Johanson za Euronews: EU radi na stabilnom rešenju za upravljanje migracijama, ima još koraka ali sam uverena u uspeh

Samo ove godine više od 50.000 ljudi prešlo je opasno putovanje preko Sredozemnog mora da bi došlo do Evropske unije. Upravljanje prijavama za migrante i izbeglice je problem koji se razvlači već godinama. Da li će novi pakt za reformu sistema pomiriti podele među državama članicama? Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson govori o ovome i drugim temama za Euronews u Globalnom razgovoru.

Situacija na Mediteranu je užasna. Ove godine je već poginulo 700 ljudi. Direktor Agencije za migracije Ujedinjenih nacija, Antonio Vitorino, insistira na tome da nedostaju državne inicijative za napore spasavanja na moru. Hoće li biti nove zajedničke misije EU?

"Moram reći da je ono što sada vidimo od italijanske obalske straže zaista impresivno. Spasili su, mislim, već više od 30.000 ljudi ove godine. A imamo i nevladine organizacije, ali u manjoj meri, naravno. Državne inicijative su velike, kada je reč o traganju i spasavanju. Ali pre svega moramo da sprečimo ove opasne odlaske, jer uvek postoji rizik da neko nestane ili izgubi život ako krene na ova opasna putovanja. Zato je toliko važno da postoje preventivne mere u borbi protiv krijumčara ljudi, ali i u nuđenju legalnih puteva, sigurnih puteva ka Evropskoj uniji".

Vidimo da je na kraju Italija glavna tačka dolaska, ona je u prvom planu. Vlada je upravo proglasila vanredno stanje na šest meseci. Videli smo i ministra unutrašnjih poslova Francuske kako kritikuje italijansku vladu, govoreći da nije u stanju da upravlja migracijama. Šta biste rekli na ovo?

"Mislim da je Italija pod velikim pritiskom, i mislim da oni to prilično dobro vode. Vanredno stanje u Italiji je, naravno, nacionalna odluka. Ali, koliko sam shvatila, ovo pomaže Italiji da se izbori sa bržim prijemom, poboljšanjem prihvatnih kapaciteta u zemlji. A to je apsolutno neophodno zbog ogromnog broja dolazaka. Ali važno je reći da Italija ne treba da bude sama. Ovde moramo da podržimo Italiju".

Tunis je trenutno glavna polazna tačka za migrante i izbeglice, kako za njihove državljane tako i za građane drugih afričkih zemalja. Nedavno ste posetili Tunis i razgovarali o tome sa vladom. Koje će mere biti preduzete da se, nekako, zaustavi ovaj tok?

"Sada smo postigli veoma dobar dogovor sa vladom i vlastima Tunisa da produbimo našu saradnju, odnosno da pojačamo podršku zaštiti njihovih granica, kako sa obalskom stražom, tako i na njihovim južnim granicama. To uključuje i pomoć u izgradnji kapaciteta za registraciju i prihvat migranata, ali i za saradnju kada su u pitanju policijske istrage koje se bave krijumčarenjem. Takođe smo dogovorili pravni put, koji se zove 'Partnerstvo za talente', tako da će postojati mogućnosti da Tunižani legalno dođu u Evropsku uniju".

Hajde da pričamo o EU paktu o migracijama i azilu, koji je instrument za promovisanje veće solidarnosti, uključujući preseljenje. U toku su pregovori o zakonodavstvu koje se mora reformisati. Koliko ste uvereni da će sve više zemalja pružiti dobrodošlicu izbeglicama i migrantima, a šta ako ove mere premeštanja i preseljenja postanu obavezujuće, tako da države članice ne mogu da odustanu?

"Radimo zajedno na suzbijanju velikog broja smrtnih slučajeva u centralnom Sredozemnom moru. Dakle, radimo zajedno na rešavanju vanrednih situacija, ali takođe radimo zajedno na pronalaženju dugoročnog zakonodavnog rešenja za stvaranje stabilnog načina upravljanja migracijama, na uredan način. I do sada smo napravili ogroman napredak kada su u pitanju pregovori. Naravno, držimo palčeve. Još uvek ima nekih koraka, ali sam zaista uverena da ćemo uspeti da postignemo kompromis pre kraja ovog zakonodavnog mandata".

Uprkos svim tim naporima za zajednički pristup, vidimo da je, na primer, Savet Evrope nedavno upozorio EU na prakse koje potiskuju migrante i izbeglice bez obrade njihovih zahteva. To je, naravno, protivzakonito po međunarodnom pravu. A i Litvanija je nedavno usvojila zakon koji to traži u vanrednim situacijama. Šta mislite o ovoj odluci?

"U bliskom sam kontaktu sa Litvanijom. Bila sam u Viljnusu, u februaru, da razgovaram direktno sa ministarkom i ona je veoma otvorena da zajedno sa mojim službama istraži ovaj zakon i vidi kakve bi promene bile neophodne da bi se uskladili sa EU. I trenutno smo u tom procesu".

Istovremeno, vidimo da ima mnogo talenata, da bi mnogo ljudi moglo biti korisno u okviru radne snage, ovde u Evropi, bilo u Nemačkoj, ili u Španiji. Razumem da su ove zemlje zainteresovane za neke pilot projekte sa Tunisom, Marokom i drugim zemljama. Kako bi ovo funkcionisalo?

"Radi, radiće veoma dobro. Imamo nedostatak radne snage u skoro svim državama članicama, u skoro svim sektorima, rekala bih. I ovo je zaista zlatna prilika da pronađemo nove odnose sa mnogim našim partnerskim zemljama i investiramo u legalne puteve. Ono što nudimo sa strane Evropske komisije je Partnerstvo za talente, sa kojim takođe možemo podržati, na primer, izgradnju stručnog usavršavanja i kurseva jezika, pre nego što ljudi odu da rade u Evropskoj uniji. I to bi mogla da bude dobitna kombinacija. Na primer, ulaganje u obuku u Tunisu koristilo bi i onima koji bi želeli da ostanu u Tunisu, ali i onima koji će doći na nekoliko godina, ili godinu dana, da rade u državi članici, a onda se možda vrate".

Druga strana medalje je, naravno, vraćanje ljudi koji nemaju pravo na međunarodnu zaštitu kao izbeglice, ali i onih koji nisu aplicirali za ugovor da rade u Evropi na redovan način. Da li se slažete sa strategijama vlada unutar EU koje prete da uskrate pristup trgovini, sporazume o vizama, ili čak da pruže pomoć zemljama koje odbijaju da sarađuju sa ovim povratkom?

"Ljudi se ne mogu vratiti u zemlje u kojima neće biti bezbedni. To je jedno, ali mnogo ljudi bi moglo biti vraćeno u zemlju porekla na bezbedan način. Zato mi zapravo koristimo član 25 Viznog kodeksa, mehanizam kada partnerska zemlja ne sarađuje dobro na readmisiji i povratku. Zatim, sa strane Komisije, mi predlažemo neke vizne mere za tu zemlju i sada možemo videti da mnoge od tih zemalja počinju da potpuno menjaju svoj stav i mnogo bolje sarađuju na readmisiji i povratku. A to će zauzvrat otvoriti više pravnih puteva".