Erdogan bacio "pojas za spasavanje" u more problema turske ekonomije: Veće kamate i nova imena na ključnim pozicijama

Turska centralna banka povećala je kamatne stope, signalizirajući pomak ka konvencionalnijim ekonomskim politikama za suprotstavljanje visokoj inflaciji, a nakon kritika da je pristup predsednika Redžepa Tajipa Erdogana pogoršao krizu nastalu zbog životnih troškova.

Turska centralna banka podigla je kamatnu stopu na 17,5 odsto, što je drugo povećanje od marta 2021. i od majskih izbora. Značajan skok dolazi nakon što je Erdgodan imenovao međunarodno priznatog stručnjaka Mehmeta Šimšeka na čelo Ministarstva finansija, dok centralnu banku vodi prva žena na tom položaju Hafize Gaje Erkan.

"Povećanje kamatne stope bilo je očekivano, ali ne u toj visini. Nakon imenovanja, novi ministar finansija rekao je da treba da se vratimo racionalnosti. Pretpostavili smo da taj povratak podrazumeva vraćanje ortodoksnoj politici, a sa skoro 40 odsto inflacije, ako želite da primenite ortodoksnu politiku, morate da imate i čvrstu monetarnu politiku", kaže Selva Demiralp, profesorka ekonomije na Univerzitetu u Istanbulu.

Ekonomisti kažu da je Erdoganova nekonvencionalna ekonomska politika pogoršala ekonomska previranja, što je dovelo do krize valute i troškova života. To je stvorilo poteškoće mnogim domaćinstvima koja se bore da priušte hranu, stanovanje i druge potrepštine.

"Sadašnje kamatna stopa neće biti dovoljna da generiše značajan priliv kapitala, tako da ponuda rezervi verovatno neće porasti dovoljno da neutrališe pritiske na tursku liru. Depresijacija turske lire verovatno će se nastaviti i nakon povećanja kursa, ali će tempo određivati Centralna banka, kao i buduće povećanje kamatnih stopa", pojasnila je Demiralp.

Slabljenje turske lire

Turska lira je oslabila za dodatnih pola procenta prema dolaru zbog nižeg povećanja kursa od očekivanog, a od početka godine ova valuta izgubila je vrednost za čak 30 odsto u odnosu na dolar. 

Ekonomista iz Bodruma Arda Tunka kaže za Euronews Srbija da je mnogo novih propisa uvedeno u Turskoj, te da samo povećanje kamatne stope neće mnogo značiti za tursku ekonomiju.

"Mehanizam monetarne transmisije ne funkcioniše. Sistem kreditiranja ne funkcioniše kako treba zbog tih propisa i zato oni moraju da se izmene, ali u skladu sa povećanjem kamatne stope. Ako neko misli da je jedino rešenje povećanje kamatne stope - onda ništa od toga", rekao je on.

Navodi da Turska mora da se pozabavi bankarskim propisima, kreditima koji su uspostavljeni proteklih godina. 

Smatra da su dve ključne stvari u novoj turskoj vladi - prvo tu je novi ministar finansija, kao i guvernerka centralne banke.

"Guvernerka nije deo vlade, ali centralna banka funkcioniše kao ministarstvo u vladi, nije nezavisna. Na te dve pozicije su došli novi ljudi. Ministar finansija želi da napravi neke promene u ekonomiji, ali da li će moći ako je vlast u rukama jednog čoveka. Njegova vlast je zato pod znakom pitanja", kaže on.

Dodaje i da guvernerka centralne banke nema dovoljno iskustva, da je to posebna oblast ne kao vođenje komercijalne banke, te da će joj biti teško da sprovede promene. 

Tunka: Novi tim neće biti uspešan na kratke staze

"Ona nije ni svesna šta se u Turskoj desilo poslednje dve, tri godine. Tako da novi tim neće biti uspešan na kratke staze", smatra on.

Iako je vlada nova i u Turskoj su nedavno održani izbori, nastavlja Tunka, zbog slabe opozicije vladu niko ne izaziva koliko treba.

"Većina Turaka želi promene u ekonomiji, ali treba da znamo da birači vladajuće stranke nisu sasvim svesni šta se u Turskoj desilo, jer oni su uglavnom iz ruralnih oblasti, a mediji im plasiraju vladin stav", kaže on.

Ekonomska kriza, kako je rekao, najviše se oseća u velikim gradovima Istanbulu i Ankari.

"Iako javnost u Turskoj želi promenu i nekih promena će biti, treba da budemo svesni da promenu neće osetiti najniži slojevi društva", zaključio je on.