Igre 
Od keltske paganske svetkovine do maskenbala za najmlađe: Kako je Noć veštica počela da se slavi širom sveta
Komentari31/10/2023
-18:30
Noć veštica je jedan od praznika koji je zahvaljujući živopisnim običajima koji ga prate, postao deo popularne kulture i kao takav se danas, 31. oktobra obeležava širom sveta. Iako se danas uglavnom poistovećuje sa izrezbarenim bundevama, maskiranim povorkama i traženjem slatkiša, nekada je to bila važna svetkovina, koja je osiguravala zaštitu od zlih duhova i nečistih sila, zatim važan hrišćanski praznik, a vekovima kasnije veče zabavnih maski i dobrog provoda.
Zanimljiva istorija Noći veštica
Praznik Noć veštica, u obliku u kom se danas proslavljaju u velikom delu sveta, proizvod je spleta najrazličitijih običaja od kojih neki sežu i 2.000 godina u prošlost.
Etnolozi i antropolozi se slažu da je najverovatnije iznikao iz keltske paganske svetkovine "Sauina", obeležavane 1. novembra, kada su ljudi palili lomače i nosili kostime da oteraju duhove.
Stotinama godina kasnije, Kelti, koji su naseljavali dobar deo Britanije i Francuske, primili su hrišćanstvo, a svoj "Sauin" prilagodili prazniku Svih Svetih, koji se odlukom pape Grgura III obeležavao baš 1. novembra. Tako su nastavili da uz vatru, povorke i maskiranje u svece, ali i u veštice i demone, dočekuju taj dan. Pretprazničko veče, 31. oktobra, na engleskom je dobilo naziv "All Hallows Eve", odnosno Veče svih svetih, da bi na posletku ostalo samo kao "Halloween".
Tanjug/AP
Jedan od najprepoznatljivijih običaja koji se vezuju za ovaj praznik je rezbarenje bundeva, koje vuče poreklo iz irske legende o kovaču Džeku, poznatog po domišljatosti, koji je tokom života više puta uspeo da prevari i samog đavola.
Međutim, kao što stara izreka kaže - "ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju", pa tako Džek nakon smrti nije primljen ni u raj ni u pakao, nego je od đavola dobio samo komad zapaljenog uglja, da mu osvetljava put u ništavilu i mraku. Taj ugalj Džek je stavio u izdubljenu repu koju je nosio u džepu i tada je postao simbol proklete duše koja luta između svetova.
U početku su se za Noć veštica rezbarile repe, da osvetljavaju put izgubljenim dušama, a kasnije su njihovu ulogu preuzele bundeve.
Tanjug/AP
Povezane vesti
Drugi i možda najreprezentativniji deo Noći veštica predstavlja nošenje različitih kostima i maski. Baš kao što su to oko Božića radili koledari i maskirane povorke na Bele poklade u slovenskim narodima, Kelti su nosili zastrašujuće maske, kako bi od svojih kuća terali zle duhove.
Etnološkinja Vesna Marjanović kaže da je u predhrišćanskoj Evropi vladalo verovanje da jednom godišnje, kada počinju zimski dani, kada se priroda smiruje, mrtvi izlaze i obilaze žive.
"Ljudi su se maskirali kako bi izgledali što strašnije jer se verovalo da demon ne ide na demona", rekla je Marjanović za Tanjug.
"Verovali su da će se tako suprostaviti zlim silama i da će inkarnirani preci obezbediti boljitke, da što pre prođe zimsko mrtvilo, da se Sunce rodi i da se obezbedi egzistencija", dodala je ona.
Navela je da su maskirane povorke danas postale zabavnog karaktera, kao i da se uglavnom maskiraju mladi.
"Svi ti darovi koji se večeras budu davali u katoličkim zemljama, to su bili darovi precima, koji odlaze zadovoljni i pomažu da se zlo otera. To je taj balans i klackalica dobra i zla", ukazala je Marjanović.
Kako je Noć veštica postao svetski praznik?
Kao i mnogi drugi praznici, Noć veštica transformisao je duh konzumerizma, nakon što su ga u Ameriku doneli irski i škotski imigranti u drugoj polovini 19. veka.
Tanjug/AP
Povezane vesti
Zahvaljujući uticaju američke kulture, gotovo da nema dela sveta u kom se oko 31. oktobra u supermarketima ne nađu tematski slatkiši, igračke i druge sitnice sa motivima izrezbarenih bundeva, veštica i slepih miševa.
Oktobar je takođe postao mesec u kom se premijerno prikazuju horor filmovi i serije, a gotovo da nema kutka planete u kom se ne organizuju maskenbali povodom Noći veštica.
Ipak, ovi dani se u različitim delovima sveta obeležavaju na različit način, a mi izdvajamo nekoliko neobičnih običaja:
Irska
Budući da se Irska smatra kolevkom Noći veštica, to je veliki praznik u ovoj zemlji. Organizuje se niz muzičkih i folklornih festivala, od kojih su najpoznatiji Puka i Festival u Deriju.
Oni koji ostaju kod kuće, obično uživaju u tradicionalnim igrama, kao što je griženje jabuke.
Pravilo je da se jabuka okači o kanap, a zatim zaljulja. Prema narodnom verovanju, devojka koja zubima uhvati jabuku i uveče je stavi pod jastuk, te noći će sanjati osobu za koju će se udati.
Engleska
Rasprostranjeni običaji za Noć veštica u Engleskoj često ostaju u senci drugog praznika - Noći lomača.
Reč je o prazniku koji se obeležava 5. novembra u znak sećanja na sprečavanje atentata na kralja Džejmsa I od Engleske i VI od Škotske od strane zaverenika na čelu sa Robertom Kejtsbijem.
Običaj je da se tada širom Engleske pale velike lomače.
Italija
U Italiji pretprazništvo Dana svih svetih ima duboko religiozne tonove, a običaji zavise od regiona.
Na Siciliji se praktikuje da se na taj dan deci daju pokloni u ime preminulih srodnika, dok na Sardiniji deca, baš kao u Americi, idu od vrata do vrata i sama traže poslastice.
Zanimljivo je da Rimljani na taj dan jedu na grobovima predaka, kao što je to slučaj na Zadušnicama u pojedinim delovima Srbije.
Meksiko
U Meksiku se 1. i 2. novembra obeležava Dan mrtvih, čiji koreni sežu 3.000 godina u prošlost.
Prema drevnim verovanjima, na taj dan otvaraju kapije raja, a duhovima preminulih dozvoljava se da se ponovo sjedine sa svojim preživelim srodnicima.
Institut Servantes u Beogradu
Osnovno verovanje utkano u ovaj praznik počiva u tome da se noću duhovi pokojnika vraćaju kući i zato njihove porodice postavljaju oltare uz neizbežnu hranu, piće i muziku.
Dekoraciju čine i razni ukrasi, od kojih svaki ima svoju simboliku, ali i posebni predmeti u kojima je pokojnik uživao. Uobičajeno je verovanje da bi oltar trebalo da sadrži komponente koje evociraju četiri elementa: vodu, zemlju, vetar i vatru. Ovi oltari čine da se duše preminulih osećaju dobrodošlim i pokazuju im da nisu zaboravljeni.
Više o meksičkim običajima na Dan mrtvih, možete naučiti u Institutu Servantes u Beogradu, gde se i ove godine obeležava 2. novembra.
Srbija
U Srbiji se svake godine vode polemike o tome da li je umesno na našim prostorima proslavljati Noć veštica, koja nije u duhu većinske pravoslavne vere.
Tanjug/AP
Razlog više je taj što se 31. oktobra obeležava praznik posvećen Svetom Luki, koji mnogi proslavljaju kao krsnu slavu. Takođe, istog dana slavi se i dan Svetog Petra Cetinjskog.
Etnološkinja Vesna Marjanović, međutim, smatra da pravoslavlje nije ni na koji način ugroženo time što pojedini danas proslavljaju i Noć veštica.
"Sveti Luka je krsna slava mnogih porodica i pravoslavna crkva je obeležava, kao i mnogi hramovi koji su posvećeni Svetom Luki. Vi imate slavu, koja je religijsko-društveni ritual i sasvim je drugačija od Noći veštica", ocenila je Marjanović.
Ona je ukazala da je Noć veštica prilika da se ljudi maskiraju i ostvare neki željeni lik kroz masku.
"Te maske nisu više tako strašne, sada se maskiraju i u princeze i leptire. Maska uvek ima neku svoju draž. Postanete neko drugi i uvek kažete ono što osećate u sebi pod maskom", zaključila je Marjanović.
Komentari (0)