do 2014. godine.

Koristio je invalidska kolica od 2015. godine, nakon što je slomio karlicu. 

Poslednji album snimio je sa "Poupskima" - "The Crock of Gold" 1997. godine, iako je od 2015. radio na još neobjavljenom albumu obrada i originala sa irskim bendom "Cronin". Među njegovim poslednjim umetničkim radovima bila je raskošna umetnička knjiga "The Eternal Buzz and the Crock of Gold" čiji su primerci prodavani po ceni od 1.000 funti, kako bi se prikupio novac za njegovu medicinsku negu.