Evropa

Tri godine od izbora u Belorusiji i nasilnog gušenja protesta: Nove sankcije Zapada Minsku dok Lukašenko podržava Putina

Komentari

Autor: Euronews

11/08/2023

-

06:57

Tri godine od izbora u Belorusiji i nasilnog gušenja protesta: Nove sankcije Zapada Minsku dok Lukašenko podržava Putina
Tanjug/AP/Czarek Sokolowski - Copyright Tanjug/AP/Czarek Sokolowski

veličina teksta

Aa Aa

Na stotine iseljenika iz Belorusije prošetalo je nedavno centrom poljske prestonice Varšave čime su obeležili treću godišnjicu neuspešnog pokušaja da skinu s vlasti predsednika Aleksandra Lukašenka. Istog dana zapadne zemlje najavile su nove sankcije protiv Belorusije.

Izbori održani 9. avgusta 2020. godine na kojima je Lukašenko osvojio još jedan, sedmi mandat, izazvale su velike proteste u toj zemlji, a stotine hiljada ljudi na ulicama Minska pobunilo se zbog rezultata koje su smatrali nameštenim. Protesti protiv predsednika koji je na vlasti od 1994. godine nasilno su ugušeni, a stotine ljudi je završilo iza rešetaka, dok su desetine hiljada primorane na izgnanstvo. 

Sjedinjene Američke Države i Kanada sada su najavile nove sankcije Belorusiji, dok je Minsk kritike sa Zapada nazvao "lažnim optužbama". 

"SAD stoje uz hrabre ljude Belorusije"

Iz Vašingtona poručuju da će planirane mere sankcija Belorusiji, ovog puta uključiti aviokompaniju "Belavia" i duvanskog tajkuna bliskog Lukašenku. Osmoro pojedinaca i pet kompanija takođe su sankcionisane, a zabrana izdavanja viza uvedena je za 101 beloruskog zvaničnika.

"Sjedinjene Američke Države i dalje stoje uz hrabre ljude Belorusije, koji žele da žive u zemlji u kojoj vlada zakon, poštovanje ljudskih prava i demokratski izabrana vlada", naveo je u zvaničnom saopštenju američki državni sekretar Entoni Blinken.

Opisujući izbore iz 2020. godine kao "prevarantske", ministarka inostranih poslova Kanade Melani Džoli rekla je da njena zemlja sankcioniše devetoro pojedinaca i sedam kompanija "kao odgovor na ozbiljno i sistematsko kršenje ljudskih prava".

"Počinioci kršenja ljudskih prava ne smeju imati pravo na nekažnjivost", navela je Džoli u saopštenju, dodajući da "podrška Belorusije besramnim postupcima ruskih vlasti neće proći nekažnjeno". 

Ona je istakla da Evropska unija, Velika Britanija i Novi Zeland takođe planiraju novi paket sankcija.

Podeljeno mišljenje u Litvaniji o iseljenicima iz Belorusije

Nakon što su protesti između 2020. i 2021. ugušeni, na stotine hiljada stanovnika Belorusije napustilo je svoju domovinu, suočavajući se sa teškom represijom i napadima. Mnogi su otišli u susedne zemlje Poljsku i Litvaniju, ali je Vilnjus nakon nekog vremena počeo da proteruje neke od njih i pooštrava vizni režim, baš kao i prema Rusima. 

Predstavnici vlasti imaju podeljena mišljenja o beloruskim izgnanicima.

"S jedne strane, Litvanija je svedočila ogromnoj represiji nad civilima u Belorusiji. Ima volju da promoviše demokratiju, pokaže solidarnost i vernost njenim vrednostima", rekao je za Euronews Andrej Vazjanau, predavač na Evropskom univerzitetu humanističkih nauka.

"S druge strane, mi smo mala zemlja i postoji strah od pretnji specijalnih agenata i špijuna, koji bi mogli da se infiltriraju. Druge zemlje u Evropi se ne suočavaju s ovim problemom", objasnio je Vazjanau.

Tanjug/AP/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool

Aleksandar Lukašenko i Vladimir Putin

Belorusija je, kao saveznik Moskve, dozvolila da Rusija koristi njenu teritoriju za invaziju na Ukrajinu 2022. godine, što je donelo dodatne tenzije u odnosima sa zapadnim zemljama.

Nezavisno istraživanje koje je sproveo beloruski sociolog Andrej Vardomatski pokazalo je da je samo 11 posto stanovnika zemlje bilo za to da Belorusija učestvuje u borbama. S druge strane, dve trećine ispitanika je bilo protiv ruske upotrebe njihove teritorije kao baze za izvođenje vojnih operacija u Ukrajini.

"Uprkos protivpravnim sankcijama, zatvaranju vazdušnog prostora i blokadi granica, pritisku na polju informacija i provokacijama pojedinih članica Evropske unije, Belorusija je uspela da održi i ojača svoj status kao država", naveo je beloruski ministar spoljnih poslova u saopštenju. 

On odbacuje tvrdnje "zasnovane na lažnim, nakaradnim optužbama", koje ne mogu "da utiču na put" koji je Minsk odabrao i optužio Evropsku uniju da sprovodi "agresivnu politiku", nakon Lukašenkove pobede 2020.

Šef diplomatije EU Žozep Borelj kritikovao je način na koji je Lukašenkov režim gušio proteste sa "ekstremnom brutalnošću". Takođe je optužio Belorusiju da je postala "pretnja regionalnoj i međunarodnoj sigurnosti" i ruskim "saučesnikom" u napadu na Ukrajinu.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa