Ultradesničarske partije "niču kao pečurke": Ozloglašena Zlatna zora se pomalja pred izbore u Grčkoj
Komentari30/04/2023
-21:00
Parlamentarni izbori u Grčkoj održaće se 21. maja, a trenutni premijer Kirjakos Micotakis kaže da želi listu koja će sprovoditi dalje reforme nakon četiri godine provedene na čelu države. Istovremeno, politička scena u ovoj zemlji je više nego ikad polarizovana sa čak nekoliko ekstremno desničarskih partija koje pretenduju da uđu u parlament.
Smrtonosna železnička nesreća u februaru, kao i rastuća inflacija zbog koje su mnogi Grci u finansijskim problemima, toliko da je država morala da reaguje i subvencioniše plaćanje računa za struju, izazvali su gnev javnosti i potpomogli narušavanju reputacije vladajuće stranke Nova demokratija, a u korist opozicione levičarske partije Siriza.
Malo je verovatno da će glasanje u maju doneti jasnog pobednika, a više da će postaviti teren za dugotrajno političko manevrisanje i drugi krug izbora.
"Zemlji i njenim građanima su potrebni jasni horizonti... Nacionalni izbori će biti održani na kraju četvorogodišnjeg mandata, na to sam se obavezao otpočetka", rekao je Micotakis, čiji mandat ističe u julu.
Penal kojem se Nova demokratija nije nadala
Železnička nesreća na relaciji Atina-Solun, u kojoj je poginulo 57 ljudi dovela je do protesta nezadovoljnih građana, mahom studenata i sindikata prvenstveno zbog bezbednosnih nedostataka nedovoljno finansirane i loše održavane mreže železnica. Micotakis je priznao da je "bolno i traumatično" iskustvo sudara vozova istaklo nedostatke koje država još ima.
"Preokretanje svega ovoga je jasan prioritet za budućnost", rekao je tom prilikom grčki premijer.
Analitičari kažu da je upravo ova katastrofalna nesreća preokrenula percepciju o Micotakisovoj vladi koja se neprestano hvalila time da je reformisala Grčku.
"Gnev javnosti i negativne emocije su se umnožili i pogodili glavni narativ ove vlade, a to je da je promenila Grčku. Ključno je videti da li će glasovi onih koji su protestovali preovladati ili pak, vladin narativ o stabilnosti", rekao je za Rojters Kostas Panajopulos iz agencije za ispitivanje javnog mnjenja Alco.
Iz Sirize kažu da su otvoreni za učešće u koalicionoj vladi, a isto tvrde iz socijalističkog PASOK-a, ali samo pod uslovom da ni Micotakis ni Cipras ne budu na mestu premijera.
"Sadašnja administracija je posmatrala povećanje društvene nejednakosti, podrivanje vladavine prava i korupciju", rekao je lider PASOK-a Nikos Andrulakis.
Na dan kada je Micotakis raspisao parlamentarne izbore, Andrulakis je to prokomentarisao rečima: "Danas je najavio kraj svog neuspeha vlade".
A još jedan skandal koji PASOK vešto koristi da diskredituje sadašnjeg premijera Micotakisa jeste i sporno prisluškivanje telefona Nikosa Andrulakisa od strane Nacionalne obaveštajne službe (EYP). Micotakis se na optužbe iz PASOK-a za prisluškivanje političkog protivnika branio rečima da "nije bio obavešten o tome", kao i da se radi o činu koji je bio "dozvoljen, ali politički neprihvatljiv". Istovremeno je obećao istragu i odmah smenio svoju "desnu ruku", generalnog sekretara vlade Grigorisa Dimitrijadisa i šefa Nacionalne obaveštajne službe Panajotisa Kondoleondosa.
Veliki "comeback" desničara
Budući da je najpoznatija neonacistička partija Zlatna zora proglašena kriminalnom organizacijom, po novom zakonu, koji je u grčkom parlamentu usvojen u februaru, njima je zabranjeno da učestvuju na nacionalnim izborima.
Međutim, ultradesničarska Nacionalna partija - Grci koju je osnovao zatvorenik Ilijas Kasidijaris, inače ključna figura nekadašnje Zlatne zore, pokušava da zaobiđe ovaj zakon kojim se kriminalnim organizacijama zabranjuje učešće na izborima, i kandiduje se. Slučaj je trenutno u rukama grčkog pravosuđa.
Premda su lideri Zlatne zore zatvoreni pre nekoliko godina i optuženi za nasilje, kriminalne aktivnosti i nedolično ponašanje, prvostepeno osuđeni Kasidijaris je nastavio da širi nacionalističku propagandu iz zatvora. Tako on, iako je u zatvoru, zadržava pravo da bude izabran za člana stranke, ali ne i za njenog lidera zbog čega je nedavno predao predsedavanje bivšem zameniku tužioca Anastasiosu Kanelopulosu.
Vrhovni sud će odlučiti da li lider stranke ima skrivene veze sa kriminalnim organizacijama.
"Uprkos naporima grčke vlade da spreči stranku Grci da učestvuju na predstojećim izborima, svi njihovi pokušaji su se pokazali krajnje neefikasnim. To je zbog činjenice da su tri zakonska amandmana posebno osmišljena da ciljaju na Kasidijarisa, a ne da razmatraju mogućnost spajanja njegove stranke sa drugim političkim subjektima kako bi legalno učestvovali na izborima", piše u kolumni za Euronews Jorgos Samaras, asistent profesor na King's koledžu u Londonu.
Međutim, to nije jedina ultra-desničarska partija koja pretenduje na parlament. Brine pak, i što nestabilnost u izbornim korelacijama stvaraju partije Helensko rešenje Kirjakosa Velopulosa i Mera25 Janisa Varufakisa, bivšeg ministra finansija.
"Pravi problem je što postoji velika potražnja za krajnje desnim politikama, zato stranke krajnje desnice niču kao pečurke, zato mnogi političari odlučuju da se okrenu krajnje desnoj publici ili usvoje krajnje desničarsku retoriku. Šta god da uradite da ograničite ponudu biće uzaludno, jer će potražnja i dalje biti tamo", rekao je za LiFO Aristidis Hatzis, profesor filozofije prava i teorije institucija na Univerzitetu u Atini.
S jedne strane je Velopulos koji se neposredno pred izbore suočava sa krizom sa svojim bivšim poslanicima, a sa druge MeRA25 sa refencama na program "Dimitra" u kojem se insistira da se "raskine" sa Briselom, ali i bankama - sve to dovodi do političkog sukoba između vlasti i zvanične opozicije.
Inače, do sledeće subote sve stranke koje će učestvovati na izborima 21. maja moraće da dostave konačne liste svih kandidata, koje će Vrhovni sud morati da proglasi "legitimnim".
Upravo ti procesi u pozadini oslikavaju desničarske namere pojedinih stranaka koje pokušavaju da nađu zajednički tempo da izađu na izbore i, ako uspeju, pređu cenzus od 3 odsto. I upravo taj nedostatak zajedničkih imenilaca "pali vatru" u raspravama o izbornim partnerstvima i stvara konfrontacije koje dovode u ćorsokak.
Premijer je oštro reagovao optužujući Aleksisa Ciprasa da traži saradnju sa Varufakisom, koji, kako je rekao, želi da "digne u vazduh" banke.
Strah od ekstremne desnice
Potresi izazvani na putu do izbora i rasprave koje ostaju otvorene i naredni dan stvaraju novi politički ambijent i, u svakom slučaju, veliku zabrinutost kod birača. Zabrinutost trenutne vlade proteže se čak i do toga da li će više desničarskih partija, poput Helenskog rešenja želeti da izađe na izbore i da li će to umanjiti prednost Micotakisa.
Ako, na primer, dođe do razvoja događaja koji favorizuju ulazak ovakvih partija u parlament, onda Nova demokratija automatski gubi mali procenat koji bi u svakom slučaju bio ključan za drugi krug izbora u julu, navodi grčki CNN.
Micotakis pak, kaže da nije zabrinut zbog porasta desničarskih partija i navodi da je veoma optimističan u pogledu ishoda izbornog rezultata.
On ocenjuje da će ono što se dešava u partiji Velopulosa uticati na ankete, dok će stranka Varufakisa i ono što se priča o bankama, valuti i programu "Dimitra“ uplašiti građane i vratiti im sećanje na "dane iz 2015. godine".
Što se tiče druge dve najveće stranke, Sirize i PASOK-a, premijer svojim kolegama poručuje da građani ne vide kako Aleksis Cipras i Nikos Andrulakis mogu da formiraju bilo kakav ozbiljan program u budućnosti.
Strah od alarmantnog porasta ekstremne desnice pak, ostaje.
"Porast političke ekstremne desnice je alartmantan, a nedostatak brige vlade postavlja ozbiljna pitanja o njihovoj posvećenosti očuvanju kvaliteta demokratije u Grčkoj u ovom visoko polarizovanom okruženju. Od najveće važnosti je da zemlja pokaže nepokolebljivu odlučnost da iskoreni uticaj neonacizma. Za efikasnu borbu protiv opasne pretnje, nakon majskih izbora mora se uspostaviti sveobuhvatan rigorozan regulatorni okvir, ne ostavljajući mesta za ostatke Zlatne zore i njenog užasnog nasleđa", zaključuje Samaras u svojoj kolumni.
Komentari (0)