Poljska namerava da postane najveća vojna sila u Evropi. Da li je tako nešto moguće?

Kroz niz velikih ugovora o naoružanju, Poljska namerava da upostavi vojnu prevlast u kontinentalnoj Evropi, iako je visoka cena ovog proširenja ujedno i izvor zabrinutosti za neke stručnjake.

Ako sve bude po planu, Evropa će uskoro imati novu vojnu velesilu: Poljsku.

Lideri vladajuće stranke u zemlji Pravo i pravda (PiS) nedavno su objavili da će zemlja imati najjaču vojsku u Evropi u naredne dve godine, zahvaljujući velikoj modernizaciji postojeće opreme i ogromnom pojačanju trupa.

Vojska je bila jedna od najvažnijih tema razgovora u Poljskoj od početka ruske invazije na Ukrajinu prošle godine, budući da je ova zemlja u stalnom riziku da se sukob nedaleko od granice, prelije i na njenu teritoriju.

"Poljska vojska mora biti toliko moćna da ne mora da se bori samo protiv svoje snage", rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki u novembru prošle godine, dok je zemlja slavila nezavisnost od Sovjetskog Saveza.

Tom prilikom, on je obećao da će država imati "najmoćnije kopnene snage u Evropi".

"Želimo mir, a ako to želimo, moramo se pripremati za rat - s tim u vezi, jačamo poljsku vojsku za razliku od onih koji su vladali do 2015. godine", rekao je ministar odbrane Marijuz Blazčak.

Ali, da li je ovaj veliki program ponovnog naoružavanja objektivno realan cilj ili jednostavno skupo obećanje koje ima za cilj da poveća podršku stranci uoči izbora u toj zemlji kasnije ove godine?

Poljska objasnila svoj plan

Prema rangiranju vojne snage Global Firepower's za 2023, najjače vojske u Evropi - posle Rusije, trenutno su Velika Britanija, Francuska i Italija. Svoj položaj Velika Britanija duguje ponajviše ljudstvu i vazduhoplovstvu, dok Francuska može da računa na snažnu helikoptersku flotu i nekoliko ratnih brodova razarača. Italija je u januaru 2023. imala 404 helikoptera i dva nosača aviona. Poljska je bila peta na listi.

Međutim, Poljska je već pokrenula plan koji će je dovesti do titule najjače vojske Evrope.

"Poljska je u stanju tranzicije, naručila je stotine američkih, nemačkih i južnokorejskih vozila, a svoju potrošnju na odbranu je povećala na više od 3 odsto svog BDP-a", rekao je Frenk Ledvid za Euronews, advokat i bivši vojni oficir koji je služio na Balkanu, u Iraku i u Avganistanu.

Prošle godine, predsednik Poljske, zemlje koja je punopravna članica NATO-a od 1999, potpisao je zakon kojim je vladi dozvoljeno da troši tri odsto svog BDP-a na odbranu od 2023. godine, što je pun procentni poen iznad onoga što se očekuje od članica Alijanse.

Poređenja radi, Nemačka se nedavno obavezala da će povećati svoje izdatke za odbranu kako bi dostigla prag od najmanje dva odsto koji je NATO postavio za svoje članice. U 2021. godini, prema najnovijim podacima Eurostata, zemlje EU koje su potrošile najveći deo svog BDP-a na odbranu bile su Grčka (2,8 odsto), Letonija (2,3), Estonija (2,0), Rumunija (1,9), Francuska, Kipar i Litvanija (1,8).

profimedia

Nova članica NATO-a, Finska, koja ima jednu od najjačih vojski u Evropi planira da potroši šest milijardi evra, odnosno 2,3 odsto svog BDP-a na odbranu u 2024. godini - što je zapravo 116 miliona evra manje nego što se očekivalo da će potrošiti ove godine.

Ako potpredsednik vlade Jaroslav Kačinjski uspe u svojoj nameri, vojna potrošnja u Poljskoj bi mogla da se poveća na pet odsto BDP-a zemlje u narednoj deceniji, kako je on sugerisao.

Poljska je takođe najavila veliku kupovinu moderne opreme i masivnu operaciju regrutovanja koja će se verovatno održati u narednim godinama.

Zemlja želi da regrutuje oko 150.000 vojnika u narednoj deceniji, što će njenu vojsku sa sadašnjih 128.000 aktivnog osoblja i 36.000 vojnika teritorijalne odbrane dovesti do 300.000 vojnika do 2035. godine. Sa novim trupama, zemlja će stvoriti šest oklopnih jedinica - dok Francuska i Nemačka imaju dve, a Velika Britanija samo jednu.

Takođe su kupili preko hiljadu novih tenkova i artiljerijskog oruđa, uglavnom iz Južne Koreje i SAD, što će dovesti do toga da oružana moć zemlje bude veća od britanske, francuske, nemačke i italijanske zajedno.

U julu je Poljska dobila i 33 nova tenka M1 Abrams kao deo porudžbine od 4,5 milijardi evra i 250 tenkova. Zemlja takođe čeka većinu od skoro hiljadu glavnih borbenih tenkova K2 Black Panther koje je kupila od Južne Koreje - deset je već isporučeno. Oko 180 K2 će biti isporučeno Poljskoj do 2025. godine za 3,16 milijardi evra, dok će se do 820 tenkova proizvoditi u Poljskoj po licenci koju su dobili od Južne Koreje u narednih 10 godina.

Što se tiče artiljerije, Poljska je potrošia 92 miljiarde evra za kupovinu 468 raketnih bacača HIMARSm iste vrste koja je pomogla ukrajinskim snagama u njenim uspesima protiv Rusije prošle godine.

Može li Poljska ostvariti svoj ambiciozni cilj?

Sa ovakvim planovima "nema sumnje" da Poljska može postati najjača armija Evrope, rekao je Ledvid.

"Da li je to predizborno obećanje? Možda, ali dobiće jaja u facu ako ih ne ispune, a sumnjam i na velike ugovorne probleme", rekao je on.

Međutim, među stručnjacima i posmatračima i dalje postoji zabrinutost, posebno oko troškova vojne ekspanzije.

Proširenje obuke novih trupa i regrutacija biće "izazov" koji će imati logistički i finansijski teret za zemlju, kaže Ledvid.

"Ali treba da zapamtimo da je Poljska sve bogatija, za razliku od zemalja poput Velike Britanije, tako da verovatno mogu da priušte sebi ovakve troškove", dodaje on.

profimedia

Pitanje ogromnih troškova ove ekspanzije poljske vojske pokrenuo je poljski vojni ekspert Robert Czulda, stalni saradnik u Fondaciji Kazimira Pulaskog, koji je u nedavnom članku rekao da će zemlja morati da se suoči sa "puškom ili puterom", odnosno dilemom da li će to biti dugoročno održivo.

"Vrlo je verovatno da je tako veliki obim planiranih narudžbina u velikoj meri vođen političkim populizmom, koji ima za cilj da stekne popularnost ovde i sada, a ne da bude pravi, sveobuhvatan i dobro osmišljen plan za harmonično jačanje oružanih snaga“, napisao je on.

"Poljska treba da osigura da ovi programi nabavke budu održivi i dugoročno pristupačni. Zemlja treba da izbegne rizik od prekomerne potrošnje, koji se sada čine veoma visokim”

Slavomir Sierakovski, osnivač pokreta Kritika Politiczna i viši saradnik u Nemačkom savetu za spoljne odnose, upozorio je da su impresivni ugovori za nabavku oružja "sklopljeni bez vladinih tendera, sa slabe pregovaračke pozicije i bez kompenzovanja obaveza od strane izvođači radova".

Kako će ovo promeniti političku ravnotežu u Evropi?

Kao najjača armija u Evropi, Poljska će "biti više nego sposobna da brani sebe i baltičke države, pod pretpostavkom da se investicija ostvari“, rekao je Ledvid.

"Podsticaji da se to uradi su i politički i strateški. Poljska treba da ima veoma jaku vojsku jer je postala bedem NATO-a“, dodao je on.

Ovo bi verovatno stavilo zemlju u novu poziciju u Evropi i NATO-u.

"Veoma je verovatno da će Poljska tada postati ili primarna ili sekundarna kontinentalna evropska sila posle Francuske“, rekao je Ledvid.

"A to će značiti da će Velika Britanija vremenom izgubiti ulogu drugog komandanta NATO-a, što bi bio veliki udarac za ovu zemlju, ali je zasluženo"

Tanjug/AP/Czarek Sokolowski

Nova pozicija Poljske u NATO-u i Evropi nateraće zemlje poput Velike Britanije ili Francuske "da se zapitaju da li je vredno uopšte imati svoje kopnene snage kao prioritet“, rekao je Ledvid i nastavio:
"Ili da li bi umesto toga trebalo da se okrenu svojoj prirodnoj specijalnosti, što je za Veliku Britaniju to da je pomorska sila - dakle, to je nešto što se može izgubiti dok pokušavamo da uradimo više stvari odjednom"