Brisel ima plan od deset tačaka za Lampeduzu: Problem je što i dalje nije jasno kako će da ga ispune
Komentari19/09/2023
-17:37
Evropska unija je obećala hitnu podršku Italiji jer se mediteransko ostrvo Lampeduza bori sa porastom broja migranata, ali nije razjasnila koje to nove mere uključuje njen takozvani "plan od deset tačaka za Lampeduzu".
Među obećanjima koje je dala EU su podrška Italiji da prebaci migrante u druge zemlje članice EU, vraćanje migranata u njihove zemlje porekla i razmatranje novih "pomorskih misija" na Mediteranu.
Takođe, obećano je da će biti implementiran sporazum o migraciji koji je postignut između EU i Tunisa u julu. Ukupno 105 miliona evra pomoći EU dodeljeno je za zaustavljanje migracije iz te severnoafričke zemlje, koja je postala popularna polazna tačka za Evropu, ali isplate tek treba da se izvrše, prenosi Euronews.
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pridružila se italijanskoj premijerki Đorđi Meloni na Lampeduzi tokom vikenda, gde je posetila prihvatne centre koji su pretrpani prilivom migranata iz severne Afrike, pre svega Tunisa.
Izveštava se da je više od 7.000 migranata stiglo na Lampeduzu za 24 sata tokom vikenda, što je više ljudi nego što ostrvo ima stanovnika. Međutim, kada su u ponedeljak upitani o suštini plana, portparoli Evropske komisije nisu mogli da potvrde kako će predlozi funkcionisati u praksi.
Pojačavanje prebacivanja i vraćanja
Evropska unija je obećala da će ublažiti teret Italije tako što će migrante sa Lampeduze prebaciti u druge zemlje članice, kao i da će pojačati kontakt sa zemljama porekla migranata radi pregovora o povratku.
Ali uoči posete Rimu u ponedeljak, francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin rekao je da se Francuska ne sprema da prihvati migrante sa Lampeduze, uprkos tome što je Fon der Lajen pozvala zemlje EU da to učine u okviru takozvanog mehanizma dobrovoljne solidarnosti EU.
"Moramo zaštititi spoljne granice Evropske unije i, pre svega, odmah razmotriti zahteve za azil", rekao je Darmanin.
Nemačka je prošle nedelje nastavila sa prihvatanjem izbeglica iz Italije, nakon što je privremeno suspendovala dobrovoljni sporazum kao odgovor na visoke migracijske pritiske.
Od početka ove godine, u Italiju je stiglo oko 126.000 migranata, skoro duplo više nego u istom periodu 2022. Od juna prošle godine, međutim, samo 1.159 ljudi je preseljeno iz Italije u druge zemlje EU.
Potpredsednik Evropskog komesara Margaritis Šinas imaće zadatak da poseti podsaharske afričke zemlje iz kojih potiče većina migranata, uključujući Gvineju, Obalu Slonovače, Senegal i Burkinu Faso, kako bi pregovarao o povratku migranata koji ne ispunjavaju uslove za azil u Evropu.
Komisija nije mogla da potvrdi tačne datume poseta, ali je rekla da će Šinas "prioritetno ispunjavati svoj zadatak u narednim danima i nedeljama".
Iz Brisela su rekli da će ubrzati obradu zahteva za azil i povratak u zemlje porekla koje se smatraju bezbednim. Međutim, humanitarne organizacije veruju da će ovo staviti tražioce azila u nepovoljan položaj.
"Ubrzana procedura azila nas brine jer mislimo da bi mogla da dovede do rizika od pogoršanja pravila iz Ženevske konvencije. Bojimo se da neće biti dovoljno vremena za ove situacije, koje bi tražiocima azila trebalo da omoguće vreme za objašnjenja, kako bi se čula njihova priča", rekla je za Euronews Sara Prestiani iz "EuroMedRights".
Proširenje "pomorskih misija"
Još jedan predlog EU koji je, čini se, i dalje loše definisan, jeste onaj koji ima za cilj "istraživanje opcija za proširenje pomorskih misija na Mediteranu". To je odraz poziva Đorđe Meloni za pomorsku misiju EU da spreči prelazak brodova u Italiju iz severne Afrike.
Ipak, izvršna vlast EU u ponedeljak nije mogla da potvrdi da li će takve misije biti u stanju da spreče migrantske čamce da pređu na teritoriju EU.
"Pojačaćemo nadzor granica na moru i vazdušni nadzor, uključujući i putem Fronteksa, i istražiti mogućnosti pomorskih misija u vezi sa tim", rekao je portparol u ime Evropske komisije.
Pomorska blokada koja sprečava čamce da pređu - kako je predložila Meloni - bila bi u suprotnosti sa međunarodnim pomorskim pravom, jer brodovi EU ne bi mogli da plove u krugu od 12 nautičkih milja od obala trećih zemalja.
Izvršna vlast EU rekla je i da će sarađivati sa Fronteksom, agencijom EU za zaštitu granica, na pojačanju nadzora na Mediteranu i na suzbijanju krijumčarskih operacija na ruti od Tunisa do Lampeduze.
Međutim, pošto vlada u Tunisu nikada nije pristala da dozvoli zvaničnicima Fronteksa da rade na svojoj teritoriji, nejasno je kako bi takav aranžman mogao dati rezultate.
Vlada Tunisa je prošle nedelje blokirala ulazak misije Evropskog parlamenta na svoju teritoriju, nakon što su poslanici EU oštro kritikovali predsednika te zemlje zbog navodnih kršenja ljudskih prava migranata.
Ovaj potez je zabrinjavajući znak da su se odnosi između Tunisa i EU pogoršali, i da bi to moglo ozbiljno da potkopa napore za zajedničko suzbijanje mreža trgovine ljudima koje deluju na obali Tunisa.
Evropska komisija nije potvrdila da li su u toku pregovori o migraciji sa drugim severnoafričkim zemljama. Izvršna vlast je ranije rekla da će koristiti sporazum iz Tunisa kao nacrt za poslove sa drugim zemljama, kao što su Egipat i Maroko.
U međuvremenu, italijanska vlada je donela nove hitne mere, uključujući produženje roka za zadržavanje migranata koji ne ispunjavaju uslove za azil sa šest na 18 meseci.
Meloni je navodno rekla Savetu ministara da je poseta Fon der Lajen Lampeduzi "simbolično važna", i dodala da će njena vlada pažljivo pratiti obaveze EU, uključujući deblokadu finansijskih sredstava obećanih Tunisu.
Komentari (0)