Igre 
"Čuvari kutija": Svakoj stranci je potrebno 16.000 do 17.000 ovih kontrolora - kako do njih i šta tačno rade
Komentari28/02/2022
-20:16
Nešto više od mesec dana ostalo je do predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora, a mnoge opozicione stranke i koalicije organizuju obuke za "čuvare" kutija u kojima se nalaze glasački listići. Ta obuka ulazi u završnu fazu, a opozicija je zadovoljna odzivom.
U koaliciji Moramo navode da su Beogradu okupili oko 2.000 kontrolora. Kažu da ljudi na obuci ne podržavaju nužno njihovu opciju.
"Svi imaju vrlo izražen poriv u odnosu na neke ranije izbore, gde su ljudi dolazili da budu kontrolori ili jer ih je stranka prosto poslala u neko ranije doba kad su stranke imale masovno članstvo, ili da bi dobili 2.000 dinara. Danas ako im to kažeš, to je uvreda. Danas ljudi uglavnom dolaze ne zato što smo im mi na prvom mestu, nego zato što imaju čvrstu želju da odbrane izborni proces, jer se svako od njih plaši da će biti ekstremno ugrožen 3. aprila", rekao je Nenad Militarević iz koalicije Moramo.
AP/ Darko Vojinovic
I iz vladajuće partije se žale da su ugroženi. Poslanik Vladimir Đukanović (SNS) je tokom nedavne rasprave o izbornim zakonima ocenio da nijedna vladajuća stranka u svetu nije kontrolu izbora prepustila opoziciji.
Spisak za takozvane čuvare kutija zatvara se 19. marta i do tada stranke i koalicije imaju priliku da prijave ljude koji će biti njihovi kontrolori na izbornim mestima.
Klačar: Cilj je odbraniti čitav izborni integritet
Povezane vesti
Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar smatra da je umesto "čuvari kutija" bolje koristiti termin "članovi proširenog sastava biračkog odbora", i da je njihova dužnost da štite čitav izborni integritet učestvujući u svim fazama sprovođenja izbora.
Procenjuje se da je jednoj političkoj organizaciji potrebno između 16.000 i 17.000 kontrolora, s obzirom na broj biračkih mesta.
"To nije lako, čini se da mali broj opozicionih stranaka imaju mogućnost da sami dođu do tog broja. Jedna od mogućnosti je da se podele odgovornosti sa drugim kolegama iz opozicionih stranaka, kako se ne bi došlo u situaciju da pet ili šest stranaka ima sve ljude, a da na drugima nema nikoga", kaže Klačar.
AP/ Darko Vojinovic
"U poslednja dva izborna ciklusa, bilo je devet poništenih glasačkih mesta za referendum i čak 233 na izborima 2020. kada je više od 200.000 ljudi imalo pravo da ponovo glasaju. Nepravilnosti su uglavnom iste, i posledice su relativno niskih kapaciteta biračkih odbora da sprovedu glasanje", naglašava Klačar.
Stanković: Nisu problem zakoni, već praksa
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković rekao je za Euronews Srbija da "nije toliko stvar u izbornim zakonima, već u ponudi i motivaciji građana da izađu na izbore".
"Može da se čuva kredibilitet glasanja, i moramo svi da se držimo zakona, jer političke partije imaju i pozitivne i negativne kampanje, a negativne kampanje su često na granici, ili ispod granice pristojnosti. Čini mi se da smo ipak evoluirali od vremena devedesetih, nakon 2000. godine do danas nismo imali situaciju da narod proglasi pobednika jer vlast to nije htela", dodao je Stanković.
Kod sastava biračkih odbora važno je to što u njima učestvuju svi predstavnici stranaka, plus predstavnici države, a stvar je opozicije da li će imati kontrolore i kandidate za listu.
Povezane vesti
"Možda bi trebalo i da se dogovore o nekim zajedničkim kontrolorima", rekao je Stanković, ističući da su lideri opozicije morali da traže racionalizaciju broja biračkih mesta u pregovorima pred izbore.
Komentari (0)