Igre 
Svetsko remek-delo "glavobolja" za građane: Zbog radova na bazilici Sagrada Familija, lokalcima preti iseljavanje
Komentari24/05/2023
-08:07
Dugačak red turista stoji oko bazilike Sagrada Familija u Barseloni, remek dela Antonija Gaudija koje je nesvesno postalo sinonim za nedovršene poslove. Tako je gotovo svakog jutra, ali iza tornjeva bazilike od kojih zastaje, ipak ima problema.
Planovi da se izgradi ogromno stepenište koje vodi do nedovršenog glavnog ulaza u baziliku, podrazumevalo bi rušenje tri gradska bloka, što znači da bi oko 1.000 porodica i preduzeća u susedstvu moralo da napusti to mesto.
Ako bi se ovi planovi realizovali, to bi uključivalo rušenje blokova u susednoj Kale Majorki, koji su već opasno blizu bazilike.
Čini se da je fondacija koja kontroliše Sagradu Familiju spremna da nastavi sa planovima, uprkos protivljenju udruženja stanovnika. Konačna odluka ostaje na gradskom veću Barselone.
Salvador Baroso, advokat i predstavnik udruženja onih na koje utiču radovi, preduzima pravne radnje da zaustavi predloženo stepenište.
Baroso tvrdi da stepenište nikada nije bilo u Gaudijevim prvobitnim planovima i da su ga zamislili učenici arhitekte nakon njegove prerane smrti 1926, kada ga je udario tramvaj. Prvobitne planove uništili su anarhisti prilikom izbijanja španskog građanskog rata.
"Ovo nije delo Gaudija, ali će uticati na živote oko 3.000 ljudi koji žive u blizini bazilike. To znači na ljude poput mene, koji žive pored tog mesta 30 ili više godina", rekao je Baroso za Euronews Culture.
Povezane vesti
"Niko ne zna gde će ovaj mač masti. U slučajevima eksproprijacije, jedini koji može da donese odluku je lokalni savet. To bi trebalo da urade brzo, a ne da odvraćaju pogled", dodao je.
Izbori odlažu odluku Grada
Gradsko veće Barselone do sada je oklevalo da donese odluku i, sa lokalnim gradskim izborima 28. maja, možda neće biti voljno da pristane na plan koji uključuje rušenje desetina kuća.
Ada Kolau, levičarska gradonačelnica Barselone, vodila je kampanju da spreči izbacivanje ljudi iz svojih domova pre nego što je preuzela funkciju. Iseljavanje potencijalnih birača neće biti dobro za imidž.
profimedia
"Radimo sa predstavnicima Sagrada Familije, stanovnicima i drugim organizacijama na pronalaženju najboljeg rešenja za završetak radova i potrebe grada", rekao je portparol gradskog veća za Euronews.
Barselona želi da "garantuje pravo na stanovanje i trudi se da ovo pogodi što manje ljudi", dodao je on.
Gradsko veće je saopštilo da želi da poboljša sadržaje za ljude koji žive u neposrednoj okolini bazilike i da smanji negativan uticaj masovnog turizma.
"Želimo da pronađemo najbolje moguće rešenje za složenu situaciju u kojoj postoje legitimni interesi, ali koji su evidentno suprotstavljeni", dodaju oni.
Povezane vesti
Uneskova lista podrazumeva samo deo bazilike koji je završen tokom života arhitekte.
"Posvećeni smo da Gaudijev projekat završimo u potpunosti. Iz tog razloga smo u februaru 2020. stvorili forum za dijalog sa gradskim većem, susedima i drugim zainteresovanim stranama u gradu kako bismo pronašli najbolje rešenje", rekla je portparolka fondacije za Euronews Culture.
Radovi dugi 141 godinu
Otkako je započeta započeli pre 141 godine, Sagrada Familija je postala skoro jednako poznata po beskrajnim radovima na njoj, kao i po veličanstvenoj arhitekturi.
Unutra, svetlost probija kroz plave i crveno-narandžaste vitraže dok posetioci izvijaju vratove da bi pogledali figure uklesane u kulama iznad. Najnoviji datum završetka, 2026. godina, sada izgleda neizvestan nakon kašnjenja izazvanih pandemijom.
Prošle godine baziliku je posetilo 3,7 miliona turista iz celog sveta, što je oko 80 odsto posete od pre pandemije.
Unsplash
Amerikanci čine najveću grupu po stranoj nacionalnosti (13,8 odsto), zatim Francuzi (11,2 odsto) i Italijani (9,4 odsto). Španci čine najveću grupu posetilaca - 17,5 odsto.
U 2022. godini, prihod fondacije iznosio je 100,7 miliona evra, od čega je 53,9 miliona evra iskorišćeno za tekuće građevinske radove. Ostatak novca se ili čuva ili koristi za budući rad ili lokalne projekte.
Prema sporazumu potpisanom između španske vlade i Vatikana 1979. godine, fondacija ne mora da objavljuje račune niti plaća porez. Potrebno je samo da prijavi prihode od suvenirnice, dok se prihod od posetilaca tretira kao donacije.
Komentari (0)