Igre 
Rim plaća milione da bi otpad odvezao 1.700 kilometara na sever - Amsterdamu isporučuje 900 tona smeća nedeljno
Komentari12/04/2023
-21:45
Rim će slati 900 tona smeća u Amsterdam svake nedelje počevši od ovog meseca. Italijanska prestonica se davi u smeću. Četiri miliona stanovnika grada proizvodi više kućnog otpada nego što može da odloži. Počevši od sredine aprila, voz specijalne namene će prevoziti deo ovog smeća 1.700 kilometara severno do Amsterdama na spaljivanje. Ovo je najekološkije rešenje, tvrde vlasti.
Zašto Rim šalje smeće u Amsterdam?
Rim nema kapacitet da preradi otpad koji proizvodi. Prošle godine veliki požar je teško oštetio najveće gradsko preduzeće za preradu otpada. Nova instalacija neće biti u funkciji najmanje do 2026.
Rimske vlasti nemaju tu mogućnost da puste da se smeće preplavi ulice i reke. Mogli bi da zakopaju otpad na deponiju gde bi se polako razlagao, oslobađajući ogromne količine štetnog gasa metana. Umesto toga, grad je sklopio dogovor sa Amsterdamskom kompanijom za otpad i energiju (AEB), koja je pristala da odvozi 900 tona smeća nedeljno.
Otpad će biti presovan u ogromne bale i utovaren u 16 vagona za dugo putovanje na sever. Rim će AEB-u platiti 200 evra po toni otpada, odnosno oko 28 miliona evra u periodu od tri godine, piše "la Reppublica" a prenosi Euronews.
Amsterdam će usluge dobro naplatiti i od stvorene energije grejati svoje stanovnike
Spaljivanje otpada nije dobro za životnu sredinu. Spaljivanjem tona komunalnog otpada oslobađa se oko 1,3 tone CO2. Takođe proizvodi štetan pepeo i druge toksične nusproizvode. Ali odlaganje otpada na deponije može biti gore. Kako se organska materija raspada bez kiseonika, proizvodi metan gas. Tokom perioda od 100 godina, metan ima potencijal zagrevanja koji je oko 25 puta veći od ugljen-dioksida.
„Odlaganje zaostalog otpada, koje se još uvek radi u mnogim zemljama Evrope, je niskokvalitetna metoda odlaganja otpada sa štetnim posledicama po životnu sredinu, uglavnom zbog emisije metana“, navodi AEB u saopštenju.
Pored toga, energija proizvedena sagorevanjem otpada može se iskoristiti, dok sporo oslobađanje energije iz trulog smeća ne može. Deo amsterdamskog sporazuma uključuje uslov da će energija proizvedena iz ovog smeća grejati domove u Amsterdamu.
Povezane vesti
AEB to već radi sa oko 30.000 domova u gradu. Međutim, nijedna opcija nije dobra za planetu. Održiv pristup podrazumeva na prvom mestu minimiziranje količine proizvedenog smeća.
Gde se još u svetu otprema smeće i koliko je to unosan biznis?
Posao sa smećem je vrlo težak i komplikovan, ali često isplativ. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, Holandija je 2020. godine uvezla 24 miliona tona tuđeg smeća. Unutar Evrope postoji vrlo razvijena trgovina smećem između gradova. Hamburg, na primer, uzima otpad iz Holandije. Kopenhagen uvozi otpad iz Velike Britanije. Beč uvozi otpad iz Italije i Nemačke koji pretvara u energiju.
Ali veliki deo otpada iz EU se izvozi van bloka, često u Tursku i Indiju. Globalno, mnoge zemlje uvoze milione tona otpada. Pre 2018. Kina je uzela najviše smeća iz celog sveta. Godišnje je uvozila oko 7,3 miliona tona plastičnog otpada i 29,9 miliona tona papirnog otpada. Vlada je od tada uvela ograničenja u trgovini.
Međutim, problem su mnoge zemlje u svetu koje vrlo loše upravljaju sa otpadom posebno što nemaju kapacitete da bi se on preradio i iskoristio.
Komentari (0)