Norveška obeležava 10 godina od najgoreg čina nasilja od Drugog svetskog rata

U Norveškoj se danas obeležava 10 godina od masakra u Oslu i na ostrvu Utoja, kada je anti-migrantski nastrojeni ekstremista Anders Bering Brejvik ubio 77 ljudi. Taj događaj se smatra najgorim činom nasilja u toj zemlji od Drugog svetskog rata.

Brejvik je prvo aktivirao automobil bombu ispred kancelarije premijera u Oslu, gde je poginulo osam osoba, da bi se nakon toga odvezao do ostrva Utoja i iz vatrenog oružja ubio 69 ljudi, koji su se okupili u omladinskom letnjem kampu, podseća Rojters.

Pre tačno deset godina masovni ubica Anders Brejvik šokirao je Norvešku i svet. U krvavom piru u Oslu i na ostrvu Utoja stradalo je 77 ljudi. Njegovo zlodelo donelo je novu dimenziju terora u Evropi, jer se pokazalo da i esktremni pojedinci mogu da izvrše stravične masakre.

Euronews

Pred sam kraj radnog vremena, strašna eksplozija potresla je vladinu četvrt u Oslu, neposredno uz kancelariju tadašnjeg premijera Jensa Stoltenberga. Poginulo je osmoro ljudi. Dok je nacija pokušavala da shvati šta se dešava, Anders Brejvik je obučen u policijsku uniformu stigao do ostrva Utoja gde je održavan kamp mladih laburista. 

Slušajući muziku iz “Gospodara prstenova” 85 minuta šetao je ostrvom i ubijao. Sandra Smolović bila je tog leta student Međunarodne letnje škole Univerziteta u Oslu.

“Ovaj događaj me je duboko potresao, uznemirio i šokirao, prvenstveno što nisam mogla verovati da se sve to dešava u Norveškoj, jednoj mirnodobskoj zemlji, gde se dodeljuje Nobelova nagrada za mir. Dva dana kasnije prisustvovala sam komemorativnoj šetnji koja je bila posvećena žrtvama nastradalim u ovom teškom terorističkom činu, gde su ljudi pokazali kako se na jedan civilizovan i miroljubiv način može odgovoriti na jedan ovakav gnusan čin“, izjavila je Sandra Smolović za Euronews jutro.

Traume i posle deset godina od zločina

Iako je prošlo deset godina, Brejvikov zločin i dalje je velika kolektivna trauma. Političari se oko mnogih pitanja razilaze, ali postoji univerzalni konsenzus da reakcija policije nije bila dovoljno efikasna i da se masakr na ostrvu Utoja mogao sprečiti.

Dr Dragana Kovačević Bielicki, istraživač nacionalizma i migracija istakla je da misli da se radilo dosta na tome da se razviju bolje procedure i da se priprema za potencijalne buduće terorističke napade dovede na viši nivo. 

“Ideologija koja je tog dana vodila Brejvika, ksenofobija i ekstemizam to je nešto o čemu se konstantno diskutuje i u privatnoj i u javnoj sferi“, kaže dr Kovačević Bielicki.

Norvešku u septembru ove godine očekuju parlamentarni izbori, a Laburistička stranka koja je bila meta Brejvikovog napada nije u vladi već osam godina. Ipak, najveći bol osećaju članovi porodica žrtava i preživeli.  

“Iako naravno većina ljudi ne odobrava Brejvikove ekstremne metode, ipak na neki način deli i podržava ideologiju koja ga je vodila u nekom blažem obliku, tako da ti ljudi koji su preživeli napade doživljavaju onlajn šikaniranje i pretnje, što nam pokazuje da je ekstremizam i dalje živ i zdrav i naročito opasan jer sad ima još veći prostor za rast nego pre deset godina zahvaljujući rastu uticaja i rasprostranjenosti društvenih medija“, objasnila je Dragana Kovačević Bielicki.

Suđenje Andersu Brejviku je trajalo deset nedelja, a završeno je tačno 11 meseci od pokolja. Dobio je 21 godinu zatvora koliko je maksimalna kazna zatvora u Norveškoj. 

 

Komemorativna ceremonija će biti održana ispred nekadašnje kancelarije premijera u Oslu, koja je od napada ostala prazna ruševina zbog nesaglasnosti oko njene obnove. Komemorativnoj ceremoniji će prisustvovati premijer Erna Solberg, preživeli i rodbina žrtava.

Nakon toga će biti održana služba u katedrali u Oslu, na kojoj će govoriti generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je u vreme napada bio premijer.

Na kraju službe, u podne, širom zemlje će pet minuta zvoniti crkvena zvona. Kasnije tokom dana će na ostrvu Utoja biti odata počast žrtvama masakra, a uveče će na ceremonij u Oslu govoriti kralj Harald.

Brejvik (42) služi 21-godišnju kaznu zatvora koja može da bude produžena ako i dalje bude smatran pretnjom za društvo.