"Umetnička dela nisu kriva, ali su svedočanstvo istorije užasa": Čije su umetnine iz kontroverzne Burleove kolekcije?

Kunsthaus iz Ciriha, jedan od najboljih muzeja u Švajcarskoj, predstavio je kontroverznu novu izložbu čiji je cilj otkrivanje koja od izloženih dela su tokom Drugog svetskog rata nacisti oteli od Jevreja. Međutim, muzej se suočava sa žestokim kritikama, jer u predstavljanju ove kolekcije koju je tokom rata pod sumnjivim okolnostima pribavio industrijalista Emil Burle, nisu dovoljno približili kontekst kako su nekadašnji vlasnici ostali bez tih umetnina.

Sumnje su dugo pratile poreklo jedne od najcenjenijih privatnih kolekcija umetnosti u Evropi iz nacističke ere, koju je sakupio trgovac oružjem Emil Burle.

Ovaj industrijalac nemačkog porekla postao švajcarski državljanin 1937. i preminuo 1956. godine. Tokom života sakupio je oko 600 umetničkih dela, uključujući remek dela umetnika poput Sezana, Degaa, Manea, Monea, Renoara, Rembranta, Pikasa i Van Goga, a poznato je da su neka od ovih dela otimana od Jevreja ili prodavana po bagatelnim cenama dok su njihovi vlasnici bežali od nacista.

"Budućnost za prošlost"

Kritike na račun Kunsthausa javile su se 2021. kada je ta ustanova iz Ciriha predstavila novu zgradu i izložila oko 170 komada iz kolekcije.

Sada nova izložba "Budućnost za prošlost: Burleova kolekcija - umetnost, kontekst, rat i konflikt" ima za cilj da proširi fokus i ispita priče jevrejskih kolekcionara, tvrde njeni kustosi, ali neki smatraju da to nije adekvatno urađeno. Pojedini kritičari su otišli toliko daleko da su hakovali sajt muzeja i u opisima Burlea nazvali "simpatizerom nacista".

profimedia

Takođe, pre nego što će izložba biti otvorena 3. novembra, savetodavni komitet spoljnih stručnjaka izrazio je protest zbog toga što bivšim vlasnicima Jevrejima nije ukazana adekvatna pažnja.

Neimenovana predstavnica tog komiteta rekla je za španski list "Le Temps": "Uprkos našim preporukama da se pruži neophodan prostor sudbinama kolekcionara koji su progonjeni, opljačkani i ubijani, samo mali deo je posvećen njima".

S obzirom na to da je "Emil Burle profitirao od istorijskog konteksta da bi sakupio svoju kolekciju, problematično je to što se stiče utisak da su žrtve nacista marginalizovane", dodala je ona.

"Ne volimo kontroverze, ali volimo diskusije"

An Demester, direktorka muzeja rekla je da su "svesni činjenice da je kolekcija pokrenula mnogo diskusija", a Fondacija Burle, u čijem je vlasništvu kolekcija, priznala da je 13 slika koje je trgovac oružjem nabavio tokom rata oteli nacisti od Jevreja u Francuskoj.

Nakon sudskih sporova kasnih 1940-ih, Burle je vratio svih 13 komada njihovim zakonitim vlasnicima, a zatim ih, prema tvrdnjama fondacije, otkupio devet.

"Sama umetnička dela nisu kriva, ali su svedočanstvo ove istorije užasa", kaže Demister, prenosi Euronews.

Ona objašnjava da je cilj nove izložbe "da se pozabavi istorijskim pitanjima, ali i da obezbedi da se umetnička dela i dalje vide i da ne nestanu iz vidokruga".

Jedno od izloženih dela na novoj izložbi je Renoarovo remek-delo iz 1880. pod nazivom "Portret Irene Kaen d'Anvers", koje su nacisti zaplenili, a kasnije ga je Burle vratio jevrejskim vlasnicima, koji su mu ga potom prodali.

Pored tekstova objašnjenja u vezi sa radovima za koje se zna da su opljačkani, muzej je uključio video snimke na kojima stručnjaci i istoričari raspravljaju o poreklu i traže mišljenje posetilaca.

"Ne volimo kontroverze, ali volimo diskusije. Muzej je utočište za lepe slike, ali je takođe platforma na kojoj se odvijaju razgovori", kaže Demester.