Igre 
Takmičenje koje je uzburkalo društvene mreže: Izabrane najbolje nove reči srpskog jezika, šta znači "duhoklonuće"?
Komentari22/10/2023
-13:09
Reč "duhoklonuće", koja menja tuđicu depresija, odabrana je za najbolju novu srpsku reč na konkursu koji je pokrenuo sajt "Mala biblioteka" iz Londona.
Nagrađenu reč smislila je Dragana Albijanić iz Subotice, pesnikinja i istoričarka umetnosti, koja za Euronews Srbija kaže da je u konkursu bilo naznačeno da će se posebno vrednovati nove reči koje su zamena za nepotrebne, a ustaljene tuđice.
"Palo mi je na pamet da pokušam da nađem odgovarajući srpski izraz za depresiju, tačnije za stanje u kome se čovek nalazi kada se oseća depresivno. Kada u rečnicima čitate objašnjenje reči 'depresija', tamo se navode razni oblici ispoljavanja tog stanja: utučenost, potištenost, bezvoljnost, učmalost, tuga i slično", objašnjava pobednica konkursa.
Odlučila se za kovanicu od dve postojeće reči: "duh" i "klonuće".
Promo
"Ona mi se učinila jasna, precizna u smislu da pogađa srž depresivnog stanja, a to je klonulost životne energije (beživotnost) klonulost duha, s jedne strane i milozvučna (nije gruba, rogobatna). Dakle, obratila sam pažnju na značenje i zvučanje - da zvuči u duhu srpskog jezika", objašnjava Albijanić, dodajući da od postojećih reči srpskog jezika najviše voli "milozvučje".
Drugo i treće mesto na takmičenju osvojile su reči "prohujak", Maše Antonijević iz Jagodine, koja menja "flešbek" i "prikačica" Miloša Mićovića iz Beograda, umesto anglicizma "atačment".
Promo
Među prvih deset su još i "smućak" ("smuti" ili smoothie), "susramlje" ("krindž" ili cringe), "otkazniti" (prekinuti kaznu), "lasnolomna" (bolešljiva, ranjiva), "uzrenje" (introspekcija), "premisliti" ("overthink') i "opazicu" (misao, komentar).
Povezane vesti
Prema glasovima javnosti, "duhoklonuće" je takođe izabrano kao najbolja reč, a na drugom mestu se našla reč bestebnost, Marte Mladenović iz Beograda, koja ne znači nedostajanje, već stanje bez jedne određene osobe. A treće mesto je zauzela reč beznemož, Vuka Mašića iz Novog Beograda, kao zamena za masthev (must-have) – nešto što se mora imati, bez čega se ne može.
Nagrađeni od strane žirija dobijaju novčane nagrade i "Rečnik srpskog književnog jezika" dr Miloša Moskovljevića, sa pečatom takmičenja, dok pobednici javnog glasanja, kao i sve pohvaljene reči (ukupno 32) takođe dobijaju "Rečnik srpskog književnog jezika" dr Miloša Moskovljevića, sa pečatom takmičenja.
U pitanju je fototipsko izdanje rečnika koji je zabranjen i uništen 1966. godine i nikada nije zaživeo u srpskom jeziku, objašnjava za Euronews Srbija Veljko Žižić, osnivač sajta "Mala biblioteka" na kom je organizovan ovaj konkurs.
Promo
On dodaje i da je takmičenje "pokrenulo javnost i uzburkalo društvene mreže".
"Obično o jeziku se ne razgovara. U nameri smo uspeli i više nego što smo se nadali. Jezik je tema o kojoj trebamo i razmišljati i dalje. U jeziku se nalaze mnogi odgovori, a sporazum je osnova svakog društva. Zahvalni smo svim učesnicima, stručnom odboru, saradnicima, i javnim glasilima koja su sa pažnjom pratila ovo takmičenje, prvo takvo takmičenje na srpskom jeziku. Sam razgovor koji smo uspeli da pokrenemo je i važniji od toga da li će se reči zaista i zadržati u jeziku. One sada kada su stvorene vode svoj nezavisan život. Iako, smatram da su brojne reči koje su takmičari poslali zaista smislene, i mogle bi sasvim prirodno i neprimetno postati deo srpskog jezika", istakao je naš sagovornik.
U eri interneta, pozajmljenice iz tog jezika postale sastavni deo svakodnevne konverzacije gotovo svuda u svetu. Međutim, mnogi smatraju da njihova upotreba izvan engleskog govornog područja "kvari" i osiromašuje jezike i zalažu se za osmišljavanje novih reči, koje bi mogle da ih zamene na drugim jezicima.
Primera radi, u Hrvatskoj koja veliku pažnju posvećuje očuvanju standardnog hrvatskog jezika, časopis "Jezik" i Fondacija "Dr Ivan Šreter" svake godine biraju najbolju novu hrvatsku reč. (Ove godine pobedu odnela "prestrujnik", koja se odnosi na strujni adapter.)
Povezane vesti
Komentari (0)