Igre 
"Turski Gandi" izlazi na crtu "Sultanu": Koja su glavna pitanja i teme uoči nikad neizvesnijih izbora u Turskoj
Komentari13/05/2023
-21:03
U Turskoj se sutra održavaju parlamentarni i predsednički izbori koji bi, prema prognozama, mogli da budu veoma neizvesni. Ankete pokazuju da je koalicija okupljena oko aktuelnog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana iza opozicionog saveza koji predvodi Kemal Kiličdaroglu. Na konačne rezultate bi moglo da utiče i to što je lider nacionalističke Otadžbinske partije Muharem Indže saopštio da se povlači iz predsedničke trke. Koja su glavna pitanja uoči izbora koji bi bitno mogli da utiču na savremenu Tursku?
"Sultan" naspram "Turskog Gandija": Erdogan i Kiličdaroglu u fokusu
Iako na predsedničkim izborima učestvuje i Sinan Ogan, kog je nominovala Alijansa predaka, izvesno je da će se prava trka voditi između Erdogana i Kiličdaroglua.
Erdogan je dugogodišnji vladar Turske, poznat po vatrenim govorima i islamističkim stavovima, a neretko ga nazivaju “sultanom”. Izraziti je antisekularista i nastavljač osmanlijskog geopolitičkog obrasca. Njegov politički uspon počinje devedesetih godina prošlog veka, kada je bio član Partije blagostanja i Partije vrline, koje su zbog islamističkih stavova zabranjene, a političari takvog miljea bili su na margini turskog društva.
Iako pobornik političkog islama, Erdogan je 1994. postao gradonačelnik Istanbula. Obavljanje ove fukcije prekinula je desetomesečna zatvorska kazna na koju je osuđen 1998. zbog širenja verske mržnje.
Za premijera je izabran 2003. godine i na ovoj poziciji ostao je do 2014. godine, kada je postao predsednik. U njegovom premijerskom mandatu godišnji rast Turske bio je neverovatnih 3,6 odsto. Spoljna politika je takođe doživela zaokret. Turska je pojačala politički uticaj i prisustvo na teritorijama bivšeg Osmanskog carstva, balansirajući između velikih sila.
Prekretnicu u njegovoj karijeri predstavlja pokušaj državnog udara 2016. godine koji je propao, nakon čega je Erdogan krenuo u obračun sa neistomišljenicima. Uvođenjem predsedničkog sistema ukinuo je kabinet premijera i ojačao autokratsku vlast, narušivši sekularne tekovine Ataturka.
S druge strane je Erdoganova sušta suprotnost u javnim nastupima. Kandidat u poodmaklim godinama kojeg smatraju “turskim Gandijem”, i koji se zalaže za demokratizaciju Turske. Predstavnik je najstarije stranke u državi, koju je osnovao otac savremene turske države, Mustafa Kemal Ataturk.
Povezane vesti
Ekonomista Kemal Kiličdaroglu je do ulaska u politiku radio u Ministarstvu finansija, a 1994. jedan finansijski časopis proglasio ga je za birokratu godine. Kao poslanik Republikanske narodne partije gradio je popularnost raspravama sa poslanicima Erdoganove Stranke pravde i razvoja. Predsednik stranke postao je 2010. kada je zahvaljujući seks-skandalu njegovog prethodnika Deniza Bajkala preuzeo upražnjeno mesto.
Međunarodnoj javnosti postao je poznat 2017. kada je išao peške 420 km od Ankare do Istanbula u okviru protestne akcije "Marš pravde" s ciljem da ukaže na sve češće represije Erdoganovog režima.
Kiličdaroglu je poznat kao političar na kojeg je u političkoj istoriji ove zemlje izvršeno najviše fizičkih napada i pokušaja atentata. Do sada je preživeo napad Radničke partije Kurdistana, napad u parlamentu, ali i bombaški napad Islamske države tokom "Marša pravde".
Koji su Erdoganovi aduti?
Ankete u ovom trenutku pokazuju da će trka biti veoma neizvesna. Tursko društvo je izuzetno podeljeno i postoji čitav niz problema koji se vezuju za Erdogana i njegovu partiju, ističe za Euronews Srbija Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Navodi da po određnim istraživanjima javnog mnjenja vodi opozicija, ali da su postojala i neka druga istraživanja koja su davala blagu prednost Erdoganu.
“Postoje naravno i emotivne klackalice kod glasača, ali u svakom slučaju verujem da ćemo videti tesnu trku koja može da ode na bilo koju stranu”, naveo je Vuksanović ističući da je u martu bio u Turskoj i da je se osetila atmosfera paetosti i neizvesnosti koja provejava.
Tanjug/AP/Francisco Seco
Docent na Fakultetu bezbednosti Vladimir Ajzenhamer napominje da obe kampanje počivaju na sumiranju svega onoga što je postignuto ili nije postignuto u protekle dve decenije koliko je Erdgoan na vlasti.
Povezane vesti
“Kada govorimo o ovim izborima i vladajućoj partiji i njenoj koaliciji, ono što im ide u prilog jeste to što je Turska za ove dve decenije postala relevantna država na svetskoj mapi. Postala regionalna sila i pretendent za nešto više od toga. Takođe, na unutrašnjem političkom planu Erdoganova vlast je povratila dignitet onim slojevima turskog društva i onim delovima Turske koji su tradicionalno za vreme kemalista bili zapostavljeni, što zbog svog religijskog uverenja, odnosno što su ostali verni islamu, što zbog toga što se tradicionalni stil življenja nije uklapao u matricu koju je kemalizam promovisao - Turska kao deo Zapada. To je jedan jako bitan segment koji Erdoganove birače drži na okupu”, naveo je Ajzenhamer.
Može li Kiličdaroglu da ujedini liberalne i konzervativne glasače?
Često se govori o tome da Kličdaroglu nije toliko upečatljiv sa stanovišta političkog marketinga, za razliku od harizmatičnog Erdogana koji stalno pokazuje imidž nekog čvrstog i snažnog lidera. Međutim, Vukasnović napominje da mnogi smatraju da je to neophodno da bi se pobedio Erdogan u duboko podeljenom društvu.
I on ističe da postoje oni Turci koji svoj stil života vezuju za Zapad, globalizaciju, liberalizam i sekularizam, naspram verskih konzervativaca koji smatraju da su u decenijama takozvane "kemalističke Turske" bili marginalizovani.
Povezane vesti
"Znači tu podela provejava u Turskoj politici, a na neki način se smatralo da upravo tako jedan lider kao što je Kiličdaroglu zapravo ima šanse da ujedini i liberalne glasače i konzervativnije glasače", rekao je Vuksanović.
AP Photo/Emrah Gurel
Na pitanje koliko u tome može da mu ponogne "velika šestorka" koju čine lideri opozicionih partija koji su ga isturili kao kandidata i među kojima su dva bivša Erdoganova saradnika Ahmed Davatoglu i Meral Akšener, Vuksanović kaže da je postojala potreba za širom koalicijom u kojoj će biti i oni koji su naginjali više konzervativno i oni koji su naginjali malo više liberalno.
"Svi oni iz ovog ili onog razloga - ljuti su na Erdogana", napomenuo je i pdsetio da je Indže odustao od kandidature, što bi mogao da bude još jedan vetar u leđa opozicionom kandidatu.
Glavne teme: Inflacija i zemljotres
Uoči same izborne trke Erdogan je doneo ekonomske mere među kojima je povećanje plata u javnom sektoru za 45 odsto. Međutim, Vuksanović smatra da su te mere "kozmetičk", ali da je sigurno da će dve unutrašnje teme dominirati izborima i da će imati uticaj na ishod.
"Prvo je pitanje inflacije - Turska se suočava sa inflacijom još od 2018. godine kada je tadašnja Trampova administracija udarila Tursku sa finansijskim restriktivnim merama, Erdogdan je to naravno ohrabrivao govoreći da visoke kamatne stope nisu u skladu sa inflacijom i samim tim turska centralna banka nije udarala visoke kamatne stope prilikom štampanja turske lire u nadi Erdoganove vlade da će time da podstaknu u Turskoj tzv. kineski model - model ekonomije koji se bazira na izvozu i model ekonomije gde će turske građevisnke firme bolje da rade i da pumpaju BDP", rekao je on.
Međutim, kaže da se ispostavilo da niske kamatne stope nisu ohrabrile kineski model u Turskoj ali su itekako dovele do ozbiljne inflacije.
Vuksanović napominje da je druga tema koja će da provejava pitanje zemljotresa. "Osetio se ogromni emotivni šok tamo kada ste u Turskoj, svaki sagovornik, iako npr. nije izgubio nikoga u zemljotresu, sigurno poznaje nekoga ko je izgubio nekoga u tom potresu. Dakle, efekat ovog zemljotresa po društvo se oseća naširoko i broj žrtava je veliki", naveo je.
profimedia
Ističe da postoji niz faktora koji su proizveli nezadovoljstvo, kao što je to da su mnoge od oštećenih zgrada radile firme koje su u vlasništvu Erdoganovih saveznika.
"Imali smo isto tako činjenicu da postoji ozbiljna sumnja u tačnost podataka o broju poginulih u ovom zemljotresu, kao i vera da se to zataškava od strane vlade", rekao je Vuksanović.
Vladimir Ajzenhamer ističe da opoziciji ide u prilog teška ekonomska situacija, inflacija i odliv mozgova, ali ne smatra da će pitanje zemljotresa biti presudno jer veruje da je rano govoriti o tome da li su se posledice sumirale na pravi način.
"Potrebno je još vremena. Negde oko 16 odsto turskog stanovništva je pogođeno time, još je rano da to postane relevantna varijabla", naveo je.
Na pitanje da li će Erdogan mirno da preda vlast ukoliko izgubi na izborima, docent na Fakultetu bezbednosti je podsetio na izbore u Istanbulu 2019. godine.
"Poništio je izbore pa je onda platio još veću cenu, jer je Ekrem Imamoglu odneo još ubedljiviju pobedu. Tada su ga birači kaznili i tek tada je kapitulirao. Ovog puta ja isprva očekujem nešto slično. Erdogan je poznat da koristi tvrde mehanizme ali i dalje u skladu sa turskim pravom. Pogledajte kako je Imamoglua odveo iz izborne trke tako što ga je odveo pred sud, onda ga je osudio na dve godine zatvora, naravno sad je pred apelacijom", rekao je Ajzenhamer i napomenuo da nije izvesno šta bi se dogodilo u slučaju njegovog izbornog poraza, uz ocenu da je svaki scenario moguć.
Preporuka za vas
Komentari (0)