Poljoprivrednik iz Velike Britanije zbog "ekološkog vandalizma" osuđen na zatvorsku kaznu i 655 hiljada funti

Britanski poljoprivredni proizvođač Džon Prajs koji je uništio staništa vidri, vodenjaka i pastrmke, nezakonito uklonio drveće i uništio korito i obale na zaštićenom delu reke Lug u Herefordširu, dok je prokopavao plovni put, osuđen je na godinu dana zatvora, a moraće da plati i 655.000 funti (oko 740 hiljada evra) za obnovu narušenog područja.

Koristeći kopače i buldožere, Džon Prajs je prema rečima sudije, izvršio "ekološki vandalizam u industrijskim razmerama“ pričinivši štetu od stotine hiljada funti, piše Independent.

Kako navodi britanski list, Prajs (68), čija imovina vredi oko 25 miliona funti, pored odštete koju će morati da plati za obnovu reke u Kingslendu, dužan je da nadoknati i troškove krivičnog postupka u iznosu od 600.000 funti (oko 680 hiljada evra), a izrečena mu je zabrana da bude direktor kompanije na tri godine. 

Prajs je izjavio da je "pomagao u sprečavanju poplava na lokalnim imanjima".

profimedia

Sudija Ian Strongman iz Suda za prekršaje u Kiderminsteru rekao je da je zatvorska kazna imala za cilj da odvrati druge u sličnim pokušajima. On je naveo da su akcije farmera pretvorile deo tradicionalne reke sa drvoredima, koja ima status zaštićenog mesta od posebnog naučnog interesa (SSSI), u „kanal lišen života“.

Ekolozi su pozdravili izricanje presude, a aktivista za vodene puteve Fergal Šarki rekao je da je to bio fantastičan ishod, pohvalivši Agenciju za životnu sredinu što je istrajala na slučaju.

Prajs, koji je veliki proizvođač krompira, govedine i žitarica na farmi Day House u Kingslandu, priznao je sedam od 10 optužbi koje su podigli Agencija za životnu sredinu i Natural England u vezi sa "operacijama bez saglasnosti i nanošenjem štete lokalitetu od posebnog naučnog interesa".

Prema saopštenju Agencije, reka Lug ima izuzetno visok biodiverzitet divljih životinja, sa 121 rečnom biljnom vrstom koja obezbeđuje stanište za beskičmenjake, ribe i ptice.

Radovima na prokopavanju kanala uklonjena su staništa stotina ovih vrsta, uključujući vidre, vodenjake i losose, a uništeno je i drveće, vodeno bilje i beskičmenjaci.

"Procenjuje se da će biti potrebne decenije da ponovo izraste drveće kako bi se obezbedila stabilnost, pokrivač i hlad i obnovio rečni biodiverzitet", navodi se u saopštenju i dodaje da ribama, biljkama, domaćim rakovima i pticama mogu biti potrebne godine da se postepeno vrate na prethodnu populaciju.