Kobna ruta Mediteranom: Kapetan broda pretrpanog migrantima odbijao pomoć, žene i deca među stotinama nestalih

Smrtonosni brodolom nadomak Peloponeza u Grčkoj u kojem je zvanično poginulo 78 migranata, dok se više stotina vodi kao nestalo, samo je najnoviji slučaj krijumčarenja ljudi spremnih da rizikuju svoje živote kako bi stigli do kontinentalne Evrope. Grčka je proglasila tri dana žalosti.

Lučka policija je nastavila sa potragom za potencijalnim preživelima, ali i identifikovanjem devet trgovaca ljudima koji su se nalazili na brodu, a poreklom su iz Egipta. Prepostavlja se da su se oni među prvima spasili sa broda na kojem se, prema procenama Ministarstva pomorstva, nalazilo više od 400 ljudi, među kojima i 100 dece. Do sada je spaseno 104 ljudi.

Grčka obalska straža je navela da je čamac još od utorka odbijao ponude za pomoć - što obalske straže, što trgovačkih brodova u toj oblasti. U saopštenju se ističe da je kapetan broda "želeo po svaku cenu da nastavi u Italiju".

Tanjug/AP/Hellenic Coast Guard

Međutim, Alarm Phone, mreža aktivista koji vode telefonsku liniju namenjenu brodovima sa migrantima u nevolji, rekla je da su bili u kontaktu sa ljudima za koje veruju da su bili na istom brodu i koji su očajnički tražile pomoć. Putnici su takođe posvedočili da je kapetan na malom čamcu napustio brod pre nego što se on konačno i prevrnuo, prenosi "Proto thema".

U potpalublju uglavnom žene i deca

U međuvremenu, dva plovila obalske straže nastavila su preko noći potragu za nestalim osobama iz olupine ribarskog broda koji je potonuo u međunarodnim vodama, 47 nautičkih milja jugozapadno od Pilosa. Nažalost, potraga je bila bezuspešna. Od jutros se u Kalamati nalazi i operativni centar, pa su i potrage intenzivirane. Tačan broj putnika biće teško utvrditi čak i nakon uzimanja izjava od 104 spasenih migranata.

Prema svedočenjima, žene i deca bili su smešteni u potpalublju gvozdenog ribarskog broda radi zaštite, ali usled brzog prevrtanja broda zbog promene težine, situacija je dobila košmarni oblik.

Do sada nijedna žena ili dete iz ovog dela broda nisu spaseni, niti su pronađena njihova tela. Među njima je, prema informacijama, bilo i osam trudnica.

Tanjug/AP/Thanassis Stavrakis

Obalska straža je locirala devet švercera među 104 spasenih putnika.

"Šverceri se, zbog svojih iskustava, uvek prvi spasu. Počeli smo sa njihovim identifikovanjem", rekao je grčki zvaničnik.

Ignorisali pomoć da ne bi završili u Grčkoj

Mnogi migranti u nameri da zaobiđu Grčku, žele da stignu do Italije, gde mogu lakše da nastave svoje putovanje na sever do porodica i drugih migrantskih zajednica po Evropi.

Da su prihvatili pomoć grčke obalske straže i da su ih spasile grčke vlasti, to znači da bi onda morali da putuju preko Balkana kako bi stigli do zapadne ili severne Evrope. Ruta severno od Italije je bliža i često pristupačnija.

Većina migranata u Grčku prelazi iz Turske ili do obližnjih istočnih grčkih ostrva u malim čamcima ili prelazeći reku Evros, poznatu kao Merič u Turskoj, koja teče duž kopnene granice ove dve zemlje.

Tanjug/AP/Thanassis Stavrakis

Ilegalni prelasci su pak, naglo opali u poslednjih nekoliko godina pošto je Grčka pojačala patrole na moru i podigla graničnu ogradu duž reke Evros. Uprkos tome, zemlja se suočava sa stalnim optužbama migranata, grupa za ljudska prava i turskih zvaničnika da vraća migrante nazad preko granice u Tursku, nezakonito ih sprečavajući da zatraže azil. Atina je to više puta demantovala.

Štaviše, i Alarm Phone je okrivio grčku migracionu politiku za brodolom, rekavši da je Atina postala "štit Evrope" za odvraćanje migracija. Grčka obalska straža branila je svoje akcije, rekavši da je pratila brod čak i nakon što je odbio pomoć, a zatim pokrenula operaciju potrage i spasavanja kada što je čamac prevrnuo i potonuo.

Preko 27.000 nestalih od 2014. godine

Puti od Libije ili Tunisa preko centralnog Mediterana i severa do Evrope je najsmrtonosniji migratorni put na svetu, prema Međunarodnoj organizaciji za migracije pri UN.

Italija inače ove godine beleži ogromnu većinu "neregularnih" dolazaka u Evropu, 55.160. To je više nego dvostruko od 21.884 koliko ih je stiglo u istom periodu 2022. i 16.737 2021. godine. Najviše ljudi je iz Obale Slonovače, Egipta, Gvineje, Pakistana i Bangladeša, podaci su Ministarstva unutrašnjih poslova ove zemlje.

Pored smrtonosne centralnomediteranske rute, zapadnomediteransku rutu koriste migranti koji žele da stignu u Španiju iz Maroka ili Alžira. Istočnomediteransku rutu tradiconalno koriste sirijski, irački, avganistanski i drugi neafrički migranti koji prvo idu u Tursku, a zatim pokušavaju da stignu do Grčke ili drugih evropskih destinacija.

Čak i pre brodoloma u sredu, od početka ove godine poznato je da je najmanje 1.039 ljudi nestalo na prelazima Centralnog Mediterana. Veruje se da je stvarna brojka daleko veća s obzirom na to da neke olupine nikada nisu pronađene. Međunarodna organizacija za migracije je izbrojala više od 27.000 nestalih migranata na Mediteranu od 2014. godine.

Tanjug/AP/Hellenic Coast Guard

Najsmrtonosniji poznati brodolom dogodio se na Mediteranu 18. aprila 2015. godine kada se krcat ribarski čamac sudario kod Libije sa teretnim brodom koji je pokušavao da ga spasi. Preživelo je samo 28 ljudi, a forenzičari koji su radili na identifikaciji mrtvih zaključili su da je 1.100 ljudi izgubilo život.

Dana 3. oktobra 2013. godine, koča sa više od 500 ljudi, od kojih su mnogi iz Eritreje i Etiopije, zapalila se i prevrnula na vidiku nenaseljenog ostrva kod južnog italijanskog ostrva Lampeduza. Preživelo je samo 155, a poginulo 368 ljudi.

Tanjug/AP/Thanassis Stavrakis

Još jedan brodolom dogodio se samo nedelju dana kasnije, 11. oktobra, dalje na moru južno od Lampeduze. Katastrofa je u Italiji postala poznata pod imenom "pokolj dece", jer je od 260 poginulih bilo 60 dece. Italijanski nedeljnik "L'Espresso" objavio je 2017. audio-snimke očajničkih poziva migranata u pomoć, nakon čega su italijanske i malteške vlasti optužene da su odlagale spasavanje.

Migraciona politika podelila EU

Mediteranske zemlje su se godinama žalile da snose sav teret prijema i obrade migranata i dugo tražile da ostale članice EU priskoče u pomoć i prihvate migrante.

Međutim, Poljska, Mađarska i druge istočnoevropske zemlje su više puta odbijale plan EU da podele teret brige o migrantima. Ali posle godina prepirke, lideri EU prošle nedelje rekli su da je došlo do pomaka u pregovorima o novom paktu o migracionim politikama i azilu.

EU i države članice takođe su sklopile sporazume sa mnogim severnoafričkim državama radi poboljšanja kontrole granica i sprečavanja da migrantski brodovi stignu do Evrope. Ali, grupe za ljudska prava, s druge strane, optužile su EU da to često značilo da spasavanje migranata prepuštaju uglavnom libijskoj obalskoj straži, koje su ih vraćale u kampove u kojima su mnogi bili izloženi premlaćivanjima, silovanjima i drugim vrstama zlostavljanja.