Od Berluskonija do Sane Marin: Koji evropski premijeri su nastavili da izazivaju pažnju dugo pošto im je okončan mandat

Iako mnogi bivši evropski premijeri i predsednici nestaju bez traga nakon što podnesu ostavke, izgube izbore ili budu primorani da napuste funkcije, ima i onih za koje je kraj njihovog mandata samo početak uzbudljivog, ili kontroverznog, života ili karijere. Prošle nedelje je objavljevno da su i bivša škotska premijerka Nikola Sterdžon i njena finska koleginica Sana Marin preuzele nove projekte, a Euronews je napravio spisak predsednika i premijera koji su uspeli da ostvare značajan uticaj dugo nakon što im je istekao mandat u toj konkretnoj ulozi.

Nikola Sterdžon - Škotska

Tanjug/AP/Jane Barlow

"U svojoj glavi i svom srcu znam da je sada vreme". To su bile reči bivše škotske premijerkee Nikole Sterdžon kada se povukla sa čelnog mesta ranije ove godine.

Pošto je u toj ulozi provela skoro devet godina, u kojoj se neumorno borila za nezavisnost Škotske, ali joj to nikada nije pošlo za rukom, od marta sedi u zadnjoj klupi. 

U junu je uhapšena zbog sumnje za prevaru i ubrzo potom puštena na slobodu, ali druga polovina 2023. bila je daleko ljubaznija prema njoj. Prošlog meseca, bivša liderka SNP-a objavila je da piše "duboko lične i otkrivajuće" memoare o svom životu i karijeri.

Ove nedelje, Sterdžon je otkrila da je pokrenula kompaniju za "umetničko stvaralaštvo" nakon što je potpisala unosan izdavački ugovor za tu autobiografiju. Kompanija, "Nikola Sterdžon Ltd", koristiće se za pokrivanje njenih spoljnih prihoda.

Kao što je bio slučaj tokom njenog premijerskog mandata, Sterdžon je već kritikovana jer se previše fokusirala na svoju nadolazeću knjigu, a nedovoljno na svoje birače u jednom od najugroženijih delova Glazgova. 

Sana Marin - Finska

Tanjug/AP/Markku Ulander/Lehtikuva

Prošle nedelje, bivša finska premijerka Sana Marin najavila je da će napustiti parlament da bi se pridružila još jednom bivšem premijeru - fondaciji Tonija Blera.

Nakon što je preuzela dužnost 2019. godine sa 34 godine, čime je postala najmlađa premijerka na svetu, Marin je tesno poražena na izborima u aprilu. Ona se povukla sa rukovodstva svoje Socijaldemokratske partije ranije ovog meseca.

U okviru Instituta za globalne promene Tonija Blera, londonskog istraživačkog centra za politiku na čijem je čelu bivši britanski premijer, imenovana je za strateškog savetnika.

Marin je vodila zemlju kroz blokade zbog pandemije kovida 19 i ekonomska previranja koja su usledila, a glasno je podržavala Ukrajinu nakon ruske invazije, što je uspešno navelo Finsku da okonča svoje vojno nesvrstavanje u korist članstva u NATO.

Ona je ranije govorila o "velikoj časti" što je tri i po godine vodila vladu Finske i odbila je da isključi budući povratak u finsku politiku.

Govoreći o svom novom angažmanu, Marin je novinarima rekla: "Osećam da je ovaj zadatak (sa Institutom) takav da će koristiti i celoj Finskoj".

Nikola Sarkozi - Francuska

AP/Ludovic Marin

Jedini predsednik na listi Nikola Sarkozi verovatno je jedan od najkontroverznijih od svih. On je napustio funkciju  2012. godine, ali je od tada praćen kontroverzama.

Krajem prošlog meseca otkriveno je da će Sarkoziju biti suđeno 2025. godine zbog navoda da je uzeo novac od pokojnog libijskog diktatora Moamera Gadafija za finansiranje jedne od svojih izbornih kampanja.

Na suđenju će biti saslušan i sam Sarkozi, kao i 12 drugih saoptuženih. Optuženi su za zaveru da uzmu gotovinu od libijskog lidera kako bi nezakonito finansirali Sarkozijevu pobedničku kandidaturu za predsednika Francuske 2007. Ovaj 68-godišnjak negira optužbe.

Od kada je napustio funkciju, Sarkozi je dva puta osuđen za korupciju i trgovinu uticajem u odvojenim slučajevima koji uključuju pokušaje uticaja na sudiju i finansiranje kampanje. Od tada se žalio na obe presude.

Bivši francuski lider je navodno imao srdačne veze sa Moamerom Gadafijem. Libijsku istragu pokrenula su otkrića istraživačke veb stranice Mediapart koja je objavila dokument koji navodno pokazuje da je Gadafi pristao da Sarkoziju da do 50 miliona evra.

Sarkozi se takođe suočava sa posebnom istragom zbog potencijalnog trgovanja uticajem nakon što je navodno dobio isplatu od ruske osiguravajuće kompanije Reso-Garantia od tri miliona evra dok je radio kao konsultant 2019.

Izvan svojih pravnih problema, Sarkozi je bio na naslovnim stranama u Francuskoj nakon objavljivanja drugog toma njegovih memoara. On je izazvao široke kritike nakon što je sugerisao da oblasti Ukrajine koje je okupirala Rusija nakon invazije Kremlja prošle godine možda treba da budu priznate kao ruske.

Što se tiče Krima, on je tvrdio da će aneksirani region ostati ruski i da je "svaki povratak na ono kako su stvari ranije bile iluzija".

Sarkozi i Vladimir Putin su bili u prijateljskim odnosima kako je francuski lider bio na vlasti.

Žan-Klod Junker - Luksemburg

AP/Olivier Matthys

Luksemburški političar Žan-Klod Junker je prepoznatljiva ličnost širom sveta - i to sa dobrim razlogom. Ovaj 68-godišnjak je bio 21. premijer Luksemburga od 1995. do 2013. što ga čini najdužim šefom bilo koje nacionalne vlade u EU, kao i jednim od demokratski izabranih lidera sa najdužim stažom na svetu.

Od 2005. godine postao je i prvi stalni predsednik Evrogrupe - ulogu koju je obavljao do 2013. godine.

Njegov mandat je obuhvatio vrhunac evropske finansijske krize i krize državnog duga, ali to nije bilo dovoljno da ga odvoji od opojnog sveta visoke politike.

Nakon što je napustio funkciju 2013. godine, najavljen je pošto je Evropska narodna partija (EPP) imala Junkera kao svog glavnog kandidata za predsednika Komisije na izborima sledeće godine. Izabran je od strane Evropskog parlamenta 15. jula 2014.

Preuzevši dužnost 1. novembra 2014, obavljao ju je do 30. novembra 2019, kada ga je nasledila Ursula fon der Lajen.

Otkako je napustio politiku fronta, Junker je skoro nestao iz očiju javnosti. Dugo je poznat po svojoj velikoj ljubavi prema igranju flipera. Može se pretpostaviti da uživa u toj zabavi od svog penzionisanja.

Gordon Braun - Velika Britanija

Tanjug/AP/Bebeto Matthews

Bivši britanski premijer nije bio posebno popularan premijer. Međutim, kao kancelar pod svojim prethodnikom Tonijem Blerom, Braun je postigao visok rejting i bio je slavljen kao najuspešniji u smislu obezbeđivanja ekonomske stabilnosti u zemlji.

Posle samo tri godine na funkciji, bio je poslednji premijer laburista pre sadašnjeg 13-godišnjeg mandata konzervativnih lidera.

Otkako je napustio Dauning strit 10, hvaljen je zbog svog kontinuiranog doprinosa politici. Nakon što se povukao sa mesta premijera 2010. godine, Braun je uradio ono što mnogi bivši premijeri odbijaju da urade – i vratio se u zadnje klupe.

Nastavio je da služi kao poslanik Kirkaldija i Kaudenbita sve dok nije odustao od svog mesta 2015.

Godine 2014, Braun je igrao istaknutu ulogu u kampanji za održavanje unije između Škotske i Ujedinjenog Kraljevstva tokom godine referenduma o nezavisnosti Škotske. Prošle godine je napisao izveštaj o decentralizaciji za lidera laburista.

Služio je kao specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za globalno obrazovanje i kao ambasador za globalno finansiranje zdravstva za Svetsku zdravstvenu organizaciju, kao i neplaćenu poziciju predsednika Međunarodne komisije za finansiranje globalnih mogućnosti za obrazovanje.

Godine 2015. Braun je preuzeo svoju prvu veliku ulogu u privatnom sektoru, postavši savetnik kompanije za upravljanje investicijama PIMCO.

Poznato je da sav novac zarađen sa te pozicije donira svojoj i ženinoj fondaciji, Fondaciji Gordon i Sara Braun, koja podržava potrebe dece širom sveta. 

Silvio Berluskoni - Italija

Tanjug/AP Photo/Gregorio Borgia, File

Uprkos njegovoj smrti u junu, pokojni italijanski premijer Silvio Berluskoni ostaje jedna od najprepoznatljivijih ličnosti u evropskoj politici u živom sećanju. Bivši medijski tajkun koji je u trenutku smrti bio treća najbogatija osoba u Italiji, bio je premijer zemlje u četiri vlade od 1994. do 1995, 2001. do 2006. i 2008. do 2011. godine.

Takođe je bio član Evropskog parlamenta od 2019. do 2022. godine, što je bila uloga koju je prethodno obavljao od 1999. do 2001. godine.

Dok je bio na funkciji, bio je poznat širom sveta. Poznat po zloglasnim partijama "bunga bunga", 2009. godine Forbs ga je svrstao na 12. mesto na listi najmoćnijih ljudi sveta zbog njegove dominacije italijanskom politikom tokom više od 15  godina na čelu koalicije desnog centra.

Berluskonijevih devet godina kao premijera učinilo ga je najdužim posleratnim premijerom Italije.

Berluskonija je 2013. godine Vrhovni kasacioni sud osudio za poresku prevaru. Izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od četiri godine i zabrana obavljanja javnih funkcija u trajanju od dve godine. Uspeo je da izbegne zatvor delom zbog svojih godina i umesto toga je kaznu odslužio radeći neplaćeni rad za opšte dobro. Ipak mu je zabranjeno da obavlja zakonodavnu funkciju šest godina i izbačen iz Senata.

Nakon što je završeno političko proterivanje, Berluskoni se vratio u Evropski parlament kao poslanik EP i vratio se u italijanski Senat nakon što je osvojio mesto na opštim izborima u Italiji 2022. godine.

Van politike, od 1986. do 2017. bio je vlasnik popularnog italijanskog fudbalskog kluba Milan.

Poznat po svom autoritarnom stavu, populističkom političkom stilu, do kraja je bio figura koja izaziva podele.

Tokom svog dugog mandata, optužen je za loše upravljanje državnim budžetom i povećanje duga italijanske vlade. Takođe je bio dosta kritikovan zbog očiglednog energičnog ostvarivanja svojih ličnih interesa dok je bio na funkciji.

Uprkos podeli Italije i šireg političkog pejzaža, Berlusoniju je priređena državna sahrana nakon njegove smrti 12. juna u 86. godini, nakon borbe sa hroničnom leukemijom.