Istinita priča o Napoleonu: Može li film Ridlija Skota da obuhvati sve nijanse legendarnog vladara
Komentari25/11/2023
-18:44
Kada god se u bioskopima pojavi neki film o istorijskoj ličnosti, obično dođe do žestoke debate o tome koliko se podudara sa istorijskim podacima kojima raspolažemo, pa je to i slučaj sa novim "Napoleonom".
Epsko delo Ridlija Skota sa Hoakinom Finiksom u naslovnoj ulozi opisuje uspon jednog od najvećih vladara u istoriji od običnog vojnika do trona Evrope, ali i njegovu vezu sa voljenom Žozefinom (Vanesa Kirbi).
Istina je da takvi filmovi, koji predstavljaju pre svega i vizuelni spektakl, ne mogu savršeno odgovarati istorijskim podacima, piše Collider.
Sam Napoleon bio je kontroverzna ličnost, koju je vrlo teško sažeti u nekoliko sati filma, ali ako ste planirali da to ostvarenje pogledate u bioskopu, vredi podsetiti se njegove biografije.
Odnos Napoleona i Žozefine: Između strasti i diplomatije
Ridli Skot je već 2021, kada je Apple kupio prava na priču o Napoleonu, podelio sa svetom svoje viđenje odnosa čuvenog para.
"On je pokorio svet, kako bi pokušao da osvoji njenu ljubav, a pošto to nije mogao, pokorio ga je da je uništi i u tom procesu uništio sebe", rekao je tada reditelj.
Imajući u vidu koliko je Napoleon bio značajna ličnost i koliko se oslanjao na Žozefinu, priče o njihovom turbulentnom braku bile su važne gotovo koliko i njegovi vojni pohodi.
Vredi istaći da je njen život pre susreta sa Napoleonom bio u najmanju ruku tragičan - prvi muž joj je giljotiniran tokom Jakobinske diktature, jednog od najmračnijih perioda Francuske revolucije, a i ona sama je boravila u zatvoru dok su drugi brinuli o njeno dvoje dece.
Kada je upoznala Napoleona na jednoj večeri 1795. predstavljena je kao ljubavnica njegovog mentora Pola Barasa (u filmu ga igra Tahar Rahim), ali ih je na kraju upravo on i spojio.
U međuvremenu, Napoleon se već sticao moć u vojnim krugovima, ali koliko je god bio samopouzdan u profesionalnim pitanjima, u privatnim je bio sušta suprotnost. Bio je šest godina mlađi od Žozefine i daleko neiskusniji, ali je mogao da joj pruži sigurnost koja joj je bila neophodna.
Dva dana nakon što su se venčali, on je otišao u Italiju, a tokom tog perioda, pisao joj je strastvena pisma. Njeni odgovori, međutim, bili su mnogo uzdržaniji i već tada je imala novog ljubavnika.
Uprkos tome, Napoleon je video njihov odnos kao neophodan i nekoliko godina kasnije želeo je porodicu da učvrsti svoj politički status. Osim toga, cenio je Žozefinine diplomatske sklonosti ili kako je to jednom prilikom sam rekao: "Ja dobijam bitke, ali Žozefina osvaja srca".
Napoleon je imao i druge značajne veze
U to vreme, mnoge evropske države plašile su se da bi se "virus" revolucije mogao preseliti i na njihovo tle i formirale su "koalicije" kako bi se borili protiv Francuske.
Rat Treće koalicije odveo je Napoleona i njegovu Veliku armiju u Istočnu Evropu, a na teritoriji današnje Češke odigrala se Bitka kod Austerlica u kojoj je porazio Treću koaliciju i nastavio pohod ka oblasti današnje Poljske.
U to vreme, Poljska nije imala svoju državu, a Poljaci su bili u rasejanju širom Istočne Evrope, uglavnom na teritorijama koje je okupirala Prusija.
U takvim okolnostima upoznao je groficu Mariju Valevsku, poljsku nacionalistkinju, a njihova veza već je oslikana i u filmu "Osvajanje" (Conquest, 1937) u kom ju je igrala Greta Garbo.
Smatra se da je on uvideo prednosti stvaranja države koja bi mogla biti kontrateža Prusiji i osnovao preteču Poljske - Varšavsko vojvodstvo - ali da li je to učinio pod uticajem svoje ljubavnice, teško je utvrditi. U svakom slučaju, Valevska ga je pratila do Francuske, a na kraju se udala za jednog od njegovih oficira.
Kako je Napoleon oblikovao današnju Evropu?
Dolazak Napoleona na vlast je prema mišljenju mnogih direktan nastavak Francuske revolucije, dok drug smatraju da je upravo on izneverio njena najveća dostignuća. Donekle su u pravu i jedni i drugi.
Naime, on ne bi došao do moći da nije bio vojnik za vreme Revolucije kada mu je nestabilnost tog vremena omogućila da preuzme kontrolu i učvrsti i čak prenese ideale "slobode, jednakosti i bratstva" izvan granica Francuske. Ali je takođe krunisao sebe za cara (većeg i od kralja, dakle) nepunih deset godina nakon što je giljotiniran poslednji francuski kralj.
Još jedan kontradiktoran aspekt Napoleonove vladavine koji govori u prilog argumentu da je ipak izdao ideje Revolucije, je taj da je zapravo postao jedan od ključnih igrača u evropskoj politici tako što je uspostavljao alijanse između plemićkih porodica.
Tako je 1809. kada je izbio rat sa Petom koalicijom i Francuska ponovo porazila Austriju, jedan od ishoda bio Napoleonov brak sa Marijom Luizom (u filmu je igra Ana Mon), ćerkom austrijskog cara Franca II.
Austrija je bila ljuti neprijatelj Napoleona, kojom je vladala jedna od najstarijih dinastija u Evropi - Habzburzi. Za njegov brak sa Marijom Luizom naravno, postojali su i strateški razlozi okončanja ratova u Evropi, ali je na posletku, on ipak kroz brak i sam ušao u plemstvo, umesto da se bori protiv njega, što je bila zamisao Revolucije.
Ipak, takođe je sledio mnoge revolucionarne ideale. Ustanovio je građanski zakonik poznat kao Napoleonov kodeks za sve nacije pod njegovim carstvom, što je prvi put u istoriji da je najveći deo Evrope bio pod vladavinom zakona, a ne lokalnog zemljoposednika.
Ali čak je i to imalo dugoročne posledice, zato što je donelo određeni stepen emancipacije određenim grupama. To je značilo i buđenje nacionalizma, jer se izvan Francuske njegovi podanici nisu osećali Francuzima. S jedne strane, to je pomoglo oblikovanju ideje o nacionalnom identitetu i stvaranju država kakve znamo danas, ali je utrlo i put žestokim sukobima sa drugim doktrinama, poput liberalizma i socijalizma koji traju i danas.
Zabeležiti sve to u jednom filmu je nemoguće i sasvim je sigurno da su Napoleonovi motivi za osvajanje sveta bili mnogo veći od Žozefine, kako je to pretpostavio Ridli Skot. Ali koliki deo njegovog života je legendarni reditelj uspeo da prikaže, možemo saznati već sad, budući da se "Napoleon" od 23. novembra prikazuje u domaćim bioskopima.
Komentari (0)