Izložba koja spaja Paju Jovanovića i Gustava Klimta: Jedna epoha, dva umetnika, tri muzeja

Komentari

Autor: Euronews Srbija

06/11/2023

21:37

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Kako danas vidimo epohu koja je obeležila kraj 19. i početak 20. veka? Koje su sličnosti naizgled dva različita umetnika – jednog iz Beča, drugog iz Vršca i kako su oni spojili tri muzeja u jednom izložbenom prostoru? Odgovore na ova pitanja pruža nova izložba u Galeriji Matice srpske koja od početka godine privlači veliko interesovanje javnosti.

Na izložbi "Paja Jovanović i Gustav Klimt. Jedna epoha, dva umetnika, tri muzeja" predstavljena su tri ženska portreta iz tri muzeja: Galerije Matice srpske, Umetničko-istorijskog muzeja u Beču i Galerije "Belvedere". Reč je o dva Pajina dela: "Umetnikova supruga muni" i "Bečlijka", kao i o Klimtovoj "Dami sa lila šalom" koji ukazuju na sličnosti i razlike među velikim umetnicima, govore o društvenom kontekstu u kojem su nastajali i istovremeno povezuju muzeje iz čijih su kolekcija.

"Umetnikova supruga Muni", Paja Jovanović

Snežana Mišić, muzejska savetnica i autorka izložbe, za Euronews Srbija kaže da su očekivali da će izložba biti posećena, ali da je interesovanje publike prevazišlo sva njihova očekivanja.

"U knjizi utisaka ostala je samo jedna stranica prazna, a izložba je otvorena pre manje od mesec dana, što govori da zaista ostavlja izuzetan utisak na posetioce, kako svojim vizuelnim efektom, tako i čitavom pričom i scenografijom koja je njen sastavni deo", ističe Mišić.

Prvi put u našoj zemlji je izloženo originalno Klimtovo delo "Dama sa lila šalom" iz Kunsthistorisches muzeja u Beču i delo Paje Jovanovića "Bečlijka", jedino njegovo delo koje se nalazi u kolekciji bečke galerije "Belvedere".

"Slika Gustava Klimta je iz nekoliko razloga zanimljiva za našu priču koja govori o jednoj epohi na prelazu iz 19. u 20. vek koji je jedan od najuzbudljivijih i najintrigantnijih perioda u kulturi i umetnosti Beča. On je jedan od glavnih predstavnika bečkog modernizma i osnivač bečke secesije, a slika je indikativna jer je nastala neposredno pre bečke secesije i na njoj je vidljiva ta upotreba zlata koja će biti karakteristična za secesijske slike.

Zanimljivo je da je "Dama sa lila šalom" bila potpuno nepoznata javnosti, sve do pre nekoliko godina, kada je putem zaveštanja stigla u Kunsthistorisches muzej.

"I same kolege su bile iznenađene zašto njima neko poklanja Klimtov portret, jer se većina njegovih radova nalazi u 'Belvedere' galeriji. Ona je bila u privatnoj kolekciji i njeno pojavljivanje 2013. godine izazvalo je veliko interesovanje, ne samo u Beču, nego i u svetu", kaže Mišić.

Autorka izložbe kaže da je za Galeriju Matice srpske izložba izuzetno važna, jer poslednje dve decenije rade na međunarodnoj saradnji i trude se da predstave srpsku umetnost u evropskom kontekstu.

"Činjenica da je srpska umetnost tokom 18, 19. i 20. veka bila deo evropske kulture. To je i razlog zbog kog smo spojili ovu dvojicu naizgled nespojivih umetnika. Činjenica je da su bili savremenici, da su počeli da obrazovanje stiču na istim osnovama i u isto vreme krenuli sa karijerama, bili prepoznati u javnosti i stekli popularnost, ali su se u jednom trenutku i razišli. Klimt je krenuo u pravcu modernizma, pa je ostao dosledan tim akademskim pravilima, ali iako su im životni putevi bili različiti, neminovno je da su stvaralaštvom ostavili značajan trag, kako u nacionalnim, tako i evropskim okvirima.

Izložba je otvorena do 14. januara svakim danom osim ponedeljka. Petkom se organizuju i prateći programi i zanimljiva predavanja o vezama srpske i austrijske kulture u godini koja prethodi obeležavanju 150 godina diplomatskih odnosa između Srbije i Austrije.