Zlatne zore više nema, ali njeni ostaci su "opasna pretnja": Kako će krajnja desnica uticati na rezultate grčkih izbora

Uoči sutrašnjih parlamentarnih izbora u Grčkoj jedno od pitanja koje je isplivalo na površinu je i porast stranaka ekstremne desnice, za koji Euronews piše da je alarmantan. U poslednjem trenutku je zabranjeno učešće ne izborima stranci "Grci" bivšeg visokopozicioniranog pripadnika neonacističke Zlatne zore, ali i dalje mnogi vide priliku u tom političkom spektru.

Lidere Zlatne zore u Grčkoj sud je osudio na teške zatvorske kazne. Sudije su prihvatile optužbe da je neonacistička organizacija, koja je godinama visoke izborne rezultate, bila ništa manje nego kriminalna banda koja deluje pod okriljem političke stranke. Proslave ispred Apelacionog suda u Atini, međutim, brzo su zamrle.

Štaviše, uoči parlamentarnih izbora koji će se održati sutra, politička scena u ovoj zemlji je više nego ikad polarizovana sa čak nekoliko esktremno desničarskih partija koje pretenduju da uđu u parlament.  

"Pre skoro 10 godina, zloglasne 'jurišne grupe' Zlatne zore, koje su u to vreme dominirale radničkim predgrađem Pireja, ubile su repera i levičarskog aktivistu Pavlosa Fisasa. Bio je to početak kraja za grčke neonaciste, kraj koji je zapečaćen izbornim neuspehom 2019. i odlukom suda nekoliko meseci kasnije. Međutim, ekstremna retorika Zlatne zore, koja je nastala u periodu izbegličke i ekonomske krize, i dalje nailazi na neke koji to odobravaju", kaže Kostas Celos iz Euronewsa.  

U obližnjem gradu Nikei, prethodnih godina je delovala jedna od najozloglašenijih "jurišnih jedinica" Zlatne zore. Danas Zlatna zora ne postoji kao politička partija i nasilni pojedinci nisu prijavljeni u poslednjih nekoliko godina. Međutim, iako su se migracioni tokovi smanjili, ekstremna ideologija traži nove načine izražavanja.

"Inflacija koja raste i stvara poteškoće u svakodnevnom životu ljudi, antiestablišmentska retorika koja je narasla posle železničke nesreće u Tempiju, nesreće za koju je kriv ceo politički spektar s desna na levo i dokazuje da sistem ne radi kako treba, okuplja ovaj krajnje desni deo stanovništva koji želi da se vrati u političku igru", rekao je Jorgos Jokimidis, gradonačelnik Nikeje.

Bivši pripadnik Zlatne zore vodio kampanju iz zatvora

Kako se ispostavilo, neki od vodećih članova Zlatne zore nisu odustali od političkih ambicija. Ilijas Kasidijaris, nekada visoko u redovima Zlatne zore i osuđen za kriminalne aktivnosti organizacije, vodio je kampanju iz zatvora. U poslednjem trenutku je njegovoj partiji "Grci" zabranjen pristup na majskim izborima.

"Iz zatvora je vodio veliku predizbornu kampanju i trebalo bi se zapitati kako mu je dozvoljeno da komunicira, da koristi naloge na društvenim mrežama i da drži govore iz svoje ćelije. On želi da bude "novo lice" krajnje desnice. Naravno, treba napomenuti da je izuzetno važno što je on bio zabranjen na izborima. Iako se to desilo posle mnogo uspona i padova iu poslednjem trenutku, našli su ustavni način da ga zabrane", kaže za Euronews Kostis Papajoanu, direktor nevladine organizacije Signal.

U objašnjenu presude na 400 strana sud je naveo zašto je Kasidijaresu zabranjeno učešće na izborima, prenosi DW. Navodi se da je on proglašen krivim za vođenje kriminalne organizacije. Dodaje se i da je podsticao ljude na nasilje, da je promovisao politiku koja je omalovažavajuća za demokratiju i da je pokušavao da oslabi demokratiju, državne institucije i vladavinu prava. 

Desničarske partiju "niču kao pečurke"

Ono što je zaista važno jeste da problem krajnje desnice u Grčkoj ne samo da nije rešen, već sada prelazi na potpuno novi i teži nivo. Zlatna zora i njeni ogranci nisu pak, jedina ultra-desničarska partija koja pretenduje na parlament. Nestabilnost u izbornim korelacijama stvara i partija Helensko rešenje Kirjakosa Velopulosa.

Euronews piše da je ta partija zamenila Zlatnu zoru u grčkom parlamentu nakon što je ona izgubila sva mesta na izborima 2019. godine. Kako se navodi, nedavne ankete pokazuju da je podrška toj stranci oko 5-6 odsto. 

"Pravi problem je što postoji velika potražnja za krajnje desnim politikama, zato stranke krajnje desnice niču kao pečurke, zato mnogi političari odlučuju da se okrenu krajnje desnoj publici ili usvoje krajnje desničarsku retoriku. Šta god da uradite da ograničite ponudu biće uzaludno, jer će potražnja i dalje biti tamo", rekao je prošlog meseca za LiFO Aristidis Hatzis, profesor filozofije prava i teorije institucija na Univerzitetu u Atini.

Kako bi ekstremna desnica mogla da utiče na rezultate izbora

Potresi izazvani na putu do izbora i aktuelne rasprave stvorile su novi politički ambijent i, u svakom slučaju, izazvale veliku zabrinutost kod birača. Zabrinutost trenutne vlade proteže se čak i do toga da li će više desničarskih partija, poput Helenskog rešenja želeti da izađe na izbore i da li će to umanjiti prednost Micotakisa.

Ako, na primer, dođe do razvoja događaja koji favorizuju ulazak ovakvih partija u parlament, onda Nova demokratija automatski gubi mali procenat koji bi u svakom slučaju bio ključan za drugi krug izbora u julu, navodi grčki CNN.

Micotakis je pak, prošlog meseca rekao da da nije zabrinut zbog porasta desničarskih partija i navodi da je veoma optimističan u pogledu ishoda izbornog rezultata. On je ocenio da će ono što se dešava u partiji Velopulosa uticati na ankete, dok će s druge strane, stranka Janisa Varufakisa i ono što se priča o bankama, valuti i programu "Dimitra“ uplašiti građane i vratiti im sećanje na "dane iz 2015. godine".

Što se tiče druge dve najveće stranke, Sirize i PASOK-a, premijer je svojim kolegama poručio da građani ne vide kako Aleksis Cipras i Nikos Andrulakis mogu da formiraju bilo kakav ozbiljan program u budućnosti.

Strah od alarmantnog porasta ekstremne desnice ipak, ostaje prisutan.

"Porast političke ekstremne desnice je alartmantan, a nedostatak brige vlade postavlja ozbiljna pitanja o njihovoj posvećenosti očuvanju kvaliteta demokratije u Grčkoj u ovom visoko polarizovanom okruženju. Od najveće važnosti je da zemlja pokaže nepokolebljivu odlučnost da iskoreni uticaj neonacizma. Za efikasnu borbu protiv opasne pretnje, nakon majskih izbora mora se uspostaviti sveobuhvatan rigorozan regulatorni okvir, ne ostavljajući mesta za ostatke Zlatne zore i njenog užasnog nasleđa", napisao je u za kolumni za Euronews Jorgos Samaras, asistent profesor na King's koledžu u Londonu.

Više od 9,8 miliona Grka ima pravo da glasa na sutrašnjim opštim izborima za 300 poslanika u jednodomnom parlamentu koji imaju četvorogodišnji mandat. Po prvi put će se sniziti starosna granica za glasanje na 17 godina, a takođe će prvi put grčkim državljanima koji žive u inostranstvu biti dozvoljeno da glasaju u zemlji u kojoj žive.

Biračka mesta, kojih je ukupno oko 22.000, biće otvorena u 7 sati ujutru i ostaće otvorena 12 sati.