Idris Elba: Koristio sam posao da isteram svoje demone

Idris Elba prešao je dug put od afričkog doseljenika u siromašnoj četvrti Londona, do svetske zvezde, a usput je ostavljao trag ne samo u glumi, nego i u muzici, političkom aktivizmu, modi...

"Cenim svoje mirne trenutke, zaista. Ali ja nisam odabrao karijeru u mirna vremena", kaže Elba za Gardijan.

I zaista, deluje da Elba retko kad ima mira. Igra u mnogim filmovima, među kojima je i "The Suicide Squad", kao reper objavljuje jednu pesmu mesečno, domaćin je podkasta, a nedavno je lansirao i svoju liniju majica. Početkom godine potpisao je ugovor sa izdavačkom kućom Harper Kolins za nekoliko knjiga za decu. Pored svega toga, stiže da se bavi aktivizmom i sa suprugom Sabrinom Dovre Elbom nedavno je tražio od svetskih lidera pomoć za poljoprivrednike iz ruralnih delova Afrike. Bračni par je takođe zajedno dizajnirao jedne sandale za modnu kuću Lubutin. 

"Definitivno uživam u tome da ispunjavam svoju kreativnost. Volim da otkrivam kako da na najbolji način primenjujem svoju ličnost. To me ispunjava, ali takođe zahteva i mnogo posla. Mogu da sedim mirno i mogu u tome da uživam. Ali imam taj poriv, za koji ne mogu da objasnim odakle potiče, a uvek je tu", kaže Elba. 

Još od serije "The Wire", godišnje je snimao u proseku tri filma. Radio je paralelno kao di-džej i učesvovao u mnogim biznis poduhvatima. 

"Ljudi su me uvek kritikovali da radim previše stvari, ali kreativnost mi daje ravnotežu", kaže on dodajući da je rad u umetnosti "najbolji sistem balansiranja" i da mu je umetnost u različitim oblicima "jedan oblik terapije".

Najviše voli likove u kojima se vode emocionalne bitke, koji nešto potiskuju, dvoume se... 

"Uloge koje uzimam obično su kompleksne i uživam u tome da uronim u njih, jer je to za mene terapija. Mnogo puta sam pročitao scenario i pomislio: 'Pa ja se tajno nosim s ovim'. Ponekad mi ljudi kažu: ' Bio si dobar u toj i toj ulozi', a ja mislim: 'Nemaš pojma. Ja sam se sa tim sra*em zaista nosio", kaže Elba.

Na primer, u seriji "The Wire" gde je igrao Strindžera Bela, prišao je liku ne samo kao bistrom, ambicioznom dileru droe, nego i kao mladom čoveku, koji je kao i on sam, osećao da je stalno sateran u ćošak. Nekoliko godina kasnije, dok je bio u periodu u kom se osećao izgubljeno, smatrao je da bi mu bilo korisno da dobije ulogu čoveka koji je takođe u teškim srednjim godinama. Tako je dobio ulogu Džona Lutera.

"Definitivno sam koristio posao da isteram svoje demone", kaže Elba.

Čak i njegov novi projekat "The Suicide Squad" ima elemente terapije za njega, jer igra osuđenika koji je pušten iz zatvora, a onda ucenjen da predvodi bandu plaćenika u misiji koju organizuje vlada. Kako film odmiče, njegovi sledbenici u njemu traže primer i inspiraciju, ali se on povlači.

Isto se osećao i Elba. 

"Što se više penjete pred očima javnosti, što vas više ljudi vidi, to niže možete pasti. Postoji strah od izloženosti. Možda je strah pogrešan izraz, ali postoji odgovornost da ne izneverite ljude. A što ste na višoj poziciji, to ta odgovornost postaje očiglednija", kaže on.

Elbini majka i otac došli su iz Zapadne Afrike u Englesku. Strogo su ga odgajali i vaspitavali da dobro preispituje svoje postupke.

"Terali su me da preispitujem sve. 'Šta govoriš? Šta radiš? Kako tome prilaziš? Zašto?'", kaže on.

Majka Eva radila je kao crkvena pomoćnica, a otac Vinston dobio je posao u fabrici automobila Ford. Elba je bio njihovo jedino dete. 

Priznaje da se stideo svog punog imena - Idrisa. Želeo je da se zove Džejson, ali je kasnije prihvatio razlike koje su ga odvojile od njegovih drugara, uključujući ljubav prema glumi. Na časovima drame, Elba je bio dečak koji bi se prijavio da uradi nešto što bi njegovi drugari smatrali sramotnim, poput toga da se pretvara da je prženo jaje u igri improvizacije.

AP/Jordan Strauss

Seća se da se osećao vrlo zrelo i po temperamentu i po izgledu.

"U 14. godini sam imao brkove - one tanke poput olovke. Tada mi nije rasla brada, ali je testosteron 'udario' vrlo rano. Bio sam spreman na sve, ali mi je majka držala noge na zemlji. Bio sam popularan kod devojaka, ali me je ona smirivala", kaže Elba.

I dan danas oseća uticaj svojih roditelja. 

"Sećam se da je moja mama na jedan način govorila kod kuće, ali bi čim je telefon zazvonio menjala akcent. Takav joj je bio mentalitet. Imate kućne papuče koje ne nosite nigde, sem u kući. A imate i cipele koje nosite napolju", kaže on.

Na sličan način danas pristupa javnom životu, otkrivajući samo delić onoga čemu je mesto "u kući".

Kada je napustio školu, počeo je da radi s ocem u fabrici automobila. Iako nije dugo ostao na tom poslu, naučio je važnu lekciju već prvog dana, kada ga je menadžer upitao da li zna da vozi. 

Elba je slagao. Menadžer mu je dobacio ključeve i rekao mu da preparkira jedan od automobila. Morao je usput da nauči da vozi ili da dobije otkaz i uspeo je da se snađe.

Isti pristup ga je nosio kroz rani period karijere. "Jedan od mojih prvih poslova bio je u dečjoj emisiji 'The Boot Street Band'. Imao sam 19 godina, a glumio sam 16-godišnjaka. Svi ostali su bili mlađi. Iako sam bio najiskusniji kao osoba, imao sam najmanje glumačkog iskustva. Ali učio sam brzo", kaže glumac.

U međuvremenu počeo je da pušta muziku u londonskim klubovima pod scenskim imenom Big Driis, a 1997. dobio je ulogu u sapunici "Family Affairs". 

"Bilo je sjajno. Imao sam status zvezde iz geta, radeći noću kao di-džej, a seriju tokom dana. Prijatelji su mi bili odani. I dalje su. U to vreme mi je samopouzdanje eksplodiralo", kaže Elba.

U poznim dvadesetim dobio je stalni posao na Britiš TV i imao priliku da gradi pristojnu i stabilnu karijeru, ali je maštao o tome da bude glumac kakvi su Denzel Vašington, Taje Digs i Vesli Snajps. Želeo je da proba u Americi i sa svojom tadašnjom suprugom, šminkerkom Hanom Norgard, preselio se na Menhetn, ali je teško dolazio do uloga. 

Zarađivao je kao izbacivač i ponekad putovao nazad u London kako bi igrao neke manje TV uloge, koje bi najradije zaboravio. Međutim, na posletku je dobio manju ulogu u tada novoj seriji koja se zvala "The Wire".

Vremenom je tvorac serije Dejvid Sajmon odlučio da proširi njegovu ulogu i njegov talenat zablistao je punim sjajem. 

Mudro je odlučio i da održi kontakte sa Britanijom i tako je dobio ulogu u seriji "Luter" na BBC. Tako je otpočela druga faza njegove karijere, u kojoj je dobio i uloge u Marvelovim filmovima o Toru, kao i prednastavku "Osmog putnika", "Prometeju". 

Igrao je i Nelsona Mandelu, pozajmljivao glas u Diznijevim animiranim filmovima, a oprobao se i kao reditelj u gangsterskom filmu "Yardie". 

Kritika je bila podeljena, ali će za Elbu premijera tog filma ostati nezaboravan događaj u životu, budući da je tada zaprosio svoju tadašnju devojku Sabrinu.

Posvetio se i jednom vrlo ličnom projektu, seriji "In The Long Run" koja se delom oslanja na njegovo odrastanje u Londonu. Iako je reč o komediji, kaže da je za njega bila rolerkoster, probudivši sećanja, koja je davno potisnuo.

Njegov otac Vinston, kog Elba glumi u toj seriji, umro je od raka pluća 2013. godine, nedugo pre nastanka serije.

"Voleo bi je. Imao je opak smisao za humor, ležerno je mogao da isprovocira i druge i samog sebe istovremeno... Eto, pričam o radu kao terapiji. Moram da kažem, bilo je za mene vrlo teških trenutaka tokom snimanja. Slomio sam se", kaže Elba.

Ono što mu je bilo najteže i najemotivnije, bilo je "pakovanje" teških životnih trenutaka u pitku, formu pogodnu za televiju.

"Birali smo da pravimo komediju. Mogla je to komotno biti i drama, jer je takav bio život afričkih porodica u Londonu. Ali, napravili smo komediju. Bio je to rolerkoster, menjali smo priču da bude idealnija od realnosti. Život nije takav. Život nije komedija", kaže Elba.

Ipak, njegovoj mami se serija dopala i zato je smatra vrednom truda.

"Bila je tako ponosna i zbog toga je bilo u redu da i ja barem na kratko nosim moje 'kućne papuče' napolju", kaže glumac.

Priredila: S. R.