Evropa sve bliža "paklenom" rekordu: Kerber još nije dostigao vrhunac, očekuje se čak 48°C

Dok se južna Evropa suočava sa toplotnim talasom Kerber, obeshrabruju vesti da bi on svoj vrhunac mogao da dostigne tek za dve nedelje.

Evropska svemirska agencija (ESA), čiji sateliti prate temperaturu kopna i mora, saopštila je da su Italija, Španija, Francuska, Nemačka i Poljska najviše pogođene toplotnim talasom. Štaviše, veći deo Italije je pod crvenim meteoalarmom jer se strahuje da bi baš ovog leta temperature mogle dostići istorijski rekord.

Stoga ne čudi što je Italijansko meteorološko društvo nazvalo ovaj toplotni talas Kerber, po troglavom psu koji je čuvao podzemni svet u grčkoj mitologiji.

Takođe, zdravstvene vlasti su izdale crveno upozorenje za najmanje deset italijanskih gradova, uključujući Rim, Firencu, Bolonju i Peruđu.

Evropa je u leto 2021. oborila temperaturni rekord kada je u Italiji, odnosno na Siciliji izmereno 48,8 stepeni Celzijusa.

Danas se konkretno očekuje da će temperature dostići 48 stepeni Celzijusa na ostrvima Sicilija i Sardinija, što potencijalno znači da bi Italija danas već mogla oboriti rekord iz 2021, navode iz ESA.

AP Photo/Petros Giannakouris

Vremenska upozorenja su, osim u Italiji, na snazi i na Kanarskim ostrvima, na Kipru i u Grčkoj.

Grčke vlasti danas će na nekoliko sati zatvoriti Akropolj kako bi zaštitile posetioce od toplotnog talasa koji je pogodio Grčku i druge zemlje južne Evrope. Brdo na kojem se nalazi Akropolj biće zatvoreno od podneva do 17 sati po lokalnom vremenu, navele su vlasti, prenosi Rojters. Grčka meteorološka služba saopštila je da će temperature u Atini dostići 41 stepen Celzijusa, ali je kod Akropolja temperatura obično viša nego u ostatku prestonice.

Grčka vlada je takođe naložila obustavu rada između 12 i 17 časova u oblastima gde visoke temperature predstavljaju pretnju po zdravlje.

Inače, u Grčkoj se očekuje da će temperature porasti na 43 stepena Celzijusa, a možda čak i 44 tokom dana vikenda.

Osim toga, kola po jedna kola hitne pomoći parkirana su u blizini glavnih turističkih atrakcija poput Akrpolja u Atini.

Vlada je trakođe zatražila da privatne kompanije dozvole zaposlenima sa zdravstvenim problemima da rade na daljinu.

AP Photo/Petros Karadjias

Temperature bi na Kipru takođe mogle da porastu do 42 stepena, dok se u Srbiji i Rumuniji u ponedeljak očekuje 39 stepeni.

I u Češkoj se u subotu očekuje 36 stepeni, što je znatno iznad proseka od 22 stepena za ovo doba godine.

Zašto je tako vruće u Evropi?

Ekstremne temperature pogodile su Evropu ove godine zbog jačanja efekta El Ninjo - fenomena globalnog klimatskog sistema, dok istovremeno emisije gasova staklene bašte zagrevaju našu klimu.

Međutim, najnovije maksimume pogoršao je anticiklon po imenu Kerber. U pitanju je područje visokog pritiska koje se formiralo u Sahari pre nego što je krenulo preko severne Afrike ka Sredozemnom moru. Međutim, vrhunac Kerbera očekuje se tek za dve nedelje.

I to neće biti kraj vremenskim neprilikama.

Tanjug/AP/Gregorio Borgia

Stari kontinent je zabeleželio najtopliju nedelju u istoriji, pa se jun koji je iza nas smatra najtoplijim u istoriji, prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji (WMO).

Ujedinjenje nacije su upozorile da postoji 90 odsto verovatnoće da se El Ninjo nastaviti do kraja godine umerenom ili većom jačinom.

El Nino je fenomen zagrevanje površinske temperature vode u istočnim i centralnim delovima Tihog okeana i povezan je sa nastankom ekstremnih vremenskih prilika - od tropskih ciklona preko obilnih padavina do jake suše, prenosi Rojters. To bi značilo da se svet suočava sa novim rekordima prosečnih temperatura, što čini toplotne talase i oluje jačima.

Nedavni izveštaj Grinpisa o uticaju klimatskih promena na vreme u Španiji, istakao je hitnu potrebu za smanjenjem emisije gasova staklene bašte koji zagrevaju planetu. Povećanje obnovljivih izvora energije i smanjenje oslanjanja na fosilna goriva su od vitalnog značaja da bi se ispunio ovaj cilj.

Kako ostati bezbedan?

Toplotni talasi su prošlog leta direktno ili indirektno uticali na 61.000 smrtnih slučajeva u Evropi, rezultati su poslednje studije.

Takođe, u drugom kvartalu 2023. godine u Holandiji je umrlo više od 39.000 ljudi, što je 1.900 ili pet odsto više od proseka za taj period. Tokom tri nedelje juna došlo je do povećanog mortaliteta među osobama koje se nalaze na dugotrajnoj nezi i starijim građanima, preneo je NL tajms. To se poklopilo sa toplotnim talasom u zemlji, objavio je Statistički zavod Holandije (CBS).

Tanjug/Zoran Žestić

Najviše su pogođeni stariji ljudi, žene i oni koji žive u mediteranskim zemljama.

Savet stručnjaka savet jeste da se pojača hidracija, i izbegavaju kofein i alkohol. Takođe, treba izbegavati i jaču fizičku aktivnost u najtoplijem delu dana.

I, najvažnije, paziti na znakove toplotnog udara. Simptomi uključuju konfzuju zbog nedostatka protoka krvi u mozgu, crvenilo i suvu kožu, nedostatak znoja, i u najekstremnijim slučajevima otkazivanje organa, konvulzije i napade.