Pred Grčkom parlamentarni izbori, nema ubedljivih favorita

Grčku 21. maja očekuju parlamentarni izbori, a prvi put u proteklih nekoliko izbornih ciklusa ankete ne pokazuju da bi bilo koja stranka trenutno mogla odneti uverljivu pobedu i samostalno formirati vladu. Pri tome, poslednjih nekoliko sedmica se beleži trend rasta rejtinga premijera Kirjakosa Micotakisa i njegove Nove demokratije, prenosi Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane.

Na sledećim izborima snage će odmeriti veće stranke, a uz Novu demokratiju to su SIRIZA (Partija radikalne levice – Progresivni savez) nekadašnjeg premijera Aleksisa Ciprasa, koja je trenutno druga najveća stranka u Grčkoj i socijalistički PASOK, kao i manje stranke, gde spadaju Komunistička partija Grčke (KKE), levo orijentisana MeRa25 Janisa Varufakisa i krajnje desničarska Eljiniki Lisi (Grčko rešenje), piše u autorskom tekstu za IFIMES Tomi Dimitrovski, bivši makedonski ambasador u Sloveniji i bivši generalni konzul u Solunu.

Ostale stranke u Grčkoj imaju niži rejting i teško da će preći izborni cenzus od tri odsto, dodaje se u tekstu.

Na drastičan pad rejtinga Micotakisove vlade uticala je železnička tragedija u februaru ove godine, u kojoj je izgubljeno 57 života, među kojima su mnogi studenti, za koju niko nije odgovarao. Takođe, tu je i afera sa prisluškivanjem predsednika PASOK-a Nikosa Andrulakisa, koja je izbila u leto 2022. godine.

Služba za obezbeđivanje tajnosti komunikacija (ADAE) u Grčkoj, nakon prethodnog izveštaja Službe za sigurnost komunikacija Evropskog parlamenta, otkrila je da je grčka služba sigurnosti EIP zapravo prisluškivala Andrulakisov telefon.

Ovo se završilo podnošenjem ostavke direktora sllužbe EIP-a i Micotakisovog šefa kabineta, no ostala je dilema da li je Micotakis bio obavešten o ovoj delikatnoj aktivnosti EIP-a, napominje Dimitrovski.

Micotakis sa najvećim ličnim rejtingom, iza njega Aleksis Cipras

Micotakis ima najveći lični rejting kao kandidat za sledećeg premijera (37 odsto), a sledeći na lestvici je Cipras sa rejtingom od 21 odsto.

Trenutni rejting Nove demokratije dostiže i do 33 odsto, ali agencije u svojim analizama tradicionalno mere i parametar "procena glasova", koji za Novu demokratiju dostiže i do 36,9%. Treba im oko 38 odsto da formiraju vladu. Ali ne sa sadašnjim, već po izbornom modelu sa povećanim bonusom za dodatne poslanike. 

Ovu činjenicu treba uzeti u obzir jer je moguće da će zemlja izaći na nove naknadne izbore početkom jula, ako nakon ovih izbora niko ne formira vladu. Nova demokratija je očigledno preživela pad rejtinga nakon tragedije u Tembi. SIRIZA ima niži rejting od Nove demokratije za oko 6 odsto (oko 27 odsto rejtinga). Slede socijalisti PASOK (oko 10 odsto rejtinga), a iza njih je KKE (oko 7 odsto rejtinga). Stranke MeRa25 i Elliniki Lisi su nešto iznad izbornog cenzusa od 3 odsto za ulazak u parlament.

Tanjug/AP/Yorgos Karahalis

"Po prvi put u proteklih nekoliko izbornih ciklusa, ankete ne pokazuju da bi bilo koja stranka trenutno mogla odnijeti uverljivu pobjedu, a uz to i samostalno formirati vladu. Sve to komplikuje sadašnji izborni model. Koalicije u Grčkoj nisu u modi, ali nisu ni nemoguće. Eventualni naknadni izbori prema starom-novom prilagođenom modelu bonusa za poslanike dali bi prednost najvećoj stranci", zaključuje Dimitrovski.

Parlament Grčke ima 300 poslanika, što znači da je za formiranje vlade potrebna podrška 151 poslanika. Izborni zakon u Grčkoj ima svoju specifičnu karakteristiku koja se zove "pojačana proporcionalna zastupljenost" po kojem stranka koja osvoji najviše poslanika dobija dodatni broj (bonus) poslanika.

To je učinjeno kako bi se pobedničkoj stranci olakšalo samostalno formiranje vlade, bez koalicionih partnera. Ovaj model je generalno dobro funkcionisao, dajući zemlji stabilnu parlamentarnu većinu.

Novi izborni model

Izbori 21. maja biće održani po novom izbornom modelu, ali samo ovaj put. To je usvojila 2016. godine levičarska vlada predvođena Ciprasom. Ali, prema grčkom kodeksu, izglasani zakonski amandmani važe sa zakašnjenjem, za naredni izborni ciklus. To je učinjeno kako bi se smanjila mogućnost uticaja aktuelne vlasti na naredne izbore.

Izbori 2019. godine održani su po starom izbornom zakonu. Izborni model (usvojen 2016. godine), prema kojem će se ovi izbori održati 21. maja, je bez dodatnog bonusa za poslanike, odnosno baziran je na proporcionalnom izbornom modelu. 

Ali sadašnja Micotakisova vlada vratila je stari izborni zakon 2020. uz manje izmene. To znači da će naredni izbori održati (kad god se održe nakon 21. maja) po tradicionalnom modelu sa nešto izmenjenim sistemom povećanja poslaničkog bonusa pobedniku, napominje Dimitrovski. 

Nema sumnje da će predsednica Grčke Katerina Sakelaropulu prvo mandat za sastavljanje vlade dodeliti Micotakisu kako bi on pokušao da formira vladu. Ali Nova demokratija neće moći sama da formira vladu. Jedina desno orijentisana stranka je Helensko rešenje, ali ni tada sa njom zajedno nemaju 151 glas.

Postoje dve opcije: jedna opcija je da Mitcotakis vrati svoj mandat i da se nada novim izborima i pokuša agresivnom kampanjom da poveća rejting na najmanje 38 odsto. Naredni izbori bi se najverovatnije održali početkom jula pre početka glavne turističke sezone. Micotakisu odgovara da manje stranke ne pređu izborni cenzus od 3 odsto i tako dobije veći broj bonus poslanika. Ako Nova demokratija tada osvoji preko 38 odsto glasova, moći će samostalno formirati vladu.

Druga opcija za Micotakisa je, da ponudi PASOK-u da formira koalicionu vladu, ali nekako, smatra Dimitrovski, u ovom trenutku za to nema velikog entuzijazma. Saradnja Nove demokratije sa SIRIZOM ne dolazi u obzir.

"Ako Micotakis vrati svoj mandat, Cipras će pokušati da formira vladu. Ali šanse za formiranje vlade od levo orijentisanih partija (SIRIZA, PASOK i MeRa25) su male. A ta mogućnost nije ni popularna", navodi Dimitrovski.

Levo orijentisane stranke strahuju da će ovakvim korakom prouzrokovati revolt među biračima, s obzirom na to da do sada u Grčkoj nema takve prakse. A u Grčkoj niko nije spreman da zaboravi apokaliptični plan Varufakisa, da uspostavi novi platni sistem u zemlji. KKE odbija bilo kakvu saradnju.

"Andrulakis je nedavno u svom intervjuu spomenuo, da čak i ako se u budućnosti formira koaliciona vlada, Micotakis ne može biti premijer. Andrulakis aludira na afere prisluškivanja i železničku tragediju u Tembi. Micotakis se naravno ne slaže sa ovim, s obzirom da uživa najveću podršku među političarima", primećuje Dimitrovski.