Kako bi ishod izbora u Turskoj mogao da utiče na veze sa EU, Rusijom i Grčkom

Turska je zvanično kandidat za EU, ali su pregovori o pridruživanju zamrznuti još od 2018. godine zbog nazadovanja u vladavini prava i zabrinutosti oko demokratskih vrednosti.

Turski birači će u nedelju izaći na birališta da glasaju za svog sledećeg predsednika, a upravo to većina vidi kao najozbiljniji izazov za Redžepa Tajipa Erdogana, još od njegovog dolaska na vlast pre 20 godina.

Kemal Kiličdaroglu, kandidat kojeg je izabrala ujedinjena opozicija, trenutno vodi u anketama i rekao je da će pokušati da povrati poverenje sa EU i Zapadom koje je trenutno na istorijskom minimumu.

EU je zamrzla pristupne pregovore Turskoj 2018. godine kao odgovor na pogoršanje situacije u demokratiji. Lideri EU naveli su u zaključcima samita u junu 2018. da se Turska "udaljavala sve više od EU" i izrazili zabrinutost zbog njenog "nazadovanja u pogledu vladavine prava i osnovnih prava".

Oni su takođe naveli da su pregovori o pristupanju Turske "faktički stali" i da se "ne mogu razmatrati dalja poglavlja za otvaranje ili zatvaranje".

Pomorske operacije Ankare u blizini grčkih ostrva i Kipra od tada su dodatno pojačale tenzije, a učešće Turske u libijskim i sirijskim sukobima navelo je mnoge Evropljane da njenu politiku na Bliskom Istoku vide kao destabilizujuću.

Ako pobedi opozicija šta se dešava...

...sa pregovorima sa EU

Malo je verovatno da će ishod izbora dovesti do nastavka pregovora sa EU, smatraju analitičari. Ipak, napredak bi mogao da bude postignut u nekim oblastima, ukoliko nova vlada u Turskoj promeni kurs.

"Sada smo na veoma važnoj raskrsnici, u istorijskom trenutku kada će se odlučiti da li će razvoj i dalje biti problematičan za demokratiju, za vladavinu prava, ali i da li će se nastaviti agresivnost prema susedima i članicama EU, kao što su Grčka i Kipar", rekao je za Euronews Sergej Lagodinski, predsedavajući delegacije EU i Turske u Evropskom parlamentu.

"Doći ćemo u fazu u kojoj će podela između Turske i EU biti nepovratna. Kakve god političke odluke bile nakon izbora, ako bi one išle ka otvaranju zemlje demokratiji i vladavini prava, ako ćemo videti reforme u pravosudnom sistemu, nešto na šta već dugo pozivamo, onda bi trebalo da počnemo da pričamo, na primer, o ažuriranju carinske unije, liberalizaciji viznog režima. Možemo da razgovaramo u slučaju takvih reformi", dodao je Lagodinski.

Pobeda opozicije bi značila priliku za obnovu odnosa između EU i Turske zbog obećanja datih u kampanji o vladavini prava i individualnim slobodama, rekla je za Euronews Ilke Tojgur, profesorka evropske geopolitike na Univerzitetu Karlos III u Madridu.

"Drugo, opozicija tvrdi da će povratiti zapadnu orijentaciju Turske. I treće, i mislim da je to veoma važno za turske odnose, oni će početi da igraju konstruktivnu ulogu u regionalnim poslovima, u široj Evropi i u multilateralnom smislu", dodala je.

.... sa Rusijom

To bi takođe moglo imati reprekusije na stav zemlje prema Rusiji.

Odnosi Ankare sa saveznicima iz NATO-a su se pogoršali u poslednjih nekoliko godina, delom zbog tenzija oko sve čvršćih veza Turske sa Rusijom.

Erdogan je sproveo diplomatski "akt balansiranja" otkako je Rusija napala Ukrajinu, suprotstavljajući se zapadnim sankcijama Rusiji i održavajući bliske veze sa Moskvom, dok je istovremeno slao dronove u Kijev.

"Ruska politika će biti dugoročno ili srednjoročno do dugoročno pitanje za Tursku jer tamo postoji narativ da su odnosi između Rusije i Turske relativno dobri. A tu je i energetska zavisnost, nuklearna zavisnost i ekonomska zavisnost između Turske i Rusije u ovom trenutku", rekla je Tojgur.

"Promena ove dinamike preko noći neće biti laka ni za jednu vladu, čak i ako je ovo opoziciona vlast", dodala je ona, napominjući međutim da će opozicija, ako bude na vlasti "biti osetljivija na brige Zapada oko Rusije, na primer, kada je u pitanju Turska koja pomaže Rusiji da izbegne sankcije Zapada".

Mark Pjerini, bivši ambasador EU u Turskoj, takođe se slaže da neke stvari neće biti lako promeniti bez obzira na pobednika izbora.

"Neke od karakteristika današnje Turske, posebno činjenica da je povećala svoju vojnu moć, to se neće smanjiti. Ima tu više političkog uticaja koji će možda ostati. A takođe imate i činjenicu da je nuklearna elektrana koja je izgrađena u vlasništvu Rusije. Još nije na mreži, ali će uskoro biti. To neće nestati. Dakle, ko god dođe na vlast, moraćemo da uzmemo u obzir ove stvari", rekao je on za Euronews.

... sa tenzijama u istočnom Mediteranu

Odnosi sa Grčkom i Kiprom takođe su dostigli svoju najgoru tačku u poslednjih nekoliko decenijaa jer je Erdogan u poslednjih godina slao prikrivene pretnje da će izvršiti invaziju na svog suseda i članicu NATO-a dok je, s druge strane, dijalog između Kipra i Turske i kiparskih Turaka zamrznut već šest godina.

Novoizabrani predsednik Kipra Nikos Hristodulides rekao je u martu u intervjuu za Euronews da će turski izbori biti šansa za oživljavanje dijaloga.

"Pitanja su teška. Niko ne očekuje da se dese čuda preko noći", prokomentarisao je Pjerini i nastavio:

"Ali očekivao bih da se vrate nekoj vrsti profesionalnog dijaloga, umesto da razmenjuju pretnje i redizajniraju sve svoje morske granice. Isto važi i za Grčku"

Ipak, ko god da pobedi na izborima neće moći lako da reši ova pitanja, rekla je Tojgur.

"O odnosima Turske (sa EU) ne može se razgovarati odvojeno od odnosa Turske sa Kiprom i Grčkom jer su one članice EU i izuzetno su važne kada je u pitanju donošenje odluka. Tako da lično mislim da će biti otpora i na ovim prostorima. Jasno je da će nacionalni interesi i na jednoj, i na drugoj strani ostati isti, ne samo na turskoj, već i na kiparskoj i na grčkoj strani. Ali, ako postoji plodniji odnos i razmišljanje o mestu Turske u regionu i široj Evropi, mislim da bi moglo doći do poboljšanja čak i u ovim veoma komplikovanim odnosima", rekla je ona.

Šta se dešava ako Erdogan pobedi?

I Tojgur i Pjerini se slažu da je malo verovatno da će turski lider promeniti svoju unutrašnju i spoljnu politiku ako ostane na vlasti.

Ustvari, tvrdi Tojgur, njegova pobeda bi mogla da ga natera da se dodatno zaoštri "zato što koalicija sa kojom je njegova partija u dobrim odnosima na ovim izborima predstavlja još desnije krilo". "Tako da bih čak očekivala i zastrašujuće stavove kada su u pitanju demorkatija i spoljna politika"

Pjerini je dodao da "ne postoji primer u savremenoj istoriji da se institucionalizovana autokratija iznenada transformiše čudom u dinamičnu demokratiju".

"Tako nešto jednostavno ne postoji", zaključio je on.