Igre 
Ruski gas i nafta i dalje prisutni u Evropi: Kijev preti da će ukinuti tranzit, a da li bi time sebi "pucao u noge"?
Komentari19/08/2023
-15:28
Sankcije koje su zapadne zemlje uvele Moskvi kako bi ograničile njenu sposobnost da finansira rat u Ukrajini, utiču na rusku ekonomiju. Međutim, energetske veze Evrope i Rusije gradile su se decenijama, pa neke države Starog kontinenta i dalje dobar deo svojih energenata dobijaju upravo iz te zemlje.
Dok Ukrajina preti da neće produžiti dogovor o tranzitu ruskog gasa kroz svoju teritoriju nakon njegovog isteka, drugi preostali put, Turski tok, u julu je zabeležio protok od 1,29 milijarde kubnih metara, što je najviše od decembra 2021. godine.
To je i dalje malo u poređenju sa onim kakva je situacija bila pre rata, ali ipak pokazuje da je ruski gas i dalje potreban evropskim zemljama, bar u nekoj meri.
"Pre početka agresije imali smo situaciju u kojoj je u Evropu 30 odsto nafte, i u jednom trenutku blizu 50 odsto gasa, dolazilo iz Rusije. Onda je Evropa krenula sankcijama na Rusiju, pa su naftu mogle da kupuju samo zemlje koje nemaju direktan pristup morima i lukama", kaže za Euronews Srbija energetičar Miloš Zdravković.
"To se odnosilo na Češku, Slovačku, Mađarsku, i zemlje čije su rafinerije tako građene u doba bivšeg istočnog bloka da moraju da kupuju od Rusije vakumsko gasno ulje - tu spadaju Bugarska i Hrvatska. Oni su ostali na ruskoj nafti", dodaje on.
Zdravković, međutim, smatra da je "javna tajna" da i neke druge države, poput Nemačke ili Velike Britanije, zaobilazeći sankcije putem posrednika kao što su Turska, Saudijska Arabija ili Egipat, takođe kupuju ruske energente.
"Ne treba zaboraviti da, na primer, Francuska, Italija i Španija imaju totalno drugačije viđenje sankcione politike. Oni su naterani da ne kupuju, kao i Austrija, gde je Rusija imala veliku infrastrukturu, kao i u Nemačkoj", ističe Zdravković.
Povezane vesti
Isporuke Turskim tokom porasle u julu
Trenutno, ruski gas stiže u Evropu putem dva gasovoda - tu je Turski tok, i tranzit gasa kroz Ukrajinsku teritoriju.
Isporuke preko Turskog toka u jugoistočnu Evropu su porasle u julu, dostigavši rekordni mesečni maksimum od 1,29 milijardi metara kubnih. Najveći protok bio je u 28. nedelji ove godine, sa 324 miliona kubnih metara, prema podacima Brojgela. Protoci preko Turskog toka na ulaznoj tački Strandže 2, na granici Turske i Bugarske, u julu su u proseku iznosili 42 miliona kubnih metara.
Dva glavna korisnika gasa koji se šalje u Evropu Turskim tokom bile su Mađarska i Srbija, prenosi portal "SP Global", dodajući da je ruski Gasprom u aprilu saopštio da će razmotriti dodatnu isporuku gasa Mađarskoj 2023. i mehanizam odloženog plaćanja za sve dodatne isporuke gasa.
Mađarska je u septembru 2021. potpisala ugovor na 15 godina sa Gaspromom, za isporuku 4,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, ali je takođe uvezla dodatne količine ruskog gasa u avgustu, septembru i oktobru prošle godine, povrh ugovorenih količina, kako bi osigurala sigurnost snabdevanja uoči zime.
AP Photo/Lefteris Pitarakis
Ovaj gasovod krenuo je sa radom 2020. godine, a ruski gas Turskim tokom može se isporučivati i u Rumuniju, Grčku, Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.
Mada se radi o rekordnim brojevima, to i dalje nije dovoljno za evropsku privredu koja je u recesiji, kaže Zdravković.
"Zato imate smanjenje industrijske proizvodnje, na primer kod nemačke automobilske industrije. Jednostavno, imate deindustrijalizaciju Evrope i otuda su manje količine gasa. S druge strane, sada se završila zimska sezona i gasna skladišta se pripremaju za punjenje, a prethodna sezona je bila blaga, i gasna skladišta su bila popunjena", objašnjava.
Povezane vesti
Problem sa Evropom i gasom, ističe Zdravković, jeste to što što nema alternativa snabdevanja, dok je naftna infrastruktura mnogo razvijenija.
"Gotovo svaka pomorska zemlja ima lučke i naftne terminale, ali za gas je pitanje da li Evropa može da se u narednih 10-20 godina osloni na neki drugi izvor u dovoljnim količinama", navodi Zdravković.
Tranzit kroz Ukrajinu
Što se tiče tranzita ruskog gasa kroz ukrajinsku teritoriju, tu stvari već stoje malo drugačije. Postoji sporazum prema kom gas od 2019. godine teče kroz Ukrajinu, i taj sporazum traje do 2024, ali je njegova budućnost posle toga upitna.
Povezane vesti
Ove godine, najveći protok bio je u 26. nedelji, sa 271 milion kubnih metara gasa, prema podacima Brugela. Ukrajinski ministar energetike Herman Haluščenko rekao je za list "Politiko" da Kijev ne namerava da produži ovaj dogovor, bez obzira na to što mu od tranzitnih taksi donosi sedam milijardi dolara.
"Verujem da do 2024. godine, Evropi neće uopšte trebati ruski gas. Ako sada profiti od prodaje gasa finansiraju rusku vojnu agresiju na Ukrajinu i Gaspromovu privatnu armiju, onda bi ubuduće trebalo da finansiraju samo ratnu odštetu", rekao je Haluščenko.
Ukrajinski tok čini oko pet odsto ukupnog uvoza gasa Evropske unije, ali je i šef Gasproma Aleksej Milen upozorio da će se izvoz nastaviti ako Ukrajina ne prestane sa pokušajima da zapleni rusku imovinu.
Trenutno, ovaj gasovod nije meta evropskih sankcija, mada Evropska komisija planira da okonča zavisnost zemalja članica od fosilnih goriva Rusije do 2027. godine. Ovo neće biti lako za sve, jer su, na primer, austrijski uvozi ruskog gasa na nivoima od pre rata.
Zdravković navodi da Ukrajina ima velike prihode od ovog tranzita, bez obzira na rat, ali da su se sada mnoge stvari izmenile.
profimedia
"Nekada su 20 odsto ukupnih prihoda bile tranzitne takse na ruski gas, naftu, i ugalj koji su išli preko Ukrajine železnicom i crnomorskim lukama. Sada nemaju više pristup Crnom moru", kaže Zdravković.
Dodaje, međutim, da "Ukrajina živi od strane pomoći i donacija, jer više nema sopstvenu privredu", kao i da smatra kako ukrajinski tranzit više nije toliko važan kao što je bio u prošlosti.
"Transportni sistem kroz Ukrajinu, koji je bio najveći na svetu, projektovan je tako da može 200 milijardi kubika da prenosi. Sada, Rusi su izgradili dva Severna toka, Turski tok, ranije Plavi tok... oni nalaze načine da zaobiđu Ukrajinu". Imate i gasovod kroz Belorusiju, nije Ukrajina tako ključna", kaže Zdravković.
Smatra da ukrajinska infrastruktura "više služi Rusima da ih sutra neko drugi ne bi ucenjivao, kad se sve ovo završi".
"Kao što zemlje koje kupuju traže diversifikaciju snabdevanja, tako rade i one koje prodaju. Rusija se sada više oslanja na azijska tržišta, povlačenje SAD iz Avganistana omogućavaju povezivanje sa Indijom i Pakistanom gde živi najviše ljudi na planeti", kaže Zdravković.
Da li Rusima treba Evropa, i obrnuto?
Ukoliko ukrajinski tranzit zaista u potpunosti stane, isporuka gasa iz Rusije u zemlje EU mogla bi da padne na između 10 i 16 milijardi kubnih metara (45 do 73 odsto trenutnog nivoa), piše u junskoj analizi Kolumbija univerziteta u SAD.
Zdravković smatra da bi u tom slučaju najveći udar bio za Mađarsku, ali dodaje da ona preko Srbije i dalje može da kupuje gas. Ipak, ističe sagovornik Euronews Srbije, to bi bio najveći "pucanj u nogu" same Ukrajine.
Osvrnuvši se na izjavu ukrajinskog ministra o tome da Evropi neće biti neophodan ruski gas, Zdravković kaže da je ovaj energent ipak neophodan za mnoge stvari poput industrije, električne energije i grejanja.
"Ne radi se samo o energetskoj efikasnosti, već o gasifikaciji. Olako se prelazi preko činjenice da je najveća nemačka industrija petrohemijski koncern, koji bukvalno živi od ruske nafte ili gasa, mada je naftu moguće nadomestiti jer ima izgrađenu infrastrukturu. Nemci su u vreme Angele Merkel izgradili najveću termoelektranu, koja ima tri puta veći kapacitet nego sve zatvorene elektrane u Nemačkoj. Njihov problem je što ugalj, na koji bi trebalo da radi, dolazi iz Rusije", kaže Zdravković.
"Nije tako lako zameniti jednu takvu energetsku silu kao Rusiju, a s druge strane nije ruski interes ni da zavisi samo od velikih država na istoku. Želeće da zadrže i tržišta u Evropi, jer su lukrativna, a i da ne bi mogao neko da ih ucenjuje. Mislim da će Rusija i Evropa tu naći zajednički jezik i nastaviti saradnju", zaključuje sagovornik Euronews Srbije.
Preporuka za vas
Komentari (0)