Glaz: Minsk će oštro odgovoriti ako EU uvede nove sankcije

Beloruske vlasti spremne su da preduzmu oštre mere ako se Evropska unija pozove na zatvorene konsultacije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o migrantskoj krizi duž zapadne granice zemlje kako bi uvela nove sankcije Minsku, izjavio je danas portparol beloruskog Ministarstva spoljnih poslova Anatolij Glaz.

"Ukoliko se EU pozove na dogadaj kako bi opravdala još jedan paket sankcija, želeo bih da jasno stavim do znanja da je Minsk spreman da preduzme najteže uzvratne mere", istakao je on za TAS S.

Prema Glazu, savršeno je jasno da tenzije na granici između Belorusije i EU ne proističu toliko iz problema koje 3.000 migranata može da stvori, već iz činjenice da "Poljska, Litvanija i Letonija, posebno Poljska, imaju koristi od kriza".

Beloruski ministar odbrane Viktor Krenin je rekao da Belorusija ima vojni potencijal da, ako to bude neophodno, osigura svoju bezbednost uz pomoć Rusije. On je u saopštenju upozorio da su beloruske Oružane snage spremne da "snažno odgovore na bilo koju pretnju", prenosi Tass.

Dodao je da je beloruska vojska uz pomoć Rusije spremna da brani granice Savezne Države Rusije i Belorusije i da rasporedi neophodan broj vojnika u bilo kom pravcu. On je, takođe, pozvao "usijane glave" da ne precenjuju svoje sposobnosti.

"Jezik ultimatuma, pretnji i ucena je neprihvatljiv", istakao je Krenin, dodajući da su pokušaji zastrašivanja i optužbi na račun Belorusije prisiljavaju tu zemlju "da odgovori na adekvatan način".

Estonija, Francuska, Irska, Norveška, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija pokrenule su juče pitanje migrantske krize tokom sastanka petnaestočlanog Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija održanog iza zatvorenih vrata.

Osuđujemo orkestriranu instrumentalizaciju ljudskih bića čije je živote i dobrobit Belorusija dovela u opasnost u političke svrhe, sa ciljem da destabilizuje susedne zemlje i spoljnu granicu Evropske unije i skrene pažnju sa sopstvenih sve većih kršenja ljudskih prava, naveli su oni u saopštenju.

Estonija, Francuska, Irska, Norveška, SAD i Britanija su opisale beloruski pristup kao neprihvatljiv i optužile predsednika Aleksandra Lukašenka da postaje pretnja regionalnoj stabilnosti. te pozvale na snažnu međunarodnu reakciju kojom bi se Belorusija pozvala na odgovornost, a uz obećanje da će razgovarati o daljim merama koje mogu da preduzmu.