Igre 
Raste broj zahteva za azil u zemljama EU: Kako rešiti problem ilegalnih migracija?
Komentari18/09/2023
-20:38
Broj novih zahteva za azil u zemljama Evropske unije rapidno raste. Više od pola miliona ljudi zatražilo je boravak u državama članicama samo u prvih šest meseci ove godine, što nije registrovano još od migrantske krize 2015.
Paralelno raste i broj iregularnih migranata, koji najčešće morskim putem pokušavaju da dođu do evropskih zemalja. Zbog toga šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručuje da su "iregularne migracije evropski izazov, kome je potrebno evropsko rešenje".
Lampeduza u Italiji je malo ribarsko ostrvo na samom jugu te zemlje, ali u prethodnih nekoliko dana došlo je u fokus evropske birokratije.
Razlog tome je dolazak oko 7.000 migranata u jednom danu i na hiljade u proteklom periodu. Kapaciteti odavno premašeni, uslovi teški, a lokalno stanovništvo na protestima. Zbog toga, italijanska premijerka Đorđa Meloni u pomoć zove i Brisel.
"Ovaj migracioni tok vrši pritisak na Lampeduzu, stvarajući veoma tešku situaciju za njene stanovnike. Mi smo ovde da ponudimo koordinisani odgovor. Želim da budem veoma jasna: mi imamo obavezu kao deo međunarodne zajednice, ispunjavali smo to u prošlosti i nastavićemo i u budućnosti. Ali, mi ćemo da odlučimo ko će da dođe u Evropsku uniju i pod kojim uslovima, a ne šverceri i trgovci ljudima"; istakla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.
Premijerka Italije Đorđa Meloni rekla je da, "što se tiče pomorske misije, i dalje govori ono što je uvek govorila".
"Jedini ozbiljan način da se suočimo sa ovim je da se pomogne severnoafričkim vlastima da upravljaju protokom onih koji odlaze. To su inicijative koje moraju da se sprovedu u dogovoru sa vlastima severne Afrike", istakla je Meloni.
Povezane vesti
Dok evropski zvaničnici pregovaraju sa vlastima pojedinih afričkih zemalja, zahtevi za azil u najvećoj meri dolaze iz Azije i Latinske Amerike. Prema podacima Agencije za azil Evropske unije najviše podnosilaca azila, oko 44 odsto od ukupnog broja dolazi iz Sirije, Avganistana, Venecuele, Turske i Kolumbije. Veliki broj zahteva dolazi i iz Bangladeša, Pakistana, Gruzije, Maroka i Egipta.
Do kraja juna ove godine, 519.000 ljudi zatražilo je azil u zemljama članicama EU, zatim Norveškoj i Švajcarskoj, što je 28 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
Sigurniji i bolji život tražioci azila želeli bi na prvom mestu u Nemačkoj. Ta zemlja dobila je najveći broj zahteva, oko 30 odsto od ukupnog broja. Na drugom mestu sa 17 odsto je Španija, a prati je Francuska sa 16 odsto zahteva.
Matić: Kritičari u Nemačkoj vlastima zameraju "pul faktore"
Oni koji kritikuju vlasti u Nemačkoj, uglavnom im zameraju to što se smatra da su za visok priliv iregularnih migranata zaslužni "pul faktori", stvari koje motivišu te ljude da dođu u Nemačku, kaže za Euronews Srbija Srećko Matić, novinar DW.
"To su izdašna socijalna davanja, tj. državna pomoć. To su, kako kažu kritičari, slike koje su se prethodnih godina širile iz Nemačke. U Nemačkoj, međutim, sada se širi stav da je došlo vreme za zaokret u toj politici. U aktuelnim anketama, većina građana je nezadovoljno radom vlade, i smatraju da je politika bila nerealna prethodnih godina", kaže Matić.
"Tome se ovih dana pridružio i bivši savezni predsednik, koji je rekao da je potrebna politika restrikcija migracija u Nemačku. Od januara do avgusta bilo je 204.000 prvih zahteva za azil, 77 odsto više nego u istom periodu prošle nedelje", dodao je Matić.
Postavlja se, međutim, pitanje šta bi moglo da bude "evropsko rešenje" o kom Fon der Lajen priča, ako znamo da nije isti finansijski pritisak, pa samim tim ni raspoloženje svih članica EU prema ovom problemu.
Povezane vesti
"To raspoloženje manifestuje se u Nemačkoj porastom popularnosti desnih populista i ekstremnijih snaga na političkom spektru. To su stranke koje profitiraju na strahu, a građani Nemačke imaju osećaj da država gubi kontrolu, što je jedan od njenih temeljnih zadataka", rekao je Matić.
"Postoje diskusije i konkretni predlozi, poput 'nemačkog pakta' protiv nelegalnih migracija, što podrazumeva granične kontrole u celoj Nemačkoj, prekid prihvatanja ljudi iz tzv. 'sigurnih zemalja', ubrzanje provere toga ko ima pravo na azil, redukovanje podsticaja, odnosno da se ne daje migrantima novac već vaučeri za hranu. Iz aktuelne savezne vlade dolaze kritike na račun tih predloga, u smislu da neće na to pristati", ističe Matić.
Tu je, međutim, i činjenica da se ne posmatraju svi migranti jednako - oni koji su došli iz Ukrajine imaju znatno bolji status. Matić ističe da od samog početka postoji razlika, prema kojoj ljudi koji dolaze iz Ukrajine imaju sasvim drugačiji tretman.
Povezane vesti
"To su ljudi koji su stupanjem na tlo Nemačke dobili pravo da mogu odmah da rade. U ovom trenutku, u Nemačkoj je 3,3 miliona registrovanih azilanata, tražilaca azila i izbeglica. Od toga je više od milion iz Ukrajine. Sa time su suočene nemačke opštine, koje su na ivici snaga", kaže Matić.
"Kritičari i deo opozicije prebacuju vladi da se mora što pre rešiti iluzije da može i mora primiti sve. Kaže se da zemlji trebaju migracije, ali kvalifikovanih radnika, a ne onih koji dolaze da iskoriste prednost nemačkog socijalnog sistema", zaključuje sagovornik Euronews Srbije.
Preporuka za vas
Komentari (0)