Nele Karajlić o multimedijalnoj instalaciji "U početku beše reč": Tajni DNK ljudskog roda koji spaja umno i zaumno
Komentari23/10/2023
-11:12
"U početku beše reč" naziv je multimedijalne instalacije koja je izložena kao jedno od centralnih dela na ovogodišnjem Sajmu umetnosti u Budimpešti. Interaktivna instalacija sačinjena je od ekrana velikog četiri metara na kome su ispisane reči libreta, čiji je autor Nele Karajlić. Reči oživljavaju sami posetioci kada sami svojim pokretima i senkama učine da reči nalikuju jedinstvenoj simfoniji.
"Pre 20 godina napisao sam nekoliko pesama čije su reči postale tekst opere 'Vreme Cigana' Emira Kusturice. Moj dobar prijatelj Pero Jovanović preveo je tekst i adaptirao ga na romski jezik, i ona je postavljena prvi put 2007. godine u Parizu u Operi Bastilja", rekao je Nele za Euronews.
"Sada su opet te reči dobile novi život, te pesme pevane na toj veličanstvenoj predstavi su sada na ekranu od četiri metara u kompletno drugačijem redu i sistemu. Na mene je to ostavilo šok efekat. Nešto što sam ja pisao rukom prije 20 godina, pa pokušavao da to ukalupim u određene melodije, pa na kraju to izvodio uživo. Sada to ispada kao neki specijalni tajni DNK ljudskog roda koji se meša između, koji spaja u stvari umno i zaumno. Tako to meni izgleda", dodao je on.
Instalacija je interaktivnog tipa, pa tako posetioci postaju deo umetničkog dela i imaju priliku da "urone" u nju.
"Moji kustosi Denis Leo Hegić iz galerije Monolog i Sanja Bjelanović-Janković iz galerije Sanjaj, insistirali su da se napravi neki dodatni obrt svemu ovome što smo mi napravili u ovoj instalaciji. Preko male kamere koja je postavljena u toj instalaciji može da se pravi sjena onih ljudi koji su spremni da zarone u ovakav jedan veličanstveni svet, u ovo jedno veličanstveno more riječi i slova. To se može razumjeti i kao neka vrsta uticaja čovjeka na riječ, ali i obrnuto", istakao je Karajlić za naš portal.
"Ovo je za mene bilo ponovo neko upuštanje u novo putovanje, koje je na neki način posredno za stvaranje i instalaciju ovog tipa. Totalno je drugačiji osećaj od onog kada si na bini i izvodiš muzički performans. Tu odmah vidiš reakciju publiku koja te ili voli, ili te ne voli. Ali, kada stojiš iza umetnosti ovog tipa, kao ja što sada stojim ovde u Budimpešti, moram priznati da mi nije svejedno. Ljudi prolaze pored, gledaju, stanu ili ne stanu, i ti nikako da prokljuviš šta misle. Biti umetnik je uvek neizvesno, ali me s druge strane i uzbuđuje ovaj novi osećaj straha od zalaska u nepoznato – to znači da i dalje idem napred i rastem – i kao osoba, i kao umetnik", zaključio je Nele.
Karajlić je na ovom projektu radio zajedno sa beogradskim galerijama savremene umetnosti Sanjaj i Monolog.
Komentari (0)